jebemliga, meni je nevjerovatno koliki sam baksuz :)
Evo moj drugi splet:
Bas me htelo da polozim.
Prepisivao sam od drugovog druga ( drug je pao), odustao od toga i nisam ni znao da sam pozvan na usmeni posle nedelju dana. Cimer me zove da dodjem ranije u u Bg sa njim i ja jedva pristao. Kad smo dosli on otisao na fax i meni kaze pa ti si na spisku, doletim na usmeni (sat vremena kasnije) i tamo neki drugi profa. Na kraju me nesto pitao ja pojma nisam imao i lupetao neke formule, i gledao on papir " Lose je ovo, a i zakasnio si ,ne moze vise od 6" Ja: O.o Thank you Lord !
Krenem juce na posao, udjem u kola kad ono na suvozacevom sedistu stoji hedic mali. U super, pomislim ja, taman za posle posla. I tako ja vozim i mislim se sta cu za rizle. Stignem na posao, uzmem bluzu sa zadnje police, a ispod bluze rizle i pola pljuge za miks. A na poslu neki zastoj, ne radi se, moze da se izadje ranije. Mislim da sam taj dan bio kosmicki predodredjen da se naduvam. A?
Na klupi u tehničkoj školi u Obrenovcu ispisano FOREVER TUGENT! Splet neverovatnih okolnosti se odvio u glavi autora urezivanja ove krilatice! Kontam da je autor iz obližnjeg sela i da mu se fond reči iz engleskog svodi na cat, dog i pig, ali nije morao ovo napisati!
Gde je tu slucajnost i na sta je taj sto je pisao grafit mislio?
Evo treca moja slucajnost.
Snimali ja i drug kako prosli kroz crveno ( bilo 4 ujutru i malo popio ) Stavio ja na youtube "prolazak kroz crveno" i posle nedelju dana taj drug i njegov cale na rts gledaju reportazu o novom zakonu u saobracaju i u tom trenutku na tv pustili onaj snimak sto sam ja okacio. On poceo da se smeje a cale ga pitao sta je smesno . Ne bi me lagao znam ga jos od osnovne :D
Danas igram pes, i uvati me deža vi, ali ne onaj klasični.
Dok je trajala akcija, tačno sam znao kako će se završiti.
Zašto se to dešava, ima li neko objašnjenje?
I mene zanima.
Vraćala sam se kući sa 2t punih torbi (usputna grande nabavka u hipremarketu, tašna, LT). Povadila sam sve iz gepeka, uredno složila i krenula da kačim preteške torbe na ramena. Nisam mogla da napravim ni dva koraka i morala sam da stanem presložim teret. Spopala me velika nervoza. Tog trenutka mi je ispao ključ od kola.
Sutradan zakasnim na posao jer nisam mogla da nađem ključ (u tom trenutku čvrsto verujem da se zagubio u stanu) pa sam koristila rezervni. Nakon 24 sata i kompletnog pretresa stana, svi shvatimo da je ključ izgubljen. Auto je parkiran ispred zgrade. Dvoljno je da "pošteni nalazač" prošeta krajem, uključuje alarm sa ključa, otvori auto koji ga "pozove" i ode svojim putem.
Elem, u međuvremenu naručim bravu (oko 32000 din) i zamenim auto sa rodbinom.
Trećeg dana me zaustavi prodavačica (butik u mojoj zgradi), pita me kako sada otvaram vrata....
O, kako sam joj bila zahvalna. Skoknem do stana, uzmem 30e (to je 10%) i odnesem joj....Ima još poštenog sveta.
У, сећам се да је била маса тих сцена, али је већина тешка за препричавање. Ево једна, најкраће :)
Другарица и ја имамо неки ретардирани поздрав, и практикујемо га само кад имамо живаца, и овај пут ниједној се није дало блејат на ћошку пола сата да се испоштује традиција, него се само поздравимо ударцем скупљене шаке о другу. И баш кад смо удариле, угаси се расвета у целој улици. Никад до тада се није угасило. И нас две утриповане, наравно, и након минут два приче о томе одлучимо да се званично растанемо и опет се ударимо и оно се упали.
Мислила сам о томе цео дан.
Ovo je stvarno splet neverovatnih okolnosti. Radila 7 puta.
Jedno oko ti projektuje i prosledi sliku u mozak pre drugog. I onda ti se čini kao da si već to video, ali ustvari, to gledaš upravo tog trenutka. Dakle projektuju se dve slike u isto vreme, od kojih jedna ide delić sekunde kasnije, koja se naziva ''deža vu'' ili ''deža vi''.
Ako neko zna malo bolje dobjasni, sa stručnim terminima bio bi dobrodošao.
Sedplas, ali šta je tu neverovatno? :)
Podsetio si me na dan kada sam ja predavala dokumenta koja sam u jednom trenutku ispustila na trotoar, da se lepo vijore na vetriću kraj neke bare. Niko ih nije zgazio, pokupio, nisu se ni zaprljala, a meni je trebalo sat vremena da primetim da mi nedostaju u ruci. To da umemo biti smotani nije ništa neverovatno.