"Ekrem do pobede, Saška Karan napolje" tip

Три кила и двеста грама. Родио се мали куроња, наследник породичне лозе јебача. Деда је био поносан, давао му је Тиролску кобасицу уместо млека, а куроња ништа против тога није имао. А и да јесте, не би могао да каже, јелте?

Након седам година у којима је живео као кнез Алберт од Монака, проходао после три, проговорио након три и по године, отац му је купио "ФИЛА" ранац код Кинеза и сигурним кораком испратио до школе. Тај први септембар је остао у његовом сећању као да су га црвеним маркером записали.

Навикнут на трешње и манго којима су га кљукали у фамилији, неадаптиран на пороке типа "један дим" или гутљај пива (нема везе што је мали тек пошао у први разред), гледао је осталу децу попут телића на испаши а ипак, завист и чувено дечије поимање "Зашто Он има а ја немам?" довели су га до слепе улице. Телефон. Затражио је мобилни телефон.

Отац је провалио да малом телефон још увек није потребан јер може лако да га повуку на лош коловоз порнићарке из долина Нила, педофили са кривим курцем или, не дај Боже, певачи из Гранда. Онда сви они часови клавира, француског и мачевања одоше у три лепе пичке материне, ако ме разумеш. Али није одолео притиску.

Као рођендански поклон добио је Галакси С4 и на тај начин избегао јебавање шкартова које му је отац прошао док коначно није остварио оно чему је тежио, већ одмах набио флеш ројал до максимума. Прва песма коју је скинуо била је "Слушај мајко моју песму али немој сузе лити" и може се рећи да баш она представља почетак и крај једног зајебаног, мултимедијалног васпитања.

Убрзо је направио налог на Вукајлији под надимком "Звончица". ШКК? Мали је комплетно отишао у некошено и одатле није успевао да се повади неко време. Све више је чудно понашање овладавало његовим бићем, а постало је знатно зајебано кад је једном приликом случајно пребацио на Пинк. Фарма. 59 дан. Узео је свој нови телефон и послао поруку.