Igram ga često, imam sto za stoni tenis kod kuće od kad znam za sebe, jer se mama time bavila u srednjoj i na fakultetu. Prvo smo imali onaj zeleni elan. Sada imam butterfly
http://images.hayneedle.com/mgen/master:MKC005.jpg?is=380,380,0xffffff
Od malena znam da igram, i imam opasan servis.
Birali su me za dubl čak i kad sam bila toliko pijana da nisam videla lopticu nego sam iz ruke servirala. Ni tad ne mogu da mi vrate servis. :)
Ја играм солидно. Нисам га играо задњих неколико месеци зато што немам где да метнем астал у гаражи . Иначе спорт је врхунски. Мислим да није толико популаран зато што није толико занимљив за гледање.
auuuu, i ja am ovo deljao...ali to beše poodavno...sad od reketaških oblika, držim samo tiganj.
Ja sam ga trenirao deset godina, i imam sto. Neki čačanski raspali, al' bar je sto. Svaki vikend sa prijateljima cepam dubl i singl i imamo turnire. Imam i dalje stari Tibhar reket sa Speedy Spin gumama. :)
Ja nisam loš u ovome. Imam finu odbrambenu igru, mogu se bacakam i vraćam šta oćeš. :) Napad mi je slabija strana.
Мој сто се састоји из две плоче распале иверице. :)
Samo me nervira što ljudi misle da je ovo lak sport, ali uopšte nije. Zahteva brzinu, čelične živce i kondiciju.
Stoni tenis, za reflekse Supermena! Moj omiljeni sport. Ukinuli su sad skoro klub u Obrenovcu, inače sam često tamo išao.
Kupi neki polovan il' jeftin sto, mislim da čačani i dalje rade. Nisu nešto dobri, al bar da ima ne čemu da se igra. I mnogo su izdržljivi ti stolovi.
Bem li ga, ako uspem da ga uglavim u stan od 60 kvadrata...
Čak i mislim da je ovaj nešto manji il' niži.
Imam i ja svoju gajbicu od 60, pa sam ga uglavio.
To je valjda zato što živim sam i ne treba mi puno prostora.
Dok sam isao u srednju igrao sam stalno, bio sam dobar, jebem li ga :))
Sad slabo, nema se vremena
ma ja sam to razbijao u vojsci :))
Obožavam ga- Igram od svoje 9-e godine i svaki put kada mi se ukaže prilika za "stondžu", ne propuštam je.
Ja sam bio treći na republičkom u sedmom osnovne. :)
Ali tad se niko time nije bavio, na laganicu sam prolazio.
Mene su obrenovački invalidi gledajući kako igram ponudili da uđem u njihov paraolimpijski tim. Kad sam im rekao da sam sasvim zdrav, samo su se zgledali. A ni meni posle nije bilo prijatno.
Ja ovog mogu igrat' samo kad se udaljim od stola jedno 15 metara...
Kad zama'nem ovim svojim ručerdama, IH!
Nemam dovoljno kontrole, kud sam prirodno jak, kud ganjam težine na tegovima... Jednom sam u nekom klubu zamahnuo, udario lopticu, udario reketom u sto i polomio ga. Reket. Od tada mi ne daju da igram. I nikako nisam uspio da ubacim onaj jebeni loptičičak u tuđe polje. Vazda išla izvan... Ruljak.
Al' nekako mi i gej ovo, štajaznam (očekujem atake tipa - SELJAČINO, KAKO MOŽE OVAKO NEŠTO DA TI BUDE GEJ, KOLIKO SI PUTA IGRAO U ŽIVOTU STONOG TENISA PA TAKO KENJAŠ, NISI KOMPETENTAN, SELJAČINO, IDIOTE i slično, naravno, parafraziram).
Ma opušteno, svako ima pravo na svoje mišljenje. :)
Valdemar - za tebe je veliki tenis, ne stoni. Sad da je gej, jebem li ga. MOžda zbog onih kineza što imaju retardirane pokrete dok igraju... Ali opet, stvar ukusa:)
За мене је тај стони тенис један обичан липов курац.....никад га нисам волео.
Veoma zapostavljen i zanemaren sport.
Šta mislite o stonom tenisu danas u Srbiji?
Jeste li postigli išta i koliko često igrate, ako igrate?
Da vas čujem.