Fobofil

Fobofil, šeta ulicom, misli:
-Gle, ide auto prema meni, tako divno strahujem za svoj život... I što mi se više približava sve više osećam taj divni strah od smrti.(škripa guma, sirena, uzvik:"beži s puta konjino") Jao, a vidi pada ledenica sa krova i munjevito mi se približava, tako dražesno gledam u susret smrti, hop! Za dlaku, hehe... A ovi ljudi što su oko mene, svi pokušavaju da me ubiju i žele da mi povade organe i bojim se za svoj život, ali to me tako ispunjava, baš kao i misao da ću ako se ubodem ovim špricem ovde biti u opasnosti da dobijem neku bolest, sidu na primer... Oh kako sam prestrašen. Tako epski prestrašen. Vidi, policijski auto hmmm...

Prilazi mu pandur: Dečko, siđi sa automobila ruke ću ti polomiti!
Fobofil: TO! TO! (skače po krovu)
Pandur(u sebi - ovaj nije normalan): Alo majmune, silazi dole!
Fobofil: Gospodine, pretpostavimo da vi sad mene uhapsite...
Pandur: Da?
Fobofil: Da li postoji verovatnoća da me ubacite u ćeliju sa nekim umno poremećenim silovateljem koji preferira mladiće?
Pandur: Pa imamo jednog takvog.
Fobofil: Hapsi generale!