Jovičiću šta da ti kažem dok ima sisa na ovoj temi nećeš se nagledat' postova...
http://vukajlija.com/forum/teme/14290?strana=53
Fala Cenotaph što me napomenu, inače ne pratim tu temu, ali ovaj put ima zanimljivog materijala :))
Prvi put cujem za takvu teoriju. Po meni, potpuna besmislica.
Mozes li da preciziras, da li mislis na inteligenciju u smislu visokog IQ-a, ili u smislu razvijenog intelekta? U svakom slucaju mislim da je pogresno, ali da ne elaboriram na pogresnu temu.
Pazi ovako. Teorija je da kad je neko visoko inteligentan, on je u svakom trenutku uglavnom svjesniji mnogih stvari, pa to dovodi do toga da gubi dio zadovoljstva u nekim sitnim stvarima. Takođe lakše uviđa koliko su neke stvari oko kojih se ljudi nerviraju sitne i beznačajne u poređenju sa mnogo većim problemima od kojih zaivsi sudbina kako pojedinca, tako ponekad i čovječanstva.
Npr. sport. Ne moraš biti genije da bi znao da je sport pun namještaljki, dopinga, prljavih igara i da sportisti igraju prije svega zarad svog vlastitog ličnog, i to finansijskog interesa. To danas svi znaju, pa ipak uživaju u sportu, nerviraju se oko ishoda utakmice, i glasno navijaju.
Međutim, oni koji su vrlo inteligentni, tih istih stvari su u svakom trenutku baš duboko svjesni, a oni sa malo manjim IQ-om u stanju su da te stvari zaborave i da se prepuste emocijama i navijanju.
Generalno kontam da su inteligentni ljudi u svakom trenutku svjesniji postojanja mnogih negativnih stvari, kao i beznačajnosti nekih drugih stvari, i da zbog toga mogu lakše zapasti u depresiju, ili imati manju količinu životne strasti od prosječnih.
Još jedan primjer - Ishod jedne konkretne utakmice - lično mislim da inteligentniji ljudi uviđaju da je ishod svake pojedinačne utakmice isuviše nebitan da bi se oko njega nervirao bilo ko osim onog ko će od te utakmice dobiti neke pare. (Izuzetak bi bilo recimo svjetsko prvenstvo u fudbalu, jer se to baš mnogo komentariše na svim medijima, pa je zaista BITNA stvar za neku zemlju da tu ostvari veliki rezultat. Takođe, sva zaista velika takmičenja jesu izuzetak)
Evo neki dan, Đoković je pobijedio prvo Federera, pa onda Nadala. I mi smo gledali, navijali, nervirali se. Ali na kraju krajeva, to je samo još jedan u nizu turnira za Novaka, i niko neće imati ništa posebno bolje mišljenje o Srbiji zbog te pobjede. Jedino što je Nole za korak bliži 1. mjestu na ATP listi.
Usput, mislim da inteligentni ljudi u ovom slučaju NISU U PRAVU. Uopšte nisu u pravu!
Treba se oko sitnih stvari nervirati zato što SITNE STVARI JEDNA PO JEDNA ZAJEDNIČKI ČINE KRUPNU STVAR. (Zrno po zrno pogača...)
Ali uprkos tome, njihova inteligencija ih sputava u strastvenom zalaganju za sitnice zbog te pojačane svijesti, a na dugi rok, to im nažalost donosi više štete nego koristi.
Stani Jovicicu.
Po tvojoj slobodnoj proceni el Hitler bio inteligentan covek?
Hitler po meni nije bio naročito inteligentan. Možda je imao IQ u vrh glave 110.
E pa nesto mi njegovi postupci govore da gresis. Na zalost kada se raspravlja o inteligenciji mnogi se uhvate Nikole Tesle. Nemu se dizao samo na magnetne talase manje vise.
Mislim da gresis, neki inteligentni ljudi jesu skloni melanholicnim raspolozenjima. Ali mnogi takodje (izuzetno inteligentni) su mnogo strastveni u zivotu.
Moguce je da je to do emocionalne inteligencije
Ma nemam pojma, možda je Hitler imao i veći IQ, ali mislim da nije bio genije, dakle, možda je bio iznad nekog standardnog prosjeka, ali čisto sumnjam da bi imao takve stavove kakve je imao da je zaista bio genije. Dakle 140-150 plafon. Danas toliko mnogi studenti i srednjoškolci ladno imaju.
Mislim da bi morao biti svjestan nakaradnosti svoje filozofije, i njene suštinske neostvarljivosti da je bio genije.
Pa Teslu sam uzeo čisto onako, baš zato što je kliše, ali postoje i mnogi drugi izuzetno inteligentni ljudi koji su bili strastveni. Ja ovdje govorim o nekoj opštoj tendenciji, a ne o nekim izuzecima. Po meni ko nije strastven, džaba mu inteligencija, neće nikad ostvariti neke vrhunske stvari.
