Подсети ме на Колегу Малмстина.
http://www.youtube.com/watch?v=Fn6-XqmkKUA
Видиш, ово не знам. Заправо, мислим да су идеологију метала измислили позери. Ту бих навео најпозерскији од свих позерских метал бендова Мановар, којима су све песме о металу. А кад се ти држиш једне теме као пијан плота, уместо да пишеш о ономе што стварно осећаш и правиш мало разноврснију музику којом ћеш да покријеш сву ширину и комплексност осећања, онда си ништа друго до - позер. Нај тру металци су у ствари највећи позери, како ми се чини.
То и мене нервира. Унутар свих жанрова музике постоји добра и лоша музика. Такође, то што рецимо ја не могу да сварим фанки, не значи да је то лоша музика. У тим оквирима је добра и ја то поштујем, али ми не прија. Наравно, већина трве квлт металаца таман посла да призна да је нешто изван метала добро.
Добро, не бих улазио у то шта је лепо, а шта није, то је ствар укуса, али си у праву за однос хармоније и дисхармоније и дисонанцу. Ево, ја се бвим музиком аматерски већ годинама и ниједан правац у року/металу ми није стран, све сам имао прилике или да слушам или да свирам. Морам да кажем, са аспекта неког ко се разуме у то, да су одређени екстремни правци (блек, доста из деатха, грајнд итд.) чисто издркавање. Капирам да је неким људима то трип и да воле да слушају, али ја ипак више волим нешто што је артикулисано и поседује израз. Постоје метал бендови који су жестоки, а имају израз и артикулацију. С друге стране, постоје они који мисле да је израз у прављењу неартикулисане буке. Није.
Лепо си ово срочио. То је обезвређивање катарзе и пародија на исту.
Добро, то је само знак. Као што се хришћани крсте, војници салутирају, србенде показују три прста, и ово је само обичан знак.
То је тачно. Заиста има људи који се воде максимом ''прво метал, па онда мајка'' и ''ко не слуша метал заслужује да умре''. Тужни људи.
Тачно. Најежим се кад то чујем. :) Нарочито ону фразу ''поподневно опуштање уз класичну музику''. Ти људи нису писали велика дела да би неко јео кокице уз њих. :))
Углавном се слажем са свим што си написао.
Dzimi, mojne se zajebavas sa Manowarom, oni su opasni metalni momci ciji ce te bes kad-tad stici. To je bend koji mi neopevano ide na ganglije.
Ne bih se bas slozio da u svakoj muzici ima kvalitetnih stvari. Domaci turbo-folk, i domaci(a, bogami, sve vise i strani) 'pop' izvodjaci. To nema nikakve veze sa kvalitetom. Poenta te muzike je zaglupljivanje ljudi, i otud ta popularnost iste, zato sto je mocnicima u drzavi mnogo lepse kad ljudi slusaju Cecu, Rijanu, Lejedi Gagu ili nekog desetog, umesto Caka Suldinera koji ih naziva licemerima. Mada metal u tom domenu i nije toliko aktivan, koliko nekadasnji hipi pokret i stari pank. Potpisujem da su hipici unisteni od strane CIA zato sto su bili preopasni po drustvo.
evo ovde je objasnjeno
Није ме мрзело да ишчитам цео текст. Очекивао сам неко пљување,али си ме,заправо,овим текстом одушевио. Свака част. Међутим,сваки пасус има неки део који ми,као искреном поштоваоцу метал музике,боде очи:
Неки поджанрови заиста никад нису били и неће бити уметност и увек ће бити само комерцијала,али није ни метал изнад свих. Народски речено:и над попом има поп. Ово што си навео може да изјави или матори,инфантилни,препржени косијанер или набеђени позер који је купио две мајице и сад је опасан баја.
Ноторна глупост. Преслушај,на пример,бенд Annihilator,који свим досадашњим албумима стоји у савршеном балансу између бруталности,технике,сонантности и лепоте звука.
За познаваоца метала,бруталност не значи обавезно и квалитет. Само си стекао погрешан утисак слушајући гласине. Неартикулисани бендови код којих је акценат на бруталности постоје искључиво из разлога да би публика могла поштено да се издува без да енергију расипа на насиље над људима.
То је само код 40-50% бендова. Не можеш рећи да је иједан бенд имао све то обједињено на једном месту.
Супротно томе,многи бендови су као инспирацију имали историјска и књижевна дела,а већина је,ипак,узимала за инспирацију свакодневни живот (треш метал посебно).
