Napisao sam u definiciji.

ne, ne, ne, hoćemo sočne detalje! ;)

Od toga nema ništa... :)

http://www.youtube.com/watch?v=kzgO0cI48Kk
Inače, dadoh minus. To što si opisao je nešto sasvim normalno.
Recimo, dok nisam čula ovu pesmu, istinski sam mislila da ću do dvadesete da završim u ludnici zato što jednostavno nemam barijere u mozgu, padnu mi na pamet najnebuloznije stvari.
Sad me više brinu stvari koje se dešavaju oko mene, one su mnogo poremećenije nego misli u mojoj glavi.

uu imam te momente.
često.
i baš mi prijaju.
iskreno.

Pretvorim u pesmu.
Evo, poslednji izlivu ludosti, nazvah ga Black hole.

Reality, feast my eyes on,
insanity, dear brother of mine,
melted together at event horizon,
swallowed in a nick of time.

Your sun is a ruin,
some melodies you just don't sing,
be aware you'll never come clean,
just waste away to nothing.

Smite down the pride,
it means nothing in a cage,
not a coward to cry,
yet, not a hero to rage.

Empty soul in a meat shell,
fake troubles, artificial tears,
eyes, too cold, even for hell,
do you have any doubts, fears?

I onda sviram gitaru, pogledam seriju i mrš i krpe.

Pa, na taj način se kanališu negativne emocije. Fazon, ako mnogo gledaš pornjavu izgubiš želju za seksom, ako gledaš agresivne filmove i slušaš agresivnu muziku, na taj način kanališeš agresiju i ne budeš nasilan. Ovo je definitivno tačno, pošto najagresivniji ljudi koje znam slušaju najgejskiju muziku. :)

Ne vidim šta je tu nenormalno ili poremećeno, ako svi imaju takve misli, a imaju jer je to normalan odbrambeni mehanizam.

Slažem se.

Ја увек размишљам о болесним стварима. То ме некако опушта. Зато ми "Српски филм" није гадан. Јбг

u redu je imati ih ponekad, s vremena na vreme, ali ako ti razmisljas o kulenu ili cemu vec 3-4 sata na dan onda stvarno imas problem, i potrazi strucnu pomoc

ja obicno malo odlepim pred ispitni rok, u to vreme sam i dosta depresivan, osetljiv, al ko me jebe kad gomilam gradivo ko nezdrav

pricam nekad sam sa sobom, zapravo zakljucujem na glas, evo jednog zanimljivog razgovora:

Sos: Stevane, sporo ti ide ovo ucenje.
Sos: Stevane, manje kenjaj vise uci.
Sos: Stevane, previse pricas sam sa sobom, idi potrazi pomoc.
Sos: Stevane, ne seri!

i onda vidim da je vrag odno salu, izadjem napolje, popijem 2 piva i vratim se kuci na ucenje

Nemam takvih problema, zaista.
Najgore što može da me zadesi od te vrste to je da, kada sam besna, ali baš BAŠ besna i izađem napolje, poželim da me spopadne neki manijak da mu polomim sve zube u vilici i razbijem lobanju na komade.

Samo to.

Ује... ја мислио ја једини овако.

Eto vidiš, ne razmišljaš o tome i odmah ti se javljaju agresivne iskre. Lako može da bukne plamen. Ovaaj, podseti me da ne ostajem sa tobom nasamo u prostoriji. :)

Тај фазон. Само што се ја ваљам у таквим идејама. Интересантно ми. Немам било какве пориве да извршим неку погану мисао, нису ми чак ни вентил, више ми је то неки ескапизам, забављам себе док слушам досадно предавање или штагод. Увек сам се питао како би људи реаговали да се исерем на катедру пред читавим амфитеатром или да се испишам у онај полукружни лим где стоје креде. Ал онако, потпуно ноншалантно. Волим, приликом завршне шпице неког филма, да приметим неко име (рецимо, Ал Паћино) и да помислим у том тренутку да су му ћерке дроље, а да је он матори говнар којем би радо одсекао курац или тако нешто. Забавља ме помисао да је он потпуно несвестан да је неко непознат, дванест хиљада километара удаљен, помислио тако нешто. Често замишљам рибе голе и типујем у себи дал су ини или аути. Падају ми на памет још свакаква срања, ал то су само мисли и заболе ме за њих.

Све у свему, отац Тадеј је дилеја.

Ако то онај чији сам цитат стално виђао на фејсу, онда овде иде +++

Ах, тачно тако.