Evo jedno pitanje koje je o religiji, za promenu:
Bez zajebavanja, bez provociranja - ovo me stvarno vec dugo zanima:
Isus je razapet na krstu kao kazna. Kazna za krsenje zakona zemlje i vlade pod cijom se jurisdikcijom trenutno nalazio. Prekrsaj koji je pocinio je bio vandalizam - kada je video da su u hramu ljudi napravili pijacu, od besa je razbacao svu robu i isprevrtao tezge. Zbog toga je uhapsen.
Moje pitanje je - zasto je odreagovao na ovako nasilan i impulsivan nacin? Isus je obicno bio mega-iskuliran i znao je sve da resi recima, a ne na misice. Stavise, ovaj ispad ga je kostao par dana provedenih na izuzetno neprijatnom mestu, ako ne i zivota, (ako je Isus Bog, kao sto je tvrdio, onda ih je uradio, ali ako nije - onda su oni njega uradili).
Druga stvar - da ja recimo danas udjem u crkvu, (kao sto cesto ulazim) i pocnem da se izivljavam nad svecama, kalendarima i ikonama koje se tamo prodaju, mene bi uhapsili i bio bih kaznjen. Da li postoji pogled crkve na poslovanje u njenom okviru, s obzirom na to sta se desilo Isusu? I ako postoji - koji je?
Unapred zahvalan.
ОК, може и тако да се каже, али опет да напоменем да говорим као хришћанка, из контекста Цркве. Вера је и љубав према Богу и према другом човеку и према свету – у смислу да је вера одговор на љубавни позив Божији и да вера у нама рађа један етос благодарности за дар постојања, за свет, природу итд., и нарочито за оно што очекујемо. Лепо сам кажеш да љубављу враћаш оно што вером добијаш – у том смислу и ја љубав и веру видим као нераздвојне, а веру без љубави видим као мртву.
Не знам. Има различитих мишљења. Сам извештај из Постања је врло штур и не доноси неке статистичке и сл. податке: оно што сазнајемо из Библије је да је Бог слободно створио свет, а питања о пореклу и демографском развоју светске популације треба поставити биолозима, антрополозима, палеонтолозима, археолозима итд.
Што се инцеста тиче, класично објашњење је да је Бог благословио људе да се рађају и множе (види Постање). Да ли на то почетно размножавање треба гледати као на инцест... хм, у крајњој линији кажемо и данас да су сви људи браћа и сестре „по Адаму“, како пише у црквеним текстовима нпр...
У Писму не пише ништа о томе колико су година имали када је дошло до братоубиства. Свакако нису били деца ако је један од њих обрађивао земљу а други имао своја стада. Каин и Авељ нису били једини потомци Адама и Еве, у Постању стоји да су Адам и Ева поживели 900 и кусур година „рађајући синове и кћери“.
И Че, одговор на твоје друго питање, од пре десетак сати...
У Јеванђељима је описан само један груб поступак Христов – управо овај који помињеш, када је из јерусалимског Храма истерао трговце. Погледај у Јеванђељу како је он образложио то што је урадио: јер су од „Дома“ његовог Оца начинили „лоповску јазбину/пећину разбојничку“ тј. бацили су се на бизнис уместо да се посвете служењу Богу.
Даље, према Јеванђељима, Христос није разапет због кршења римских закона („krsenje zakona zemlje i vlade pod cijom se jurisdikcijom trenutno nalazio“): сам Пилат је рекао да на њему не налази никакве кривице. У опису суђења се помињу лажни сведоци, а говори се и о томе да су свештеници и народне старешине само чекале прилику да га оптуже (и осуде – пише и о томе како су испланирали да га убију). Христос је осуђен на распеће зато што је, по схватању фарисеја и првосвештеника, похулио на Бога тј. рекао за себе да је Месија = Христос. У том тренутку је првосвештеник (председавајући суђењем) „раздрао своје хаљине“. Христос је осуђен заправо зато што је изневерио њихове наде – јер они су очекивали неког Карађорђа, војсковођу који ће да их ослободи од Римљана, а не Месију који је проповедао љубав и покајање.
Што се завршетка твог питања тиче, Црква не кажњава физичким кажњавањем већ одлучивањем од причешћа тј. епитимијом.
Marijana, hvala na vremenu koje si odvojila za odgovor.
Cini mi se da imamo radikalno drugacije poglede na pojam vere. Mislim na to da postoje recimo ljudi koji veruju u mrznju ili odabiranje kukavickog puta, (da ne kazem greha). I oni su vernici, ali ja na njih gledam kao ljude koji dozivljavaju zivot na drugaciji nacin od mene, (a verujem da ih i tako gledas). Zbog toga, osecam ljubav prema njima, (rekao bih da i ti osecas to isto prema njima, kao Hriscanka), ali oni i dalje osecaju recimo mrznju prema tebi ili meni ili svima ostalima i njihova vera u mrznju je cvrsta, verovatno cvrsca nego u mnogih Hriscana, Muslimana i slicno. Ali, njihova vera nije ljubav.
