Koliko znate o istoriji svoje porodice i svog kraja, ko su vam bili preci, i nekadasnja porodicna zanimanja ili sadasnja koja se protezu kroz godine, decenije a mozda i vekove... 'Ajde da vas cujem! :D

Признај да радиш за БИА!

Sta? K..kako? Ko me izd'o, pricaj i mozda prezivis danasnji dan!

Ja imam plavu krv karađorđe mi dođe neki dalji rod

Sišli smo s Kopaonika.

Zna se za 9 generacija unazad. Moji preci su redovno bili stradalnici svoga doba, sto od turaka sto od svaba, sto od domacih izdajnika. U epidemiji tifusa 1915-1917 od cele moje familije (a tada ih je bilo oko 30 muskih glava) preziveo je samo moj pradeda.

Мој прадеда прележао тифус исто, излечио се у Бизерти. Иначе је претходно прешао Албанију, био официр.

И мој прадеда је преживео тифус.

neki moj deda je verovatno ukokao nečijeg dedu...nekad...

čiji nije?

pa taj rad...:)))

i moj pradeda je presao Albaniju i lecio se u Bizerti....a sto kaze javio za kokanje...sredinom 17.veka moj cukun-cukun-cukundeda iz okoline Soluna koknuo nekog Turcina i pobegao u okolinu Vranja....jedan je od osnivaca sela Dubnica.

Moj pradeda koji je prošlog meseca preminuo je uspeo da se spase iz Jasenovca.

Чукундеда се борио у првом и другом балканском рату и у првом светском.Исто био у Бизерти.Мој и ха ха предак је био Српски кнез.

Мој деда је покр'о фонд једне државне фирме, па побег'о у превремену пензију.

Мој деда је био јебач.

Међу подофицирима највећи углед међу четницима, а истовремено и највеће
оспоравање од Извршног одбора и шефа Горског штаба Џервинца, уживао је Глигорије Ристић– Ђорђе Скопљанче. Он је у Акцији учествовао од1904. до1911. када се разболео и умро у нишкој болници. У његовој чети били су официри: Богдан Хајнц,
Бранивој Јовановић и Душан Путниковић. Истакнути подофицири– војводе у
Источном Повардарју били су: Коста Миловановић, Јован Пешић, Секула Влаховић,
Риста Поповић и Владимир Ковачевић. У Западном Повардарју истицали су се, већ
поменути, Маринко Алексић и Милан Ђокић.

priča je o komitama, odnosno nema veze sa četnicima u drugom svetskom ratu...druga verzija je da su ga roknuli Arnautu....to mi je pradeda...pre njega pojma nemam...po njemu je moj mali dobio ime...

Прадеда био највећи алкохоличар у селу, а био брица...можете замислити како је интересантно било муштеријама :)) кад су дошли Немци кидн'о је у брда, јер су стрељали све редом, тако кад се опет вратио у село, онако блесав кренуо да копа гробнице џабе, копао по цео дан, каже мој деда да је мислио да је полудео, углавном саранио пола села, свака му дала.
Деда ми је био у ''Застави'' нека пичка материна надзорник, директор, надзорник директора ;) трућ бућ, све то мени исто...много готиван лик јер је кад је било само пар аутомобила у Крагујевцу он је свој сам направио јер је имао огромно знање о аутомобилима...
А да, у селу поред, живео је други прадеда, о њему немам баш појма да ли је имао херојске подухвате, знам само да је исто пио највише у селу, и да је нану украо кад је имала 15 година...оно дошао, украо, отишао, и ћао....

Моја баба је прва пронела црвени фењер кроз Београд.

Moj čukundeda utekao od Staljinovih čistki '37, došao u Rumu, otvorio mesaru...upoznao čukunbabu...I jedno 70-80 godina kasnije eto ti mene, kucam ovaj post.