A-N-T-I-S-T-R-E-S T-H-R-E-A-D
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kompenzujem,kompenzujem opako!
Mrzim život!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
ŠTOOOOOOOOO?
Резервни скроб у кртолама кромпира (solanum tuberosum)
Пластиди су ћелијске органеле карактеристичне искључиво за биљне ћелије. Леукопласти су пластиди без боје који се налазе у органима за магационирање резервних материја, семену, плоду и подземним органима.
Приликом фотосинтезе, биљка ствара велике количине органске материје у облику примарног (асимилационог) скроба који се гомила у хлоропластима. Међутим, претерано гомилање успорава фотосинтезу и биљка помоћу фермента дијастазе трансформише примарни скроб у шећерни раствор који се путем дифузног пада шаље у друге делове биљке из листа. Према разлици у концентрацији шећерног раствора на крају у тачкама дифузног пада, биљка шећерни раствор поново трансформише у скроб, затим тај скроб поново у шећерни раствор и најзад, још једном, шећерни раствор у скроб који се коначно гомила у пластидима амилопластима. Приликом формирања скробног зрна, прво се јавља скробно језгро, па око њега одговарајући омотачи или слојеви. Веће количине скроба стварају се током ноћи, те су дневна скробна зрна ужа, светлија и компактнија. Према сложености, разликујемо три типа скробног зрна. Просто, полусложено и сложено. Код простог скробног зрна језгро се формира ближе једном крају, а око њега светлији и тамнији слојеви. Уколико су два скробна зрна у истом пластиду и притом се додирну крајевима, аутоматски престаје њихов раст и ако имају различите центре формирања и различите слојеве у питању је полусложено зрно, а ако имају заједничке слојеве представљају сложено скробно зрно. Количина скроба у кромпиру износи око 30%, а у пшеници 70%.
Ja dok nađem ovu temu među gomilom drugih (manje bitnih), stignem i da se smirim.
Кристалне друзе
У појединим биљним ткивима формирају се кристали калијум-оксалата. Појединачни кристали могу бити ромбоидног, призматичног и других облика. Поред појединачних у биљним ткивима налазе се и кристалне друзе и кристални песак. Кристалне друзе су заправо појединачни кристали сраслих основама. На микроскопском препарату, кристалне друзе делују глатко, сребрнасто се пресијавају у зависности од осветљења и имају издужено звездасто рогљаст облик. Најчешће се налазе у ткивима паренхимских ћелија, а ређе у механичким ткивима.
ЗАНИМЉИВОСТ: Мачке оштре нокте управо о кристалне друзе.
Ja popizdim kad vidim naziv ovog podforuma.
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Стоме
То су биљни делови који се налазе у нивоу епидермалног ткива, тј. епидермалних ћелија. Код биљака које живе на сувом и топлом станишту обично се налазе нешто испод епидермалних ћелија. Улога стома је да:
-врше комуникацију између унутрашњости биљке и спољне атмосфере
-врше транспирацију, тј. одавање воде у виду водене паре
-регулишу улазак CO2 у биљку помоћу стоминог отвора
Стоме обично иду у пару и бубрежастог су облика, окренуте једна према другој удубљеним странама којима се и додирују. Изнад њих налазе се ћелије затварачице и помоћне ћелије које заједно са стоминим отвором чине стомин апарат у ужем смислу. У стомам се обично налазе хлоропласти, а механизам који се бави отварањем и затварањем стоминог отвора је турбор - унутрашњи притисак у ћелијама. За отварање и затварање стоминог отвора првобитно је битна влажност ваздуха, па далеко мање битан интезитет светлости.
Пластиди су ћелијске органеле типичне само за биљке. Деле се на хромопласте који су обојени (хлорофил у листу) и леукопласте (безбојни пластиди) који се налазе у органима за магационирање хране (семе, плод, подземни органи).
http://i51.tinypic.com/fens0n.png
Žnji, šta studiraš?
http://www.youtube.com/watch?v=Eyh-5r3h6OQ
Iskulira me... Do'ro...
Дркам се бре. :Д Шумарство студирам, па се овде преслишавам јер много брзо куцам. Научио сам да учим тако што пишем, а брже куцам него што пишем, а ова тема ми је идеална за то.
А узгред гледам и трачеве и тако то.
Lepo. Pa, praktično smo kolege. Šumarski je nekad davno bio u zgradi Poljoprivrednog, tačnije, bili su jedno telo, a dve duše :)))
Ja sam na voćarstvu i vinogradarstvu :)))
Е, да, да, да! Беше иљадудевестодеветнесте! Морају да се памте корени (да не кажем радикси). Е, па, колега, врло ми је драго што вас упознах. Сигуран сам да добро знате о чему је овде балавим већ неколико постова. :)
Botaniku, a? Verovatno (sigurno) učiš iz iste knjige iz koje sam i ja :)))
Милован Гајић!!!
ЕДИТ: Имам и неке професоре са Пољопривредног (Сретен Јелић - социологија).
Ahahahahahahaha, Sreten... Došao ja da mu predam seminarski, a on me pita:
- A šta vi radi čale?
u fazonu, čime se bavi i to... Car. A da ne pominjem to što je stalno nakresan :))))
Meni je Knežević držao Pedologiju, a Ukrasno bilje onaj matorac, kako se zvaše... Otišao je u penziju skoro, glas mu je kao da ima jednu glasnu žicu koja je totalno labava ( ahahahahaha, ovo mož' da se definiše ) :))) Pušio na času, osećao se na špiritus... Sve likovi, Sunce ti kalaisano :)))
Обожавам Сретена. Најјачи је. Толико најјачи да ми га је понекад жао. :)
Што се Педологије тиче, појма немам ко је, али отом потом, вероватно ћу налетет' касније, тек сам прва.
Ово потписујем, иста ствар и код мене, луди природњаци. :)
ЕДИТ: Да, постоји прича на мом факсу да се неки професор зајебао на предавањима, па пустио порнић у амфитеатру, знаш ли нешто о томе? :)
Ne znam, prvi put čujem. Mada, ništa me ne bi čudilo :)))