Vera, na nekom organizovanijem, institucionalizovanom nivou stoga prerasta u pokusaj da svi pronadjemo sto vise stvari u kojima smo isti; iste moralno-eticke vrednosti, isti nacin zivota, iste prednosti, iste mane. Ako nam je vera ljubav, onda kroz ljubav pokusavamo da pomognemo ovima za koje smatramo da im je vera mrznja, da barem vide i nas put i njegovu pravednost i da im se pruzi i ta opcija. Barem je to ono sto vecina prihvacenih organizovanih vera da tvrdi da nastoji da radi.
Ipak, ostaje cinjenica da smo svi razliciti i svi razlicito shvatamo zivotno iskustvo kroz koje prolazimo; razlicito shvatamo zivot. To je istina od koje bi trebalo da podjemo - da nismo isti, nego da smo razliciti. Kada nekoga volim ne zbog toga sto mi je slican, nego zbog toga sto volim njegovu/njenu razlicitost, onda nestaje potreba za sazaljenjem, potreba za strahom, potreba za apsurdnim pojmovima "dobro" i "zlo", cijim pripisivanjem tezimo da osudjujemo pojave i ljude. Ta vrsta vere - bezuslovna ljubav prema bilo kome i odnos kroz ljubav prema bilo kome, kao jedini nacin da mu pokazem put ljubavi - je slucaj kada je vera stvarno jednaka ljubavi i tome i sam nastojim da tezim. Jer, po meni - svako ko oseca mrznju i zlostavlja druge je takav jer mu je i samom uskracena ljubav.
Sto nisam bas siguran da znaci da bi recimo Hitleru kupio buket cveca i izveo ga na romanticnu veceru, ali verujem da bi se Hitler razvio u drugaciju osobu da je vise bio izlozen ljubavlju kroz zivot.
Marijana, opet hvala na odgovoru oko Isusovog "ispada".
Izvinjavam se na nakaradno postavljenom pitanju; znam zasto je Isus to uradio, nije mi jasno zasto je BAS TAKO odreagovao taj put?
Jer, vidjao je mnoge grehe za svog zivota, ali je mudrim i istinitim recima uvek resavao stvari. Cak i kad mu je sopstveni zivot visio o koncu bez pravog razloga, nije bio nasilan i ispunjen besom.
Lako je zamisliti Isusa kako posle ordeala seda na stepeniste ispred hrama i nervozno pali cigaru. Sto je veoma ne-isusovska scena.
Naravno da je imao razloga da bude ljut, ali zar to nije islo protiv svega sto je ikada govorio? Ovaj put, Isus pribegava nasilju. Kakvu lekciju bi trebalo da izvucemo iz toga?
Druga stvar je - Isus je tvrdio da je Bog. Ne mislim kao deo svetog trojstva, jer sveto trojstvo nema delove na koje moze da se rastavi - Isus jeste Bog. Ali je njegova manifestacija u obliku coveka / jagnjeta, po mom misljenju, imala za zadatak da posle strahota iz Starog zaveta, ljudima pokaze i drugu stranu Boga - stranu ljubavi, skromnosti, milosti, oprostaja. Do Isusovog ispada u hramu, stvarno i ostaje ovako. Njegove reci i dela su do tada nepogresivo u skladu sa njegovom porukom. Ali taj akt me stvarno zbunjuje i ne znam kako da gledam na njega.
Pitam se - da sam dete koje je slucajno sedelo u okolini tog hrama i da sam jedino tada video Isusa, besnog i nasilnog... kapiras sta hocu da kazem?
Него, кад погледаш шта је заправо Христос учинио у храму – попретурао тезге дилера (и у неким верзијама текста ослободио голубове и друге жртвене животиње из кавеза) – то и није толико страшно (нигде, осим у лошим римокатоличким филмовима, се не каже да је он том приликом бичевао људе и шта ти ја знам).
Е сад, зашто је тако учинио, не знам. Класично место из тумачења каже да је учинио нешто толико радикално у односу на своје претходно деловање како би указао да пролази време Старог Завета и да се укидају жртве (ако те занимају тумачења православних отаца, има их море на интеренту, нпр: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/21.htm ).
Што се деце тиче – па у храму је том приликом, између осталих, било и деце, чак пише да су деца – пошто је Христос тад излечио слепе, хроме итд. - певала песму Сину Давидовом и радовала се. Ево извештаја из НЗ о томе:
Матеј 21 глава:
12 I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 13 i reče im: napisano je: »Moj dom zvaće se dom molitve«, a vi od njega činite razbojničku pećinu. 14 I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih. 15 A prvosveštenici i književnici videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, 16 i rekoše mu: čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu«?
