Велики поздрав Вукајлијашима из војске.
Да, да, добро сте прочитали, одазвао сам се позиву и нисам се покајао.
Чак штавише, одлично ми је овде. Најбољи пријатељ ми је извесни Данило Вучић, а друштво ми праве све сама деца политичара и утицајних људи. Препоручујем свима, да видите како је лепо, да војска од вас направи људе.
el sparingujes malom raznatovicu?
Где служиш, је л у дому стараца?
Поздрав, поново.
Данас је мој 10-ти дан у војсци. Остаје ми још још 65.
Јутрос сам устао у 06:30. Наместио сам правилно кревет и отишао на доручак. Дошао сам на дивну идеју да покренем "ВОЈНИ БЛОГ" или влог, не знам како се каже. Тиме бих промовисао корисност војске у циљу стварања људи од млакоња.
Што се тиче ваших питања, служим у касарни. Нисам упознао још увек ни једног Ражњатовића. Тај на кога мислите је или распоређен на неком другом месту, или не толико високо на војној лествици да морам још доста дуго да намештам кревет изјутра да бих дошао до њега.
Више информација следећи пут. Одох да чистим круг. Поздрав.
Odlična tema za vojnike početnike
Први дан мог блоговања и једна необична прича која ће ме учинити човеком. Не знам како, али знам да хоће.
Наиме, устајем ја јутрос, правилно намештам кревет и примећујем да ми је неко украо бријач из прибора. Пошто је обавезно свакодневно бријање, ја сам се жестоко успаничио. Ипак, помислио сам, ма то је само дан, неће приметити, после вежбе ћу да смислим нешто. Чим сам стао пред претпостављеног, одмах ме је приметио и прозвао, морао сам да изађем пред чету, и тако ме је нагрдио као лош пример, као недисциплинованог и распуштеног. Ипак је он прошао војску. Ко ће њега да превари?
Отишао сам одмах до команде да ми дају коју дневницу да бих могао да купим бријач. Тамо ме је дочекао командант који ме је додатно насапуњао. Рекао ми је да сам распуштен, безобразан и да мислим само на паре. Дневнице морају да се зараде и да се чекају, наредног месеца за текући. Цитирао ми је неког америчког председника који је наводно говорио да човек не треба да се пита шта држава може да учини за мене, него шта ја могу да урадим за државу! На моје питање шта да радим, рекао ми је да се снађем.
Отишао сам покуњен до локалне продавнице верујући да ће људи имати разумевање за мој проблем. Узео сам најјефтинији бријач у понуди и дошао за касу. Био сам непријатно изненађен када ми је продавачица затражила да платим. Њена патриотска свест је на ниском малограђанском новоу, налик мом пре одласка у војску. Онда сам јој од речи до речи пренео шта ми је поручио командант, чак и цитат оног председника, верујући да ћу тако код ње развити осећај домољубља и да неће правити проблем око овако небитне ствари. На то је она почела да прети да ће позвати обезбеђење, чак и полицију ако сместа не исплатим за оно што сам узео и да не задржавам ред. Када сам јој рекао да ћу јој послати генерала да јој објасни како стоје ствари својим ауторитетом, за раме ме је шчепала огромна ручерда и избацила напоље.
Сада сам у паници јер не знам шта да радим. Имам времена до сутра ујутру да нешто смислим, иначе ће ме избацити из војске. Не бих волео да до тога дође, јер ово је најлепше место и најбоље доба мог живота.
Можда неко од вас може да ми помогне? Ето, поделио сам један занимљив догађај из војске, који ће ме, још увек не знам како, али учинити човеком.
Zaboravio si detalj da je ta kasirka u prodavnici bilzu kasarne sigurno žena ili bar devojka nekog od tih (pod)oficira i da tačno zna da je trebalo da ti da brijač za dž, ali bi onda poremetila lanac komande.
Što se snalaženja tiče, ti meni, ja nekom trećem, treći četvrtom,... na kraju kad se budeš skidao svi imaju po nešto viška
Не знам искрено, немам таквих информација. Овде нас уче да баратамо чињеницама, не претпоставкама.