Из свог примера потврђујем да је тако. Слушам метал од 5 основне,а никад нисам био ни агент провокатор ни нервозан човек. И није ми требала дрога да бих био сасвим миран и опуштен. Никад не изазивам сукобе и увек гледам да их избегнем. Али,ако ме неко нападне,бранићу се;ако ми неко нападне неког другара,улетећу за њега;а најбољу другарицу ко ми дирне-нек рачуна да ће га хитна помоћ састављати.
Али,све ово пишем,јер знам да се слушањем метала распе много негативне енергије и самим тим,та музика дође као издувни вентил.
Нису само металци у истој заблуди. Заправо,многи нису уопште.
http://termoli.files.wordpress.com/2009/11/corna.jpg
Šta se time poručuje? "Ja sam mnogo zajeban lik. Ideal mi je veličanje moje vlastite zajebanosti i poštujem satanizam i ostale vidove glupog i bespodrebnog buntovništva."
Тај знак је неодвојиви део метала. Не значи да се тиме поручује да је неко опасан,већ да једноставно ужива и металу.
Свако има потребу да се идентификује са неким или нечим. Не постоји човек који може да потврди ,,е ја нисам идентификован ни са ким/чим''-у том случају,значило би да он није настао од родитеља,него је тек тако пао на земљу.
Мада,ни у чему не треба претеривати,то си у праву.
Zabluda, po mom mišljenju.
Smatram da unutar samog metala ima koliko hoćeš nekvalitetne muzike. Ima i kvalitetne, ne kažem da nema. Ali ima i sranja koliko god hoćeš. I činjenica da je za neki bend čulo 50 ljudi u svijetu, prije govori o njihovo krajnjem NEKVALITETU nego o kvalitetu. Pored toga i u komercijalnim žanrovima ima vrlo kvalitetne muzike. (Azra je bila jedan od najpopularnijih bendova u SFRJ, ali su bili i među najboljim bendovima)
Ово си већим делом у праву. Али,схватање квалитета је индивидуална ствар. Тако да,рецимонеки бенд за који је чуло 50 људи у свету,неко може рећи да је квалитетан,а неко не. Не мора све да се допадне људима на прво слушање. За нешто ипак треба времена да се свари.
Не знам да ли су гори прави метал елитисти или лажни метал елитисти. И мене нервирају такође. Ако је њима метал врх,није свима.
Po meni ima dobrih izvođača i pjesama u svim žanrovima, pa i u popu. Mada generalno, većina popularne muzike, uključujući i metal, je većim dijelom za zaglupljivanje.
Ja poštujem sve izvođače koji imaju kvalitetnu muziku i provokativne tekstove bez obzira na žanr.
Mislim da ekstremni žanrovi metala nemaju skoro nikakav uticaj na društvo jer su im tekstovi fokusirani na morbidnost, a ne na stvarnu kritiku društva, a muzika im je suviše ekstremna da bi uticala na veći broj ljudi. Tako da je njihova misija "da promjene svijet" osuđena je na propast.
Ali zato je faca bio Bora Čorba koji je 80-ih punio stadione i bio na vrhuncu popularnosti, a pri tome su mu skoro svi tekstovi bili vrlo oštra i zajebana kritika društva. E to je za respekt! Isto tako Bob Dilan. Njegovi su skoro svi tekstovi (iz njegovog glavnog razdoblja) krajnje kritički, a i muzika mu je dobra, a pri tome itekako je uticao na mase.
Ili Đorđe Balašević. Neki će reći da pička zbog nekih političkih stavova i da je "panonski govnar", ali niko ne može poreći da ima dobru muziku i odlične tekstove (koji su često i dosta kritički).
Забога,Џими,том бенду је радни назив Гејовар. :)
Или,још боље,Дукат-рат. :)
У треш металу имаш доста критике друштва. И то богами оштре,због чега су бендови били оспоравани и забрањивани. На пример,Дејв Мастејн се сукобио са Типер Гор,оснивачицом удружења Parental Advisory,које је због Мегадетове песме ,,502''(која говори о реалним опасностима вожње у пијаном стању) тражила од издавачке куће да им не дозволи да издају плочу. Међутим,истина је да нису много променили свет. Али,за оне који желе да их чују,порука остаје за неке будуће генерације.
Slayer je bend koji je zbog svojih tekstova najvise osporavan(od thrasha). Stalno pokusavaju da ih sapletu, al' ne mogu!
Јесте. Сећам се изјаве: ,,Да ли млади бенд из Калифорније има право да у својим песмама помиње ужасе 2.св. рата који се одигравао док се они нису ни родили? И то у Европи.''
Глупост. Свако ко је довољно начитан може наћи инспирацију у свему.
E to već poštujem. Priznam da ni ja nisam toliko upućen. Ali ovi koji se fokusiraju samo na morbidnost po meni su bezveze. Ko inteligentno kritikuje društvo, to poštujem (čak i ako se ne složim uvijek sa njegovim stavom).