Марко 11:
15 I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 16 i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17 I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu. 18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako da ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom naukom.
Лука 19:
45 I ušavši u hram poče da izgoni prodavce 46 govoreći im: napisano je: »Moj dom neka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu. 47 I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešine gledahu da ga pogube, 48 ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav narod odano slušao.
Сваки дакле, подвиг и борба који не доводе до љубави и смиреноумља јесу сујетни, а крај њихов бескористан. Јер сваки подвиг који нема љубави , постаје стран Богу...
Свети Максим
Че, мислим да сам некомпетентан да расправљам о вери, али бих ти дао један мали , пријатељски савет. До пре само пар година све то око вере ми је било далеко и страно. Био сам официр, задојен национализмом и патриотизмом, а људи који посте и Богу се моле смешни чудаци који губе време.Ни Библија и било која друга верска књига ми нису били ни логични ни привлачни...
Све док се једнога дана нисам нашао у Манастиру, радећи магистарску тезу која се у неким сегментима дотицала непризнате македонске цркве...Тада ме Господ удостојио да чујем "живе" речи и молитве монаха Савинских ...Тада , када сам чуо "живу" реч и СРЦЕМ осетио молитву,све се отворило, а ја сам осећајем прве Благодети, схватио цео свој живот, и дешавања у њему...
Дакле, ако те муче било какава верска питања, пробај да о њима разговараш са неким МОНАХОМ,(не свештеником парохијским, него баш са монахом)јер мислим да су они најкомпетентнији да ти све то што те мучи објасне...
Надам се да вас све нисам удавио писањем...
Нек вам Господ свима помогне да нађете пут Спасења...
Moje pitanje - kakvo je vase misljenje, da li sudbina postoji (da li nam je sve u zivotu unapred odredjeno, mozda samo sa malim varijacijama) ili smo ipak slobodni da biramo i nasa buducnost je potpuno neizvesna?
I drugo, mozda malo povezano s ovim prvim - da li je sve podredjeno kvalitetom nasih odluka, odnosno, da li ce nam se kad-tad sve lose sto smo uradili vratiti i obrnuto, ono dobro takodje ("dobro" i "lose" su ovde relativni pojmovi, u zavisnosti od nekog opsteg, manje-vise svima prihvatljivog morala)?
Hvala za savet, Nikola:) Da znas da ozbiljno razmisljam, sad kad imam malo slobodnog vremena, da malo zaredjam po manastirima i pocnem da smaram popove.
Vec smo jednom pricali o ovome, ali se ne secam gde. Uglavnom - rekoh da dolazim iz porodice sa dubokim korenima u religiji. Na trecem kolenu sam imao veoma visoke "funkcionere" iz tri razlicite vere. Odgojen sam kao pravoslavac, koliko se to moglo za vreme komunizma. Verovao sam u Abrahamovog Boga, molio mu se, za mene je stvarno postojao.
I onda je nestao. Verovatno sam i ja imao neko otkrovenje poput tebe, ali najvise mi se nekako urezalo u secanju kako je ta religija nekako bila jedini nacin na koji su se Juzni Sloveni razaznavali za vreme onog naseg rata devedesetih. Isti jezik, isti izgled, isti obicaji...
I onda se mislim; pa dobro, moguce je da postoji i Stvaratelj. Ali Crkva sluzi ISKLJUCIVO za manipulaciju ljudi i ni za sta drugo. Sve je ostalo samo paravan. Mene bi licno bila danas sramota da se poistovecujem sa pripadnikom bilo koje religije, jer sve imaju vise krvi na rukama nego dobrih dela pocinjenih.
I sam si bio tako ispunjen mrznjom prema drugom narodu, zbog toga smo se posvadjali kad si se tek upisao. Sad kad pogledam, nije samo taj i takav stav zasluzio moju kritiku, vec i stalan cinizam vernika "vera ljubavi", kako Islam i Hriscanstvo vole da se nazivaju. Ja recimo njima ne bih oprostio, verovatno bi se o njima osecao isto kao i ti da sam proziveo ono sto si ti proziveo.
Ali, to onda jednostavno nije Hriscanstvo, to je mrznja i tu je kraj price. Lazno Hriscanstvo, kako ga ja zovem.
Ili si nindza, ili mindza:)))
Veliki pozdrav, generacijo!
Marijana, hvala ti puno puno za onaj link! Neprocenjljivo!
