Ekonomski patriotizam

Политичко струјање у крвотоку ортодоксног Србина пред рафом/полицом/тезгом са мултинационалним избором рендом сингуларног производа. Мотивација иза мање-више загриженог опредељивања за "Алева" супу из кесице, "Бамби" кекс, "Јухор" мортаделу, "Бата" ципеле, "Застава" аутомоб...а, да, ал' нема везе. Углавном, у главама многих можда и једино решење за ревитализовање посрнуле српске привреде и економије уопште, а које не укључује упорно довођење погрешних људи на јебену власт.

Но, уозбиљимо се макар за и један тренутчић. Иако смо иза нас одавно оставили и на њих скоро потпуно заборавили, мрачна времена одлажења у "Пекабету" или "Ц-маркет" су ипак имала неку своју посебну драж и шарм...и ту не мислим на касирке-двојнице-Зорице-Брунцлик које би са фришко излакираним ноктима урлале на нас да одемо на другу касу (која би, пак, најчешће била касе без) или на длакаве месаре са одељења за "деликатесе" који би, на појаву муштерије, на оближњем свињском буту гасили своје недовршене пљуге (које би, пак, најчешће биле филтера без). Не. Било је то оно: пошаље те кева у радњу да купиш пар стандардних породичних потрепштина - млеко, хлеб, уље, брашно, шећер, кафу, сир, паризер, неке новине, евентуално једну-две "Еуро" табле ако, фазон, купујеш на чекове - и те ствари једино и нађеш унутра! Куповина готова за цирка три јебена минута! Додуше, после изблејиш у реду на каси још неких добрих петнаестаk али се зато барем сит испричаш са "оним чикама што су гласали за црвене" и извидиш које ћеш то жваке овога пута добити 'место кусура. Значи - до јаја. Е сад, оно што као клинац тада можда и ниси био баш толико примећивао, јесте да су сви ти производи на које би наилазио по рафовима диљем оронуле "Пекабете" били претежно СРПСКЕ производње, СРПСКОГ порекла, СРПСКОГ укуса...евентуално "балканског", ал' то је то, мојнете да пљунете на заоставштину Душана Силног.

А како је данас?

Елем, ако је оно ономад била једна крајност, онда је ово данас друга. Услед катастрофално лоше спољно-трговинске политике српски произвођачи не успевају да се пробију на европско тржиште и ту понуде своје производе, док услед лоше унутрашње предност у намиривању домаћих производних потреба добијају увозне, дакле ИНОСТРАНЕ фирме. Српски произвођачи су принуђени или да гасе своје производне погоне или да их, сусретнути са финансијском инсуфицијенцијом, за сићу уступају страним јебеним корпорацијама. Елем, читава ова ситуација назива се још и "слободним тржиштем"...тојест како је духовито окатегорисаше европска говна у смртној нам пресуди званој "Услови за улазак у ЕУ".

Све у свему - купујте домаће ако је храна, купујте немачко ако је техника. За све "између" тркните до локалне браће Кинеза. Ионако је џаба...