Sprava za koju uopšte nisam siguran da ću umeti da objasnim unučićima za šta je služila.
Za 50 godina.
Unuče: Deda,deda,a kako se beše zvalo ono što ste vi imali?
Ja: Fiksni.
Unuče: Da, fiksni, a za šta je služio?
Ja: Pa za telefoniranje. Tada se prenosio samo zvuk,bez slike. U svakoj kući bio je po jedan. Njime smo se nekada povezivali i na internet.
Unuče: Zar nije imao svako svoj telefon? Zar ste vi morali da se povezujete? Uf, mora da vam je baš bilo teško.
Ja: A šta misliš kako je bilo mom dedi,on nije ni znao šta je internet.
Unuče: NEMOGUĆE! Tada su sigurno još bili živi dinosaurusi i pande.
Taj problem postoji i sad.
Mene mlađe dete uredno pita o takvim stvarima i koristi izraz "starinsko vreme". Pitanja se odnose na komp, igrice, balon za fudbal...
Šta ću, odgovorim pošteno .