Sveti Teofilakt Ohridski u svom tumacenju ovog dogadjaja navodi da:
"Храм је такође назвао "пећином разбојничком" због оних који су се бавили преваром, куповином и продајом. Назива га тако и због тога што је похлепа разбојничка страст. Мењачи новца добили су назив по "коливосу", врсти ситног новца, као што ми имамо оволе и сребрењаке.7 "Продавци голубова" су и они који продају црквене чинове,8 јер продају благодат Светога Духа (који се јавио у виду голуба).9 Такви бивају избачени не само из вишњега већ и из земаљског Храма, пошто су недостојни да служе олтару. И ти пази да од "храма Божјег", свога ума, не начиниш "пећину разбојничку", то јест обиталиште демона. Наш ум ће постати "пећина" уколико будемо држали у срцу своме среброљубиве помисли о продаји, куповини и сакупљању новца, па макар то били и најмањи новчићи (коливи). И храм нашега тела ће постати "разбојничка пећина" ако будемо куповали и продавали "голубове", то јест, духовно учење и мисли (ради материјалне добити)".
Jos uvek ne vidim jasan razlog za nivo besa koji je Isus pokazao. Kao sto i sama kazes, njegov ulazak u Jerusalem i hram su trebali da predstavljaju "novo poglavlje" starog zaveta, ili tacnije receno "okrenuti list". Ovo sto su ljudi radili u hramu je bilo u skladu sa tadasnjim verovanjima i obicajima. Isus je iz korena promenio mnoge druge obicaje i verovanja - bez trunke besa.
Ovo je bio jedini izuzetak. Trazim samo neku dublju simboliku u svemu tome, jer mi, najiskrenije, izgleda kao bag u programu:)
Neo, odlicno pitanje. Ne znam odgovor, premda mislim da je moguce da karma postoji u nekom obliku. Problem je u tome sto je neki opsti moral zamisljena stvar. Svako ima drugaciju sliku zivota kroz koji prolazi, ali istovremeno svako zna kada uradi nesto stvarno dobro ili lose, mozda se po tome meri - znaci, ako recimo ubijes 100 Nemaca u ratu, zato sto si ubedjen da radis time dobru stvar, da ti se to racuna kao dobro delo, iako je iz njihove perspektive to usporavanje ostvarenja njihovog utopijskog drustva, stoga je lose delo.
Istocnjacke filozofije se bave tim pitanjem vec hiljadama godina, premda po meni ne postoji nikakav cvrst, opipljiv dokaz koji bi sluzio kao neki putokaz u zivotu.
Postoje li duhovi, ozbiljan sam, ne pitam ovo kao dete za Kaspera ili tako nesto, vec mislim prvenstveno na duse umrlih koje nisu nasle svoj mir na nebu pa se nekad ,,svete'' onima koji su im u zivotu zgresili, i tako to?
Vule duhovi postoje ako verujes u to.Svi mi imamo dusu.
Dusa koja ne nadje umirenje je duh!Duhovi mogu biti zli i dobri u zavisnosti od toga kakvom se energijom osoba vladala.
Zli duhovi napadaju najcesce u snovima(a,to je prema mojoj proceni nekih 3-4% od svih snova koji se sanjaju,znaci jako malo),na granici izmedju budnog stanja i sna i protiv njih se boris snagom uma,autosugestijom,magijskim ritualima,verom,molitvama bilokojim pozitivnim psihickim vidom odbrane koji ti izaberes.
I dobri duhovi mogu biti uznemireni i da te progone u snovima.
Smatra se da ako ti umrla osoba trazi u snu nesto da pojede,ili pominje neku vrste namirnice,ili ako je vidis za stolom da jede,ona ti porucuje da je gladna.Savetuje se da kad ustanes pojedes nesto za njenju dusu,ili das bliznjima da pojedu za njenu dusu.
Ako te u snu doziva da podjes sa njom to znaci smrt ili smrtnu opasnost.Ako place,ona je tuzna zbog necega sto se dogodilo ili ce se dogoditi ili se kaje zbog nekih postupaka,a ako te moli za oprostaj oprosti joj u svome srcu i bice vam oboma lakse.Ako je sanjas u mraku,ako je ne vidis i cujes joj glas,to znaci da joj treba svetlo i onda joj ti lepo upalis svecu.Ako joj je hladno,isto joj upali svecu da se zgreje.Ako je srecna i nasmejana onda ti ona porucuje da se ne brines.Ako te miluje,ona ti iskazuje ljubav.
Google says: http://wiki.answers.com/Q/Is_it_true_that_black_men_have_bigger_penises_than_white_men
ma ok, nije sporno da postoji tu neka gradacija.
pitanje je zasto?
evo pametni se pozabavili problemom. Ovde imate rezultate:
http://www.sizesurvey.com/result.html
a ovde ako hoćete i vi da date svoj doprinos istraživanju:
http://www.sizesurvey.com/quest.html
a meni niko jos nije odgovorio kako muva slece na plafon
a što ti je to bitno u životu?
a be PSV, procitaj na prethodnoj strani, odma ispod tvog posta. odgovorio sam
Evo jedno pitanje koje je o religiji, za promenu:
Bez zajebavanja, bez provociranja - ovo me stvarno vec dugo zanima:
Isus je razapet na krstu kao kazna. Kazna za krsenje zakona zemlje i vlade pod cijom se jurisdikcijom trenutno nalazio. Prekrsaj koji je pocinio je bio vandalizam - kada je video da su u hramu ljudi napravili pijacu, od besa je razbacao svu robu i isprevrtao tezge. Zbog toga je uhapsen.