A za strast je potrebna iracionalnost koja je čisti antipod inteligencije. Zato ekstremno inteligentni ljudi moraju na neki način da blokiraju svoje inteligentno razmišljanje, iliti da isključe mozak, da bi mogli biti strastveni.
Znaš kako, to što si naveo za sport i burne reakcije nakon pobede, odnosno poraza više ima veze sa temperamentom nego sa inteligencijom. Takođe, zavisi šta smatraš pod inteligencijom... Po nekim teorijama, postoji više vrsta iste, ne samo ona koja se izražava koeficijentom IQ. Ono što znam, na osnovu onoga što kažu psiholozi, jeste da osobe koje se bave intelektualnim radom i dosta uče, zaista imaju smanjenu seksualnu želju, jer tu vrstu energije troše na učenje. Možda ovo nije direktno vezano za temu, ali ima veze sa tom vrstom strasti.
1000 zivotnih primjera pokazuje da je ta teorija netacna, samo je problem u tome sta sta je za koga zivotna strast
a sto se tice Hitlera, ja mislim da je on bio jako pametan, a to nema nikakve veze sa njegovim djelima, jer je jedno biti pametan ili glup, a druga u zivotu ciniti dobre ili lose stvari
jako puno pametnih ljudi na ovome svijetu radi uzasne stvari
Da, ali njegova glupost nije samo u zlu koje je činio, već prije svega u tome što je vjerovao da zaista može osvojiti svijet, ili bar Evropu i što je vjerovao da i kad bi to postigao, da bi takav poredak mogao opstati na duže staze.
pa dobro... on je vec imao neki mentalni proble, sto je opet jedna od karakteristika pametnih ljudi, jer ljudi sa mentalnim problemima, shizofrenicari, paranoicni i fobicni ljudi, ljudi koji pate od raznih opsesija su inace ljudi sa visim koeficijentom inteligencije
evo npr Tesla, on je ima puno fobija, opsesija i raznoraznih psihickih poremecaja
Ja sam glupa :)))
Ne! Jednostavno ne.
Bas obrnuto. Inteligentni ljudi su bas posveceni, obicno imaju strasti prema onome sto rade. Sad ako pod "zivotnom strascu" podrazumevas neku opstevazecu strast.
Inteligentan covek ce strast samo bolje usmeriti, nece se nervirati za utakmicu, posvetice se necemu, ulozice svoju energiju konstruktivno.
Ni ja ne navijam na utakmici, ne vristim i ne skacem i ne lomim prozore, smatraju me neki cak prilicno smirenom, ali sebe smatram strastvenom osobom na drugim poljima.
Za razne oblike psihičke poremećenosti tačno je da se često javljaju kod visoko inteligentnih, ali ne i za šizofreniju. Čak je utvrđeno da visoka inteligencija stoji u negativnoj korelaciji sa stopom šizofrenije, i da visok IQ "štiti" čovjeka od šizofrenije, čak i kad je istoj sklon. I tu ima izuzetaka, kao npr. John Nash, onaj što je po njemu sniman film "A Beautiful Mind", ali to je rijetkost. Jako je malo genijalnih šizofreničara.
ok, sizofrenija mozda ne
ali vecina jako inteligentnih ljudi ima neku opsesiju
skoro sam radila na faxu rad na tu temu a primjer mi je bio bas Tesla, malo je to jezivo sve... jezivo je sta sve inteligencija moze uraditi covjeku.
stara prića da se inteligencija graniči sa ludilom,tj. genijalnošću.mislim da je upravo u tim slučajevima strast bila i na najvišem nivou,zato su i izgoreli.kao i bilo koji drugi jako inteligentni ljudi koji su se odavali ovim,ili onim porocima-gušenje energije,previše misli u isto vreme,samo da se zamuti um i misli sklone da bi mogli da zaspe.
takođe postoje jednodimenzionalni ljudi u mnogo sfera,pa i u naučnoj,pametan za školu-ali glup za život,mrtvo puvalo,samo ta strast ga drži,ne zna gde mu je dupe, gde glava.a ima i multikompleksnih ljudi koji obavljaju 5 stvari odjednom sa podjednakom strašću i pozamašnom inteligencijom i to ih ne pušta do kraja.
Da li je tačno da je količina nečije inteligencije obrnuto proporcionalna količini životne strasti koju taj čovjek posjeduje - to jest, što je neko inteligentniji, to generalno ima manje strasti za bilo šta u životu?
Ako jeste zašto jeste, ako nije zašto nije.
Bilo bi dobro da se nevedu i neki primjeri.
-------------
Moje mišljenje je da jeste donekle tačno, ali ima mnogo izuzetaka, npr. Tesla, bio je mnogo inteligentan, ali je imao i veliku strast za ono što radi.