Devojka koja mi se priviđa dok se fatam organa.

To je kad prilikom ulaska u stan nakon desetočasovnog rmbanja na gradilištu na 30+ stepeni vidiš sebe kako se hladiš pod tušem, a onda ustanoviš da nema vode.

Сапуњање мачора, дрвљење џонсона, гуљење мајмуна, бацање у несвест.

Pojavljuje se tokom provere rezultata na ispitu. Dok čitaš rezultate, nađeš svoje ime, ali usled fatamorgane pročitaš red ispod. Tu se nalaze rezultati dečka koji je razbio (95% tačno). Nastaje euforija kao kad u pustinji ostavljeni vide oazu. Problem nastaje kad proveriš i shvatiš da si se zajebo neviđeno!

Pojava pri kojoj nam se pred ocima ukazuju stvari koje su nam u tom trenu prekopotrebne ili bi prosto zeleli da ih vidimo.
Cesta pojava medju putnicima GSP-a.Svako ko je imao prilike da iscekuje autobus na jednoj od stanica ili da potrci za njim susreo se sa tom cudnom pojavom.

Pustinjska pejzažna arhitektura.

Onanisanje u 1.licu

Optička varka prilikom koje vam se u daljini priviđa autobus na liniji koju čekate. Kada se približi, shvatite da je to samo kamion Čistoće.

Prazno parking mesto u Srbiji koje se NE naplaćuje...

Predizborno ubeđivanje građana da se negde tamo u daljini nazire bolji život...

A-Vidiš je, a u stvari je nema.
B-Fatam-organa i pišem po pesku.
C-Lepa Fata-Morgana zove na kafu.

Neka čudna nova reč nepoznatog porekla koja kao moderna zamenjuje našu staru izreku: "ŠTO JE BABI MILO, U SNU JOJ SE SNILO".

Smeteno sam krenuo ka vratima i hodao tiho. Korak po korak. San po san. Gledao sam ka cilju a on se udaljavao. Prokleta fatamorgana. Voda. Voda mi je u mislima. Ne, misli su mi vodene. Dobro. Možda i stignem do tog raja. Ali šta je za mene raj? Neka masivna tečnost u zaboravljenom uglu glupavog univerzuma. Nastavljam da hodam, ali nema otisaka. Da li uopšte hodam? Samo taj prognani pesak. Lep je. Mekan i svilenkast. Ali nemam vremena. Suva su mi usta. Kako bi samo jedan kap vode na tim usanama pao. Rastopio bi ih. Sasušio još više. Ko zna? Ne znam ni sam zašto koračam kad nikada neću ni stići. To je samo fatamorgana. Nije ona cilj. Iluzija. Kako je lep ovaj pesak. Lepši je on od vode, ali šta mi to vredi kad sam rođen u ovom bogohulnom obličiju. Zahvalan sam samo što mogu da vidim. Svako ovo zrnce što nestaje pod nogama je ukusnije od svake proklete kapi tog raja. Na kolenima sam. Raj je tu. Par metara od mene, opustio se i zalegao kao da je vekovima radio, pa odmara umoran i uživa. Znam nikada neću stići. Ali kako je samo čarobna ta slika. Sagrađena od snenih koraka života. Budan sam, a sanjam. Mora da je zato takva. Vodnjikava. Ova zrnca su mi sve mekša. Posteljina za moju dušu. Ležim. Na usnama su sva ta zrnca ukusnija od kapi vode. Vetar me je pokrio. Zaspao sam. Ona je samo iluzija. Korak je cilj.

Trip, kada nakon duzeg perioda apstinencije, kreses neku rugobu a prividja ti se MISS UNIVERSE-uma!

Uvek se dešava kada ujutru dođeš olešen od piva i legneš da spavaš. Posle nekih 2h usta se suše kao paprika u Leskovcu i tu nastupa fatamorgana. Postoji ih više, ali najčešće su hodanje pustinjom u potrazi za vodom, ili vreli letnji dan sa manekenkama koje te ljube dok ti piješ ledenu kiselu vodu. Onda se lepo probudiš i zagrliš slavinu...

Ако деда попије вијагру,
онда је раст његовог мушког органа,
права фaтaморгана...

Kad ti se učini da vidiš svoj poster u odabranima.