Moje pitanje je - zasto je odreagovao na ovako nasilan i impulsivan nacin? Isus je obicno bio mega-iskuliran i znao je sve da resi recima, a ne na misice. Stavise, ovaj ispad ga je kostao par dana provedenih na izuzetno neprijatnom mestu, ako ne i zivota, (ako je Isus Bog, kao sto je tvrdio, onda ih je uradio, ali ako nije - onda su oni njega uradili).
Druga stvar - da ja recimo danas udjem u crkvu, (kao sto cesto ulazim) i pocnem da se izivljavam nad svecama, kalendarima i ikonama koje se tamo prodaju, mene bi uhapsili i bio bih kaznjen. Da li postoji pogled crkve na poslovanje u njenom okviru, s obzirom na to sta se desilo Isusu? I ako postoji - koji je?
Unapred zahvalan.
@Che-Vu
Прво да одговорим на твоје прво питање:
http://vukajlija.com/forum/teme/2234?strana=2#post_81938
ОК, може и тако да се каже, али опет да напоменем да говорим као хришћанка, из контекста Цркве. Вера је и љубав према Богу и према другом човеку и према свету – у смислу да је вера одговор на љубавни позив Божији и да вера у нама рађа један етос благодарности за дар постојања, за свет, природу итд., и нарочито за оно што очекујемо. Лепо сам кажеш да љубављу враћаш оно што вером добијаш – у том смислу и ја љубав и веру видим као нераздвојне, а веру без љубави видим као мртву.
@Vukašin95
Одговор на:
http://vukajlija.com/forum/teme/2234?strana=3#post_82074
Не знам. Има различитих мишљења. Сам извештај из Постања је врло штур и не доноси неке статистичке и сл. податке: оно што сазнајемо из Библије је да је Бог слободно створио свет, а питања о пореклу и демографском развоју светске популације треба поставити биолозима, антрополозима, палеонтолозима, археолозима итд.
Што се инцеста тиче, класично објашњење је да је Бог благословио људе да се рађају и множе (види Постање). Да ли на то почетно размножавање треба гледати као на инцест... хм, у крајњој линији кажемо и данас да су сви људи браћа и сестре „по Адаму“, како пише у црквеним текстовима нпр...
...и одговор на:
http://vukajlija.com/forum/teme/2234?strana=3#post_82084
У Писму не пише ништа о томе колико су година имали када је дошло до братоубиства. Свакако нису били деца ако је један од њих обрађивао земљу а други имао своја стада. Каин и Авељ нису били једини потомци Адама и Еве, у Постању стоји да су Адам и Ева поживели 900 и кусур година „рађајући синове и кћери“.
И Че, одговор на твоје друго питање, од пре десетак сати...
У Јеванђељима је описан само један груб поступак Христов – управо овај који помињеш, када је из јерусалимског Храма истерао трговце. Погледај у Јеванђељу како је он образложио то што је урадио: јер су од „Дома“ његовог Оца начинили „лоповску јазбину/пећину разбојничку“ тј. бацили су се на бизнис уместо да се посвете служењу Богу.
Даље, према Јеванђељима, Христос није разапет због кршења римских закона („krsenje zakona zemlje i vlade pod cijom se jurisdikcijom trenutno nalazio“): сам Пилат је рекао да на њему не налази никакве кривице. У опису суђења се помињу лажни сведоци, а говори се и о томе да су свештеници и народне старешине само чекале прилику да га оптуже (и осуде – пише и о томе како су испланирали да га убију). Христос је осуђен на распеће зато што је, по схватању фарисеја и првосвештеника, похулио на Бога тј. рекао за себе да је Месија = Христос. У том тренутку је првосвештеник (председавајући суђењем) „раздрао своје хаљине“. Христос је осуђен заправо зато што је изневерио њихове наде – јер они су очекивали неког Карађорђа, војсковођу који ће да их ослободи од Римљана, а не Месију који је проповедао љубав и покајање.
Што се завршетка твог питања тиче, Црква не кажњава физичким кажњавањем већ одлучивањем од причешћа тј. епитимијом.
Marijana, hvala na vremenu koje si odvojila za odgovor.