Najsmesnije mi je sto su pokusali da im prilepe etiketu nacista.
Ноторна глупост. Том Араја је католик који приватно слуша кантри,а Кери Кинг воли гранџ. И они су сами изјавили да не разумеју већину својих фанова који слушају метал,метал и само метал.
Upravo tako. Slayer u svojim tekstovima kritikuje crkvu kao organizaciju, a Araya je vernik. Zato mi je smesno i kad ih nazivaju satanistima.
Jedino sto me nervira kod Slejera je Keri King, koji se mnogo kurci po medijima i pljuje po raznoraznim stvarima. Zna on da svira, ali mnogo voli da pametuje u intervjuima.
Једном је за Кирка Хемета изјавио да је прецењен.
ZycloN
Мајке ми,уз ову песму ћу да јуришам на општинску зграду са упаљеном крпом у руци. :)
Rekao je da je Megadeth otisao u pop.
Ето. То је та надобудност. Све мелодично прогласити за поп.
ZycloN
То сам рекао зато што наш председник општине има кера који се зове Есмералда. :)
Rekao je da Dzejms i Lars misle da su bolji od svih drugih, i da misle da su mnogo zajebani muzicari cim mogu da sviraju sa orkestrom.
Sa ovim se donekle i slazem.
Metalci često optužuju određene ljude da su pozeri zbog toga što se oblače kao metalci i izigravaju metalce, a pri tome ne razumiju suštinsku ideologiju metala.
Ja nisam metalac uopšte. Niti "true" niti "pozer".
Sviđaju mi se određeni bendovi i pjesme iz žanrova koji se mogu svrstati u metal ili malo jači hard rok, ponekad ih slušam i to je sve. Ništa više od toga.
Nevezano za mene lično, želio bih postaviti jedno pitanje.
Kakva je to zaista ideologija i filozofija metala koju neko treba da razumije da bi bio "pravi" metalac?
Dalje, kao što ste primijetili, u određenim mojim definicijama u poslednje vrijeme bio sam jako kritičan prema kompletnoj metal subkulturi. Samu metal muziku nikada nisam napadao, nego sam napadao određene aspekte subkulture koji su po meni krajnje nelogični i čak iritantni.
Što se tiče same metal muzike moj stav je da se radi o žanru koji spada u najvitalnije, najraznovrsnije, najautentičnije i najumjetničkije žanrove popularne muzike.
Međutim u metal subkulturi slijedeće karakteristike me JAKO nerviraju, pa bih zamolio metalce da mi pokušaju objasniti zašto su one toliko prisutne:
1. Metal elitizam - shvatanje po kome je metal superiorniji od drugih žanrova muzike. Metal se veliča kao umjetnost, a po ostalim žanrovima se pljuje i tvrdi se da su komercijala.
2. Izjednačavanje brutalnosti i kvaliteta - Kvalitet nekog metal benda se mjeri samo njihovim stepenom brutalnosti (što je po meni jako površno). Dakle ko žešće, glasnije, beskompromisnije i brže svira - taj je automatski BOLJI i KVALITETNIJI bend. Tu je prisutno čak i izjednačavanje RUŽNOĆE i kvaliteta. Dakle što je muzika nekog benda ružnija - tj. melodijski ogoljenija, disonantnija, i uopšte više nalik na neartikulisanu buku, utoliko se dotični bend smatra kvalitetnijim. Pri tome se svaka tendencija ka lijepim zvukovima pljuje i proglašava komercijalom.
3. Stalna fasciniranost morbidnošću - smrt, đavo, antihrist, krv, propast i tome slično glavne su teme. Previše čudne ikonografije i previše fascinacije horor filmovima. Kad ih upitamo čemu sve to, metalci kažu, da to služi da kod ljudi izazove katarzu, te da će nakon slušanja takve muzike negativna energija biti potrošena, a čovjek usmjeren ka ljepšim stvarima. Ja se s tim ne bih složio. Smatram da je za katarzu potrebno prethodno jako povećati dramsku napetost, upoznati publiku sa likovima, učiniti sve jako važnim i svečanim i tek onda, prikazati katastrofu, za koju se tačno zna zbog čega je do nje došlo. Tako prikazana smrt i propast će zaista ostvariti trajan efekat na čovjeka i inspirisaće ga da bude bolji u životu. Pokazaće mu prave vrijednosti. To je Šekspir postizao u svojim tragedijama.
