Kada kao rani tinejdžer počneš da slušaš Prljavo Kazalište, EKV, Riblju Čorbu, Azru i ostale, pritom nipodaštavajući sve druge šta god oni da slušaju.
A naravno, kad se napiju ili kad su sami, slušaju Južni Vetar...
- E, što juče čuh pesmu na radiju, iskidao sam se od smeha! "Sve, sve, sve možeš da mi daaaaš, a ja neću s' tobom, jer si mafijaš!". Hahaha!
- Kako možeš to g***o od muzike više slušati. Pa ti u životu nisi čuo za Ekatarinu Veliku, Azru, Džonija Štulića, Smak...
- Šta slušaš trenutno sad?
- Slušam "Nekako s' proljeća", "Mi plešemo", "Sanja", "Oprosti mi što te volim"...
- A jesi li ikad čuo za kalendar?
- Molim?
- Da, mogao bi da ga kupiš, recimo, te su pesme od pre tvog rođenja, druže. To se slušalo u vreme naših očeva. Mogao bi nešto malo novije da slušaš!
- Pa ti možeš da lupaš koliko hoćeš! To su pesme za sva vremena!
- Slažem se, ali kad ih neko konstantno forsira i sluša, koliko god da su ti drage, dođe ti da ubiješ tu osobu koja sluša.
- Dole Grand!
- Izvini, juče kad sam upao kod tebe u sobu beše upaljen Dm Sat? I pre kad smo izašli ja, Šomi i ti si otkidao na Dada Polumentu!