Cini mi se da imamo radikalno drugacije poglede na pojam vere. Mislim na to da postoje recimo ljudi koji veruju u mrznju ili odabiranje kukavickog puta, (da ne kazem greha). I oni su vernici, ali ja na njih gledam kao ljude koji dozivljavaju zivot na drugaciji nacin od mene, (a verujem da ih i tako gledas). Zbog toga, osecam ljubav prema njima, (rekao bih da i ti osecas to isto prema njima, kao Hriscanka), ali oni i dalje osecaju recimo mrznju prema tebi ili meni ili svima ostalima i njihova vera u mrznju je cvrsta, verovatno cvrsca nego u mnogih Hriscana, Muslimana i slicno. Ali, njihova vera nije ljubav.
Vera, na nekom organizovanijem, institucionalizovanom nivou stoga prerasta u pokusaj da svi pronadjemo sto vise stvari u kojima smo isti; iste moralno-eticke vrednosti, isti nacin zivota, iste prednosti, iste mane. Ako nam je vera ljubav, onda kroz ljubav pokusavamo da pomognemo ovima za koje smatramo da im je vera mrznja, da barem vide i nas put i njegovu pravednost i da im se pruzi i ta opcija. Barem je to ono sto vecina prihvacenih organizovanih vera da tvrdi da nastoji da radi.
Ipak, ostaje cinjenica da smo svi razliciti i svi razlicito shvatamo zivotno iskustvo kroz koje prolazimo; razlicito shvatamo zivot. To je istina od koje bi trebalo da podjemo - da nismo isti, nego da smo razliciti. Kada nekoga volim ne zbog toga sto mi je slican, nego zbog toga sto volim njegovu/njenu razlicitost, onda nestaje potreba za sazaljenjem, potreba za strahom, potreba za apsurdnim pojmovima "dobro" i "zlo", cijim pripisivanjem tezimo da osudjujemo pojave i ljude. Ta vrsta vere - bezuslovna ljubav prema bilo kome i odnos kroz ljubav prema bilo kome, kao jedini nacin da mu pokazem put ljubavi - je slucaj kada je vera stvarno jednaka ljubavi i tome i sam nastojim da tezim. Jer, po meni - svako ko oseca mrznju i zlostavlja druge je takav jer mu je i samom uskracena ljubav.
Sto nisam bas siguran da znaci da bi recimo Hitleru kupio buket cveca i izveo ga na romanticnu veceru, ali verujem da bi se Hitler razvio u drugaciju osobu da je vise bio izlozen ljubavlju kroz zivot.
Marijana, opet hvala na odgovoru oko Isusovog "ispada".
Izvinjavam se na nakaradno postavljenom pitanju; znam zasto je Isus to uradio, nije mi jasno zasto je BAS TAKO odreagovao taj put?
Jer, vidjao je mnoge grehe za svog zivota, ali je mudrim i istinitim recima uvek resavao stvari. Cak i kad mu je sopstveni zivot visio o koncu bez pravog razloga, nije bio nasilan i ispunjen besom.
Lako je zamisliti Isusa kako posle ordeala seda na stepeniste ispred hrama i nervozno pali cigaru. Sto je veoma ne-isusovska scena.
Naravno da je imao razloga da bude ljut, ali zar to nije islo protiv svega sto je ikada govorio? Ovaj put, Isus pribegava nasilju. Kakvu lekciju bi trebalo da izvucemo iz toga?
Druga stvar je - Isus je tvrdio da je Bog. Ne mislim kao deo svetog trojstva, jer sveto trojstvo nema delove na koje moze da se rastavi - Isus jeste Bog. Ali je njegova manifestacija u obliku coveka / jagnjeta, po mom misljenju, imala za zadatak da posle strahota iz Starog zaveta, ljudima pokaze i drugu stranu Boga - stranu ljubavi, skromnosti, milosti, oprostaja. Do Isusovog ispada u hramu, stvarno i ostaje ovako. Njegove reci i dela su do tada nepogresivo u skladu sa njegovom porukom. Ali taj akt me stvarno zbunjuje i ne znam kako da gledam na njega.
Pitam se - da sam dete koje je slucajno sedelo u okolini tog hrama i da sam jedino tada video Isusa, besnog i nasilnog... kapiras sta hocu da kazem?
Тек сад стижем да одговорим... :)
Капирам, капирам. :))
Него, кад погледаш шта је заправо Христос учинио у храму – попретурао тезге дилера (и у неким верзијама текста ослободио голубове и друге жртвене животиње из кавеза) – то и није толико страшно (нигде, осим у лошим римокатоличким филмовима, се не каже да је он том приликом бичевао људе и шта ти ја знам).
Е сад, зашто је тако учинио, не знам. Класично место из тумачења каже да је учинио нешто толико радикално у односу на своје претходно деловање како би указао да пролази време Старог Завета и да се укидају жртве (ако те занимају тумачења православних отаца, има их море на интеренту, нпр: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/21.htm ).