Сутра вам се јављам са наставком саге о жилету.
Дан 2,
Сага о жилету још није добила епилог.
Наиме, дошао сам онако необријан (длака ми има 0,01 мм), што није промакло претпостављеном. Досетио сам се да се позовем на религиозне и традиционалне разлоге пуштања браде, пошто је прадеда Милојко био Солунац и имао браду до пупка. Командир је на то одговорио врло одлучно, али то не бих да преносим овде јер није баш за јавност. Рећи ћу само да ми је запретио да ћу моћи да бирам у коју ће Митровицу да ме пошаље (косовску или сремску).
Углавном, уколико се не обријем у року од 24 сата, чека ме војни суд. Пријатељи из касарне ми одбијају помоћи и радије се исмевају мојој муци. Сада тражим алтернативне начине. Налазим се испред локалне цркве и прикупљам средства молећи локално становништво да одвоји који динар. Углавном не наилазим на разумевање, јер ми стално добацују да нисам достојан униформе и да идем да радим и зарадим уместо што просим. За сад имам око половине неопходне суме, и врло сам оптимистично расположен. Ипак, оно што ме брине је време, јер га немам много. Ускоро морам назад у касарну на гађање.
Поздрав из војске, најбољег места на свету. Очекујте наставак ускоро.
Поздрав из војног раја.
Сага са бријањем се завршила тако што сам скупио средства испред локалне цркве. Због одуговлачења ускоро идем на суд, прете ми извацивањем, а ја бих све дао да останем.
Данас је тема дезертерство. Спремио сам блокче да хватам белешке, јер ускоро почиње излагање мог старешине.
Да ли ви имате искуства са поменутим?
Још једном поздрав из војске. Најбољег места на свету. Ово је боље од секса.
Тренутно чистим пушке. Људи у мом месту су врло љубазни. Чим ме виде у униформи осете потребу да ми се клањају. Мушкарци су љубоморни на мене. Жене уздишу. Малтене имам осећај да, када бих показао прстом на неку, ова би одмах скинула гаћице.
Ипак, морам да имам на уму да сам војник. Не смем да злоупотребљавам униформу иначе се враћам у цивилне крпе. Гледам да завршим посао до петка, како бих прочистио и своје, запостављене цеви, за викенд. Само треба бити умерен. Хвала војсци што ми је то омогућила.
Живели
Oli te tamo naučit‘ kako se Bozo vazduhoPlohov?
nikad necu biti gushter kme
Voleeeo bi da pročitAAm "Uspomene iz VojskU " od malog Aleka i Vulin Aleksandra, koji je verovartno ako ne i sigurno bio Julska klasa, pošto za Junca treba imati malo mozga.
До ваздуплохова тешко да ћу доћи. Морам да поднесем молбу да ми продуже боравак, мало је 75 дана да све научим.
Ne si imaja problem prošli put Kavaja, nego, nauči da pilotiraš sas drona, iz kućnu fotelju pronađeš di živi Aca sotona , pa mu pošilješ nekolio bomb-ona i pomogneš da Srbija postane Evro zona.
Хоћеш да сад мој врховни командант пусти Кобре на тебе?
Misliš Cobra Vragec iz Smogovaca, bum ti piçku zdrpal ?
Леп поздрав из војног раја. Како сте?
Ја сам одлично, кревет је намештен, униформа је на мени. Пушка на рамену. Моја појава изазива хистерију код жена. Морам да се пазим полних болести.
Слободан сам за викенд и идем кући. Занима ме како ће ђе дочекати у мом родном крају. Нису видели војника још од агресије НАТО пакта. Можда их престравим?
Углавном, можда пређем и на јутјуб да бих промовисао војни рок на прави начин. А ви што седите кући и ово читате поручио бих вам само - одите до вашег најближег одсека да добијете распоред.
Такође у плану ми је да покренем петицију да обавезни војни рок се продужи са 75 на бар 180 дана уживања.
Леп поздрав, одох сад да се спремам. Старамајка ће сигурно бити поносна на сина.
Оче добити шупци из војске станове, хахахха, па неће никад, добиће мојсиловић фикус