ПОПОВИ: Друштвени паразити или само стереотип?
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
U mojoj sekti bi dobili free kondome. Pridružite se, dok traju zalihe!
Ma bio sam ozbiljan. Nije važno...
Okej, ja sam se šalila oko ovih kondoma, mislila sam na kondilome.
Sta vozite oce?
Не то је Бени радио својевремено ал га је прошло
Једно време ми Бени позајмио папамобил ал циција није хтео да ми да за стално сад возим југа
Ово је веома озбиљно питање о коме се многи расправљају неки мисле да је највећи доказ његовог сатанизма то што има фетиш према печуркама док други мисле да је његова борба против корњача доказ његове невиности
Ал посто се о овоме у цркви још расправља не могу да ти дам прецизан одговор
Како каже једна стара пословица ако су двоје који изађу из истих ногу браћа онда су двоје који уђу у исте ноге неки род тако да се ово може рећи
Ok, za one zainteresovane evo:
Kod braće muslimana, odgovor ovlašćenog servisera, na neku nedoumicu se zove fetva. Na zvaničnom sajtu, njihov pop, koji daje te odgovore, mudžtehid, daje odgovore ovde, a pitanja prima na ''vps @ verat . net'' (spojeno, neće ovako da mi prihvati tekst).
Tema, nije bila do te mere precizna. Popovi su popovi...
Oce, ako je boguneugodna ljubav medju muskarcima nazvana "muzeloznistvo", kako se zove takva neugodnost izmedju istopolnih pripadnica zenskog pola?
Ili smo mi izuzete iz tog greha. Odgovor bi mi veoma znacio.
Bog vam pomogao, Oce.
I ovo pitam za nekog drugog.
Vidim imate i duhovnika na ovoj temi?;-)
Samo kratko, nemam prava nikoga da ubeđujem na ovoj temi. I ja sam do skoro verovao da je sve plod korupcije i ako sam odrastao 50 metara od crkve, sa popom sam razmenjivao diskove sa filmovima i pričao o kerovima. Jednom sam postio 7 dana jer me nagovorila baba. Elem tako je bilo do pre 5 godina, kada sam Božijom voljom došao u manastir Savina. I to da bih nekog od popova (tada nisam ni znao da postoje monasi) pitao da mi "razvrsta" činove u crkvi, jer sam dole u miru i tišini mora radio magistarski rad "Odnos između Makedonije i Srbije", gde je jedna od teza bila "Odnos između nepriznate MPC i SPC" . E od tada se moj život menja iz korena. Hvala Bogu, upoznao sam divnog duhovnika,koji je crkveno venčao mene i suprugu i uveo nas u Pravoslavni život. Da drugari moji, nemate pojma koliko je lakše kada se ispovedate, kada nedeljom i praznikom idete na liturgiju, kada postite i NAJBITNIJE-PRIČEŠĆUJETE SE! Nije mi teško da do Herceg Novog i Savine odem kad god poželim. Prošle godine smo supruga i ja 2 ipo meseca boravili dole i pomagali..
.
Sa popom sa kojim sam razmenjivao filmove to i danas radim a sadašnjeg "nadležnog parohijskog" popa sam godinu dana jurio da mi osvešta stan... Ukratko, i među popovima i među monasima ima onih koji istinski vode Pravoslavni život , a ima i onih koji su u crkvi zbog novca ili ne daj Bože, nečeg drugog. Ali, mi treba prvo na spasenje duše naše da mislimo, a onda na sve drugo. Najlakše je osuditi nekog. Da istinski želimo veru, našli bi odgovarajućeg sveštenika-duhovnika. No opet napominjem, ne smem nikom da tupim o Pravoslavnmoj veri, jer da sam ovaj post kuckao 5 godina ranije , verovatno bih pripadao grupi koja bi se sprdala na račun popova i osuđivala ih..
Iskreno želim da svi vi nađete vaš put spasenja.
A sada odoh malo na definicije, da ne pomislite da sam puko...:-)
U metu ubodi slobodno. Svaka ti na mestu.
Никола, све то има психолошку основу.
Човеку је увек лакше кад призна некоме да је грешио, било коме, не мора то поп да буде. Међутим, људи стекну лажан утисак да је лепши осећај кад се исповедиш попу. Зашто? Попови који исповедају су управо добри психолози. И рећи ће ти управо оно што желиш да чујеш, пружити ти лажну наду у ''избављење'' итд. Прочитајмо само оне текстове са Светосавља. Све је у фазону - ''Океј, сине, грешио си, то није било лепо, АЛИ ако наставиш са добрим живото, постиш, причестиш се, можеш једног дана да примиш мир божји'' - класична поповска жвака. А у међувремену му посећуј цркву и остави понеки динар на икону.
Слично важи и за ово. Свакоме је лепше кад ради оно што му се свиђа. Сто људи - сто ћуди. Теби прија да се причешћујеш и из тога извлачиш сасисфакциију - стога то ТРЕБА да радиш. Неко сатисфакцију извлачи из пуштања гласне музике, неко из риболова у суботу ујутру (уместо литургије), некоме је лакше кад оде у теретану и изудара врећу. Кажем опет, свако има различите начине да се олакша, тако да не можеш да генерализујеш и да кажеш да ће СВИМА бити лакше ако се причесте или оду на литургију. Штавише, једном кад су ме натерали да одем на литургију, умал' нисам добио мождани напад од трансфера блама кад сам видео колико су неки људи у стању да се понизе пред црквењацима. Опет, све је релативо, имаш океј попове (верујем да су такви ови које си поменуо), а имаш оне који уживају д апосматрају туњаве људе како се бламирају.