Што се деце тиче – па у храму је том приликом, између осталих, било и деце, чак пише да су деца – пошто је Христос тад излечио слепе, хроме итд. - певала песму Сину Давидовом и радовала се. Ево извештаја из НЗ о томе:
Матеј 21 глава:
12 I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 13 i reče im: napisano je: »Moj dom zvaće se dom molitve«, a vi od njega činite razbojničku pećinu. 14 I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih. 15 A prvosveštenici i književnici videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: osana sinu Davidovu, rasrdiše se, 16 i rekoše mu: čuješ di šta ovi govore? A Isus im reče: da; zar nikada niste čitali: »Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu«?
Марко 11:
15 I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova, 16 i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17 I učaše i govoraše im: nije li napisano: »Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode«; a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu. 18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako da ga pogube; jer ga se bojahu, sav narod se, naime, oduševljavao njegovom naukom.
Лука 19:
45 I ušavši u hram poče da izgoni prodavce 46 govoreći im: napisano je: »Moj dom neka bude dom molitve« a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu. 47 I učio je svaki dan u hramu; a prvosveštenici, književnici i narodne starešine gledahu da ga pogube, 48 ali nisu našli šta bi učinili, jer ga je sav narod odano slušao.
Сваки дакле, подвиг и борба који не доводе до љубави и смиреноумља јесу сујетни, а крај њихов бескористан. Јер сваки подвиг који нема љубави , постаје стран Богу...
Свети Максим
Че, мислим да сам некомпетентан да расправљам о вери, али бих ти дао један мали , пријатељски савет. До пре само пар година све то око вере ми је било далеко и страно. Био сам официр, задојен национализмом и патриотизмом, а људи који посте и Богу се моле смешни чудаци који губе време.Ни Библија и било која друга верска књига ми нису били ни логични ни привлачни...
Све док се једнога дана нисам нашао у Манастиру, радећи магистарску тезу која се у неким сегментима дотицала непризнате македонске цркве...Тада ме Господ удостојио да чујем "живе" речи и молитве монаха Савинских ...Тада , када сам чуо "живу" реч и СРЦЕМ осетио молитву,све се отворило, а ја сам осећајем прве Благодети, схватио цео свој живот, и дешавања у њему...
Дакле, ако те муче било какава верска питања, пробај да о њима разговараш са неким МОНАХОМ,(не свештеником парохијским, него баш са монахом)јер мислим да су они најкомпетентнији да ти све то што те мучи објасне...
Надам се да вас све нисам удавио писањем...
Нек вам Господ свима помогне да нађете пут Спасења...
Moje pitanje - kakvo je vase misljenje, da li sudbina postoji (da li nam je sve u zivotu unapred odredjeno, mozda samo sa malim varijacijama) ili smo ipak slobodni da biramo i nasa buducnost je potpuno neizvesna?
I drugo, mozda malo povezano s ovim prvim - da li je sve podredjeno kvalitetom nasih odluka, odnosno, da li ce nam se kad-tad sve lose sto smo uradili vratiti i obrnuto, ono dobro takodje ("dobro" i "lose" su ovde relativni pojmovi, u zavisnosti od nekog opsteg, manje-vise svima prihvatljivog morala)?
Hvala za savet, Nikola:) Da znas da ozbiljno razmisljam, sad kad imam malo slobodnog vremena, da malo zaredjam po manastirima i pocnem da smaram popove.
Vec smo jednom pricali o ovome, ali se ne secam gde. Uglavnom - rekoh da dolazim iz porodice sa dubokim korenima u religiji. Na trecem kolenu sam imao veoma visoke "funkcionere" iz tri razlicite vere. Odgojen sam kao pravoslavac, koliko se to moglo za vreme komunizma. Verovao sam u Abrahamovog Boga, molio mu se, za mene je stvarno postojao.
I onda je nestao. Verovatno sam i ja imao neko otkrovenje poput tebe, ali najvise mi se nekako urezalo u secanju kako je ta religija nekako bila jedini nacin na koji su se Juzni Sloveni razaznavali za vreme onog naseg rata devedesetih. Isti jezik, isti izgled, isti obicaji...
I onda se mislim; pa dobro, moguce je da postoji i Stvaratelj. Ali Crkva sluzi ISKLJUCIVO za manipulaciju ljudi i ni za sta drugo. Sve je ostalo samo paravan. Mene bi licno bila danas sramota da se poistovecujem sa pripadnikom bilo koje religije, jer sve imaju vise krvi na rukama nego dobrih dela pocinjenih.
I sam si bio tako ispunjen mrznjom prema drugom narodu, zbog toga smo se posvadjali kad si se tek upisao. Sad kad pogledam, nije samo taj i takav stav zasluzio moju kritiku, vec i stalan cinizam vernika "vera ljubavi", kako Islam i Hriscanstvo vole da se nazivaju. Ja recimo njima ne bih oprostio, verovatno bi se o njima osecao isto kao i ti da sam proziveo ono sto si ti proziveo.