Međutim, kad neko par sati dnevno sluša samo muziku o smrti i o klanju, time ne dolazi ni do kakve katarze. Čak šta više tu su i život i smrt krajnje devalvirani i sve se to radi iz čiste zabave. Gubi smisao. Nikakve katarze tu nema, tu je samo prisutna brutalnost radi brutalnosti i "zajebanost" radi "zajebanosti".
4. Zabluda po kojoj metal može promijeniti svijet. Rasipanje buntovničke energije ni u šta. Ja vam garantujem da će više promijeniti svijet neki buntovnik koji pametno i smišljeno koncentriše svoju buntovničku energiju ka ostvarenju jednog, konkretnog cilja, nego neko ko svu tu energiju potroši na pišanje uz vjetar i divljanje na koncertima.
5. Bespotrebna težnja da se bude "bad guy" - dakle "opak" i "zajeban" ?
Čemu to? Čemu jebeno prikazivanje onog znaka:
http://termoli.files.wordpress.com/2009/11/corna.jpg
Šta se time poručuje? "Ja sam mnogo zajeban lik. Ideal mi je veličanje moje vlastite zajebanosti i poštujem satanizam i ostale vidove glupog i bespodrebnog buntovništva."
--------------------
Sve u svemu, svi ti elementi metal subkulture ne bi bili ni izbliza toliko iritantni, da ih metalci ne shvataju ozbiljno. Sve bi bilo OK da oni kažu "Ma to je sve samo zajebancija." I mnogi od njih će to i reći. Ali činjenica je da za njih to ipak nije samo zajebancija. Za njih je to bitan dio njihovog identiteta. A meni je, krajnje nejasno, kako neko može učiniti jednu tako apsurdnu i glupavu stvar, kakva je metal subkultura (ne muzika, samo subkultura), važnim dijelom sopstvenog identiteta?
-------------------------------------------
I još jedna stvar postoji, a to je meni naročito žao. Ljudi prave dihotomiju "metal / komercijala" Po toj dihotomiji metal je kvalitetan, a komercijala (dakle pop, mekši rok, elektronika i svi popularniji žanrovi) su sranje.
Zabluda, po mom mišljenju.
Smatram da unutar samog metala ima koliko hoćeš nekvalitetne muzike. Ima i kvalitetne, ne kažem da nema. Ali ima i sranja koliko god hoćeš. I činjenica da je za neki bend čulo 50 ljudi u svijetu, prije govori o njihovom krajnjem NEKVALITETU nego o kvalitetu. Pored toga i u komercijalnim žanrovima ima vrlo kvalitetne muzike. (Azra je bila jedan od najpopularnijih bendova u SFRJ, ali su bili i među najboljim bendovima)
Pri tome, od svih njih najviše me nerviraju metal elitisti. Kad su već toliki elitisti, što ne otkrivaju prave dragulje iz svijeta muzike koji se mogu pronaći prije svega u klasici? Kad ih toliko zanima ta katarza i ta dinamika u muzici što ne slušaju malo krajnje dinamične i moćne Betovenove simfonije? Što ne uzmu malo pa ne preslušaju "Prsten Nibelunga" - najmoćniji operski ciklus na svijetu, a komponovao ga je Vagner (on je napisao i tekst). Krajnje moćna, a često i brutalna muzika. I ona zaista može izazvati katarzu. Što ne uzmu spjev "Karmina burana" pa ga ne preslušaju u cijelosti (Većina odatle zna samo za refren "O Fortuna")?
I tako dalje. Metal elitisti nastoje nametnuti metal kao superiornu muziku, time čineći veliku nepravdu prema onoj muzici koja je vjerovatno zaista superiorna, a to je klasična muzika.
I ako hoćete, nazovite me snobom, ako hoćete, nazovite me elitistom. Baš me briga. Moj je stav da niko iz hevi metala nije još ni prismrdio vrhunskim dostignućima klasike. I to što ja sad slušam i istražujem klasiku (a priznajem da sam u tome početnik bez mnogo znanja), nije zato da bi se kurčio (iako se i kurčim pomalo :D ) već zato što me radoznalost nagoni da otkrijem onu muziku koja je stvarno vrhunska i koja će me zaista oplemeniti.
Čudi me kako svi ti metal elitisti nemaju taj isti poriv. Kad već toliko insistiraju na kvalitetu, nekomercijalnosti i sl. zašto se onda ne late malo klasike u kojoj ima ogroman izbor muzike najrazličitijeg tipa, a mnogi od tih tipova će itekako zadovoljiti njihovu glad za moćnim i brutalnim zvukovima.
Jedna od najvećih gluposti koju mogu da izjave ljudi koji nisu upoznati sa klasikom je ta da je klasika "za relaksaciju".
Ima klasike za relaksaciju, ali ima i klasike koja te može itekako uzbuditi i iz koje naprosto kulja agresija.