Што се тиче освештавања стана, ја то поредим са плацебо ефектом у медицини. :)
Ако истински верујеш, није ти потребан никакав свештеник (да ти соли памет). Довољан си сам себи. Барем ја на то тако гледам. :)
Џими заборавио си једну ствар. Везано за литургију. Није само да чиниш што желиш и да те то испуњава, већ и сама атмосфера током литургије, као и колективна свест у том тренутку те опушта и прочишћава. Као што на утакмици имаш желљу да се дереш ко коњ и урличеш исто и овде. Вуче те психологија масе. А да не помињемо плацебо ефекат наметнут од како си мали. Па чак иако није од тада, довољно је само слушати приче о томе и свак ће се опустити на литургији. То је нешто нормално сасвим, а да ли има везе са богом или не, то је друга тема.
Што се тиче вере и одговарајућег духовника, не знам баш. Сама чињеница да је изворно хришћанство у многоме промењено кроз историју ми говори да у цркви не могу наћи одговор чак и да желим да га тражим. Много је ствари измишљено од тада, као и то да свака шуша може бити сцветац ако се искрено покајо у 102. години. Тако могу и ја, одо да убиВам и јебавам и мучим па ћу да се "просветилим" у 70 година и тако...
Одлично поређење. У сваком случају, чиста психологија. Волео бих да прочитам неки рад на ту тему.
To je ono sto ja kazem mojima, oni kao posti malo valja i pricesti se. Ja znam da to sigurno moze biti korisno, ali nema svrhe da radim nesto na silu, jer onda bolje da ga ne radim.
E ovo malo gresis. Ne sole oni tebi pamet. Oni ti malo ispricaju neku pricu koja ti se u prvi mah cini potpuna nebitna za zivot, a vec sutra je vidis na delu. Ali to ces naci kod pravih duhovnika, o kojima Nikola govori, jer je on nasao svog. Moja sestra se povremeno cuje sa svojim duhovnikom (upoznala ga je na Djurdjevim Stupovima), zbog kog je pocela i da posti i da se pricescuje i promenio joj se zivot dosta, izrasta u jednu zdravu osobu. Ponekad je coveku potrebno da cuje malo od nekog drugog nesto da bi se naterao, nekad nije dovoljan sam sebi. Ovo nije uvek slucaj. I moguce je da je i ta prica placebo efekat, i svestanje stana takodje, ali uglavnom to pomaze coveku, ne skodi mu nikako, slozices se?
Ја сам претпрошле године постила цео Часни пост, и психички и физички. И, ни у једном моменту се нисам омрсила случајно, да простите, поготово што се тиче хране :) Али нисам себе терала ни подсећала на пост, једноставно ми је било у глави то и нико ме није приморао ни саветовао, сама сам се одлучила за то. Али, прве недеље сам пила јогурт, јер стварно не могу без њега, требало ми да се привикнем. У суштини, не мислим да је храна толико битна у посту, битна је до те мере да ти буде лакше да си ментално и духовно чистији и мирнији. Храна животињског порекла има већу енергију, и то је јасно. И приметила сам ооогромну разлику у расположењу и понашању након што сам се вратила уобичајеним оброцима, после поста.
Није лоше повремено постити, медитирати, шта год ти одговара, подржавам тај аспект било које вере - проналажење мира.
Ја кад три дана не бих јео храну животињског порекла, мислим да бих умро. Без 3000 калорија дневно не опстајем. :/
Post je dobra za pročišćavanje organizma jer ne unosimo masti u tijelo. Uostalom većina ljudi ne voli ili rijetko jede ribu. A vrlo je zdrava, što znači da je i post medicinski zdrav. A ko vjeruje u Boga trebao bi da se osjeća čisto i bez posta. Slažem se za placebo efekat kod molitve.
Кад смо већ код рибе, ја никако не разумем зашто људи не воле да је једу. Ја би некад радије јео добро припремљену рибу, него неко друго месо.
Čudi me da se pastir vazda slikao sa stadom a da ga malo nije omrsio ponekad kojekude?
Eskimi su religiozni jerbo samo ribu hasaju
Mada lepa je riba onako sva mesnata i hrskava zasoljena sa sve kostima...
Verovatno više ljudi umre od davljenja skoskom nego od davljenja smesom
ХАхахаха! :) То!
To ti je moj primer,ja sam se davio skoskom kao mali i od tad od ribe samo tunjevinu jedem i to soprezom....
Džimi....Inače žali bože protoka za Buckethead-a...Valjda ovaj novi Santana neće d zaročara...
Ја сам једном пронашла глисту у сардини, ал' ми нико не верује, јер као, сардине се не пецају. Али мајке ми, дебела, роза, чланковита глиста. Ја сам пре мрзела рибу, сам мирис и то што је неслана унутрашњост, колико год да је посолиш, а ја солим ко манијак због ниског притиска. Онда сам на силу јела и заволела, тако сам и чварке заволела пре неки дан.
Него, Џими, стварно, дај да убацимо и попове из других религија у оптицај? Није као да су бољи, али ето, није политички коретктно да се негирају. :)