Nasumični gurmanski susreti
Rekli o sajtu
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
hajde ovde napišite koja mesta volite da posećujete kada jedete "s'nogu" te da se ustanovi par najboljih izbora za svaki grad i onda da se po nekom nasumičnom pravilu određuje kog dana da se ide gde i tako da se vukajlijaši sreću, ali ne i upoznaju, već samo prolaze jedni pored drugih i unose istu hranu u sebe. Vremenom će se iskristalisati ko je ko ili će bar postojati neki nagoveštaj, te se tako prirodno može stvaroriti nešto čudno.
bez serekanja, koja mesta u kom gradu volite.
Hahahhaha. Ova tema valja...
Eh, ovako. U NSu jedem mahom u menzi, ali s vremena na vreme sam u Food House-u, u studentskom gradu. Postoji i dobra rostiljnica na bulevaru Kralja Petra I, "Fenjer". Ima i dobra prekoputa "Spens"-a, "Banjalucki rostilj". Eto, tamo sam ponekad...
I ne, necu vas castiti kad se budemo prvi put videli. :DD
Ja ne jedem "s nogu", eventualno ako sam u gradu ceo dan skočim do neke pekare ili maksija, ali to je retko. Ali zato sam u stanju sate da provedem na kafi. Tačnije, u stanju sam da živim na kafi. Pa eto, ako želite da me sretnete, tu sam ja negde, muvam se u krugu dvojke.
Не једем с ногу, јер храна која се може наћи у "с ногу" радњама садржи углавном онолико грама У.Хидрата колико бих касније сати провела "на води". У стању сам да трпим глад сатима, уз Росу :)
На углу Устаничке и В. Илића има одлична пекара ''Нешић'' са одличним буреком. Волим и да поједем добар хамбургер, али то у Београду не постоји, пошто у београдким пљескавицама има свега осим меса, па није ни чудо что се ЈТУ-у гаде. Ко није пробао Нишке или Лесковачке пљескавице, не зна шта је месо. Тамо за 150 кинти можеш да купиш огромну дебелу bad-ass гурманску пљеску и да заиста осетиш квалитетну свињетину унутра. У Београду за те паре добијеш пљескавицу од соје дебљине 5 милиметара. И никаква је хигијена у београдским хамбургерницама.
Једино се можда Даф мало издваја, али је и он јадан у поређењу са југом.
Не знам, углавном гледам да унесем што више калорија кад једем негде ван, тако да... Што обимније и дебље, то боље.
Мек нећу ни да помињем. Имају само добар кромпир, али кад се погледа квантитет... Вежи то мачку о реп.
Е, да, у пекари поред Музеја, у улици која спаја Плато и Трг, праве одличне калцоне.
Ima na Karaburmi kod okretnice jedan zuti kiosk,jebem li ga kako se zove,prave neke debele pljeskavice.Ima da se najes za 140 dinara.A ima i punjena od 200....
U Vojislava Ilića ima prodavnica Zlatiborski proizvodi prave sendviče sa pršutom i kajmakom 160 din. fenomenalno. Za burek pekara Trpković ima na Dušanovcu i u Nemanjinoj. Roštilj u BG za mene nema, tako ko hoće da proba najbolju pljeskavicu može da je nađe u Leskovac kod Bibca! A od jela kafana Kalenić ima odlične škembiće!