Izraz koji koristimo za odlaganje neke radnje.
Majka: Sine, dodji da jedes...
Sin: Evooooo...
(30 min kasnije)
Majka: Pa sine, ovo se sve ohladilo a tebe jos nema!
Sin: Evooooo...
Najbezidejniji ali i najčešći odgovor na najbezidejnije pitanje: Kako je? Šta ima? U nedostatku inspiracije umjesto odgovora moguće ,,odmahivanje“ obrvama ili polurazvučeni osmijeh.
Reč, kratka i jasna, koja bi u teoriji trebala da produži vašu radnji na kratko vreme, ali u praksi produžuje radnju za 5 minuta duže.
Mama: Ajde siđi da te pitam šta je bilo u školi!
Sin: Evo! Silazim za 10 sekundi...
...... 5 minuta kasnije....
.... Mama: Aman more koga ti zajebavaš?! Silazi bre dole da ti se ja ne penjem gore!
Sin: Evo mama nije prošlo ni pola minuta!
Mama: Ajde gasi tu igricu i silazi dole, polomiću varjaču na tebi!
Sin: Evo! (ovako se nastavlja dok se mama stvarno ne popne i polomi varjaču; u gorem slučaju oklagiju)
Ono, ide nekako. Gura. Nije loše. Kao i ovo vreme. Kad vidim kako drugi ja još i dobro. Biće bolje. Mož' da prodje, kotrlja, taljiga. Životinjarim, jedem ova svoja govna i tako.
Svaki od nebrojenih izraza slične prirode, koje susretnemo gotovo svakodnevno, vapaj su, ako ne za pomoć, a ono bar za trunku zdravog, ljudskog razumevanja, jer ne ide, i nije uvek dobro. Zapravo nekada je loše, i to vrlo loše. Ne očekujem da me čupaš, ne očekujem ni da me zagrliš, ali ljudi smo na kraju krajeva, od iste krvi i sličnih iskušenja i nedoumica, izrasli iz istog blata i govana.
Čovek ne zna kuda bi pobegao od sebe i od svoje kože, promašenog života i zlurade sudbine, džandrljive žene i propale dece, od bede, nesreće, čamotinje...Izadje na ulicu da razbistri glavu i skloni se ma gde, da vidi ma koga - lepu ženu koja miriše na život i mladost, olistalu krošnju, osunčan zid, psa ili mačku...No mesto toga slučajno nabasa na poznanika (ponekad čak prijatelja) za kog ga vežu neki prethodni dani, neko bivše dobro i loše, koji su medjutim deo nekog predjašnjeg, minulog života. Ili se poznaju tek odnekud, preko zajedničkog prijatelja, ili su bivše (ili sadašnje) kolege i to je sve. Velika je nedoummica zbog čega u tim slučajnim i sasvim nepotrebnim susretima poznanici, sa neshvatljivom lakoćom, daju sebi za pravo da upute jedno automatsko "štaimakakosištaradiš" očekujući najbolje...Zapravo ne očekujući bilo šta, to se pita, i to je to, vidim te sad i ko zna kad, reci da si dobro i da je sve u redu, jer ionako te pitam iz pristojnosti, na kraju krajeva, ne dugujemo jedan drugom ništa.
Nevolja je medjutim dvojaka, jer ovakvo pitanje stavlja čoveka u situaciju da se, navlačeći kakav - takav osmeh i gledajući negde ukoso, oseća kao pravo pravcato govno jer gle, eto stojiš tu i prosto sijaš, zdrav, prav i srećan dok sam ja nepopravljivo omanuo na svim poljima.Ili da saspe sav teret zabluda i poraza i ne poštedi sagovornika ni jedne svoje muke, pri čemu bi se i jedan i drugi osećali kao govno, jer - niti je prvom lakše, niti njegova iskrenost može doneti bilo šta dobro ma kom od njih, niti ovaj drugi nudi bilo kakvu utehu i pomoć. Zato prvi to nikada ne čini, jer ostala bi nekakva gorka senka, neprijatnost, i sećanje na susret koji ćemo se ubuduće truditi da po svaku cenu izbegnemo. Naprosto, ne prija nam da pokazujemo osećanja i nerado se upuštamo u nepromišljenu iskrenost. I to je na kraju krajeva nekulturno, ne? Život je samo jedan i moramo uspeti, moramo se izboriti, dati sve od sebe, a ko da sve od sebe neminovno će isplivati, iskoristimo svoje potencijale, mislimo pozitivno, hranimo se zdravo. Ako ništa - ostavi makar utisak da stvari kod tebe stoje vrlo dobro, jer sve drugo je neprihvatljivo...
Znam to. I nemam nameru da ti kvarim dan bilo kakvim neprijatnostima, jer i tebi je, ne znam, možda svega preko glave. Ali znam i da sam čovek, i ne mogu do te mere da lažem i glumatam, ni ta dva minuta. Ostalo mi je još nešto malo ljudskosti i dostojanstva, a ko zna - možda čak i ponosa.
- Nego reci ti meni, kako si ovako?
- Evo. U stvari kad bolje razmislim, teraj se bre u pičku materinu.
Реченица која даје одговоре на многа питања,а да притом овај други зна о чему се ради.
-Е,где си брате ?
-Ево.
.........................................................................................................................
-Шта радиш ?
-Ево.
.........................................................................................................................
-Шта има ново ?
-Ево.
........................................................................................................................
-Како си ?
-Ево.
.......................................................................................................................
--Где ћете?
-Ево.
Univerzalan i jednostavan odgovor na sva pitanja! Koristi se svakodnevno. Nekim ljudima (kojima je postavljeno pitanje) nije crno i da napišu -ti? koji predstavlja stvar pristojnosti,i koristi se čisto da ispoštuješ konverzaciju koju bi rado brzo završio.
-Šta radiš?
-Evo.
-Kako si tebra?
-Evo.
-Ooo,pa gde si ti,nema te 100 godina...
-Evo,ti?
Reč vrlo mističnog značenja i porekla. Ipak je vrlo poznata reč na ulicama, fakultetima, u školama, kućama, na poslu, jednostavno je možete čuti svuda. Reč je, takođe, izuzetno teška za objašnjavanje trećem licu.
Ima mnogo značenja, koja uglavnom ništa ne znače, zbog čega sam i naveo iznad da je "mističnog značenja". Propratna reč, koju možete ubaciti, na mnogo mesta, pri pozdravljanju, upoznavanju, odgovorima i ostalim rečenicama u neformalnom razgovoru.
Često može da se koristi kao sinonim za, "sad ću", "odmah"... U zavisnosti od količine lenjosti osobe koja odgovara i težine zadatka, može da znači da će ga ista uraditi odmah, uskoro, ili ga nikad neće uraditi.
- Požuri, trebaš mi!
- Evo sad ću!
-----------------------------------------------------------
- Ej, 'de si bre ti?
- Aaa! Matori, kolko te dugo nisam vid'o! Evo ništa, smaram se, ti?
- Ja evo žurim treba kupim neke lekove za kevu.
- A'e se čujemo ovih dana?
- Imaš moj broj?
- E, nemam brate, ukrali mi telefon na žuraji sinoć. Evo sad koristim ovaj, privremeno. (Pokazuje Nokiju 3310)
- Au! Kakve lopuže! Evo sad ću ti dam, samo da nađem, nikako ne mogu da ga zapamtim.
- A'e...
- Evo ga! Ajde piši...
Najgora moguća uzrečica u javljanju
-E de si Šomi?
-Evo...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.