Ali, to onda jednostavno nije Hriscanstvo, to je mrznja i tu je kraj price. Lazno Hriscanstvo, kako ga ja zovem.
Ili si nindza, ili mindza:)))
Veliki pozdrav, generacijo!
Marijana, hvala ti puno puno za onaj link! Neprocenjljivo!
Sveti Teofilakt Ohridski u svom tumacenju ovog dogadjaja navodi da:
"Храм је такође назвао "пећином разбојничком" због оних који су се бавили преваром, куповином и продајом. Назива га тако и због тога што је похлепа разбојничка страст. Мењачи новца добили су назив по "коливосу", врсти ситног новца, као што ми имамо оволе и сребрењаке.7 "Продавци голубова" су и они који продају црквене чинове,8 јер продају благодат Светога Духа (који се јавио у виду голуба).9 Такви бивају избачени не само из вишњега већ и из земаљског Храма, пошто су недостојни да служе олтару. И ти пази да од "храма Божјег", свога ума, не начиниш "пећину разбојничку", то јест обиталиште демона. Наш ум ће постати "пећина" уколико будемо држали у срцу своме среброљубиве помисли о продаји, куповини и сакупљању новца, па макар то били и најмањи новчићи (коливи). И храм нашега тела ће постати "разбојничка пећина" ако будемо куповали и продавали "голубове", то јест, духовно учење и мисли (ради материјалне добити)".
Jos uvek ne vidim jasan razlog za nivo besa koji je Isus pokazao. Kao sto i sama kazes, njegov ulazak u Jerusalem i hram su trebali da predstavljaju "novo poglavlje" starog zaveta, ili tacnije receno "okrenuti list". Ovo sto su ljudi radili u hramu je bilo u skladu sa tadasnjim verovanjima i obicajima. Isus je iz korena promenio mnoge druge obicaje i verovanja - bez trunke besa.
Ovo je bio jedini izuzetak. Trazim samo neku dublju simboliku u svemu tome, jer mi, najiskrenije, izgleda kao bag u programu:)
Neo, odlicno pitanje. Ne znam odgovor, premda mislim da je moguce da karma postoji u nekom obliku. Problem je u tome sto je neki opsti moral zamisljena stvar. Svako ima drugaciju sliku zivota kroz koji prolazi, ali istovremeno svako zna kada uradi nesto stvarno dobro ili lose, mozda se po tome meri - znaci, ako recimo ubijes 100 Nemaca u ratu, zato sto si ubedjen da radis time dobru stvar, da ti se to racuna kao dobro delo, iako je iz njihove perspektive to usporavanje ostvarenja njihovog utopijskog drustva, stoga je lose delo.
Istocnjacke filozofije se bave tim pitanjem vec hiljadama godina, premda po meni ne postoji nikakav cvrst, opipljiv dokaz koji bi sluzio kao neki putokaz u zivotu.
Postoje li duhovi, ozbiljan sam, ne pitam ovo kao dete za Kaspera ili tako nesto, vec mislim prvenstveno na duse umrlih koje nisu nasle svoj mir na nebu pa se nekad ,,svete'' onima koji su im u zivotu zgresili, i tako to?
Колико сам ја упућена - не!
Много гледаш филмове. :)))
Vule duhovi postoje ako verujes u to.Svi mi imamo dusu.
Dusa koja ne nadje umirenje je duh!Duhovi mogu biti zli i dobri u zavisnosti od toga kakvom se energijom osoba vladala.
Zli duhovi napadaju najcesce u snovima(a,to je prema mojoj proceni nekih 3-4% od svih snova koji se sanjaju,znaci jako malo),na granici izmedju budnog stanja i sna i protiv njih se boris snagom uma,autosugestijom,magijskim ritualima,verom,molitvama bilokojim pozitivnim psihickim vidom odbrane koji ti izaberes.
I dobri duhovi mogu biti uznemireni i da te progone u snovima.
Smatra se da ako ti umrla osoba trazi u snu nesto da pojede,ili pominje neku vrste namirnice,ili ako je vidis za stolom da jede,ona ti porucuje da je gladna.Savetuje se da kad ustanes pojedes nesto za njenju dusu,ili das bliznjima da pojedu za njenu dusu.
Ako te u snu doziva da podjes sa njom to znaci smrt ili smrtnu opasnost.Ako place,ona je tuzna zbog necega sto se dogodilo ili ce se dogoditi ili se kaje zbog nekih postupaka,a ako te moli za oprostaj oprosti joj u svome srcu i bice vam oboma lakse.Ako je sanjas u mraku,ako je ne vidis i cujes joj glas,to znaci da joj treba svetlo i onda joj ti lepo upalis svecu.Ako joj je hladno,isto joj upali svecu da se zgreje.Ako je srecna i nasmejana onda ti ona porucuje da se ne brines.Ako te miluje,ona ti iskazuje ljubav.