O da. Kao u španskim serijama:)
Govorim sebi konju, majmune, akrape uglavnom na basketu ili fudbalu ili bilijaru..
A nekad se i pohvalim.. To kraljuu
Ču pričam li?! Danas se stigao dvaput posvađati.
Ja pevam sam sa sobom, činim opasan duet. Čak i smišljam nove pesme....
Ju, cuj, ne da pricam, vec trtljam ! Ponekad i 2-3 lica vrshe razgovor iz mojih usta ! Sa sve pracenjem mimike tela !
Предлажем да једном кренете сами себи да се жалите на постере, банове и те трипове, па да видите како смарате.
Da.. pricam sama sa sobom.. vodim prilicno ziv dijalog izmedju nekoliko podrstanara u mojoj glavi. Nije da se ponekad osecam kao da sam senula ali... zapitam se...
Da. Cesto pricam sama sa sobom.
Najvise nekako volim kad perem sudove. Iza ledja mi frizider, naslonim glavu na viseci deo i razvezem... I ulicom kad idem volim da se porazgovaram, al prestanem kad primetim cudne grimase na tudjim licima.
O, da! Mada, to samo tako zvuči, jer samo ja čujem da mi on odgovara...
DA! Sam sebe najbolje razumijem... OVo za ulicu isto k'o i Kakana...
Ja ne pričam nikad sam sa sobom, ona me uvek zapitkuje...
Privilegija nas matorih, izaberemo najmudriju osobu u društvu i njoj se obraćamo...
Ne znam baš koliko je mudar, ali ga obožavam!
Pokušavam, ali mi druga strana govori da smaram i otera me u kurac.
Eh...? :-)
Pričam ponekad.
Evo jedne definicije koja opisuje pojavu o kojoj se duskutuje. Ja sam trenutno na 4. stepenu, valjda.
Da, svaki dan.
Ja psujem samog sebe kad nešto zaserem. Samo pazim da ne ubacim majku.