Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Slobodno me mrzi
i normalan budi
za mene su "ludi"
mnogo bolji ljudi.
Bravo Bravo i tacno je
U večnim lovištima,na zgarištu osećanja,
moje srce samo tebe sanja.
Dok feliksi slomljenih krila pesme poje,
moja duša i dalje tebe tiho zove.
Tvoje reči bile su mač telu mome,
istina prava slepilo za oči moje,
jer ti me izdade, so na ranu stavi,
anđele spasenja apokalipsu mi najavi.
U ponoru straha, nemira i tuge
sa usana tvojih reči su pošle duge,
pobedivši maglu, harpije u noći,
meni su morale na kraju puta doći.
"Ti što misliš da sam voleo snažno,
u zagrljaj smrti sad kreni odvažno.
Pristani na poraz, sudba ga svima deli.
Prepusti se polako čeka te kraj vreli…
Srce u grudima led će ti postati,
krv u žilama ko prašina odlepršati.
Telo tvoje pesak će užareni biti,
dašak vetra i ti ćeš nestati."
Bol u grudima rezak i jak,
Poslednja kazaljka - poslednji znak.
Miris ljiljana, uz poslednji dah
Sve će to sada postati pepeo i prah.
Još jedna reč ostade da bude rečena,
TIŠINA, i sve ostalo postade sena,
Promukli zvuk bez i jednog glasa,
I za ljubav više nije bilo spasa.
I’m seating once again, in this cold dark room,
My hand is shaking while I’m writing this to You,
But these words are hollow, and I have no place to go,
Cause I’m frighten and I’m scared, and I can’t feel you anywhere.
The whisper is leading my hand, my lips are sealed by your name,
I still hope that You could come , and save me from this pain.
Cause back than I was so young, I fought that love’s a cure,
I lived our childish dreams, before they all came true.
Than something must have cracked, and we didn’t knew what,
We tought the time will heal, whatever it’s broken up.
But it was a dizzy circle, and blame is all on us,
Yours for lovin’ me, and mine for being young.
Now at the end, we’re just strangers to each other,
And memories of old days, sometimes fill me with a sorrow,
There was some hard words, when we last time spoken,
And ever since that day, I feel I’m so much broken
But because of the love and the fear, for the pain in just one moment,
I lied I was with him, in the ally that last night,
I lied that I don’t care, and that I don’t love you that much
I lied and I regretted , all in same moment,
But it was all too late, those words were all ready spoken…
Come on darling, this can’t be our end.
Come on darling, I know You’ll regret.
It was our mistake darling, and You know it,
So don’t be so hard about it.
Come on darling, forgive me please,
Come on darling, I’m on my knees.
Forget darling all that You know,
And turn around now, am at the door…
Ludi vrag
Video sam skoro sve, prosao sam sam skoro svud
čini mi se posle svega mozda malo lud
A kako i ne bi jer zivot je sranje
smisla ima sve manje i manje
zivot nije sala rece jedna mala slatka
nije znala da me za to boli patka
ja na zivot gledam kao na komediju
briga da me zbog sale ubiju
smiri se bre ludace pocela je i da palce
ma ne placi ti si luda u zivotu valjat imat muda
ajmo negde od svih dalje bilo kuda
ona rece sa tobom dragi ja cu poci svuda!
Ali vraga ne bi tako
ali ja nisam plako
ostavi me moja mila draga
sad proklinjem svoga ludog vraga.
Ludi Psihijatar
Raskid
Od kad si moju ruku ti odmakla
stojim tuzan na ivici pakla
duboku ranu solim
i dalje te ja volim
ja te volim vise nego leba
ma zezam te to je bila jeba
ruzna si ne bi te ni karo
samo sam svoju kitu smaro
sad se kajem sto sam tebe sreo
bolje da sam u govnari mreo
e kakva si šotko jedna glupa
tebi treba sekirica tupa
jeste lazem nije bila jeba
ja te volim odavde do neba
ja cu voleti uvek samo tebe
a na kraju ko te jebe!
Ludi Psihijatar
Dokaz ljubavi
O ljubavi moja slatka
tebe voli moja patka
dodji amo malo bliže
da vidiš da se diže
to je moje ljubavi dokaz samo
Ne stidi se, odi vamo
da te moja ljubav kalaiše
od koljena pa na više
ljubavi ja te volim
evo sad se tebi molim
vidi kolki on je sad
doci umiri mi ljubavni jad!
ne odbijaj ti ljubav moju
u crnu ces me zavit boju
nego daj mi macu tvoju
da mi bude ko u loju
Ode moja maca lepa
moja ljubav sada krepa
eh ljubavnih ima jada
jos gore je što ne pada
Ludi_Psihijatar
TURBO DIZEL FOLK
Nema vise dobre pesme,pa da dignes ruke,
svaka nova vulgarnija,puna neke bruke.
Izgubljena osecanja,sve je radi biznisa,
ako sex ne spomenes nema dobrog zapisa.
Prepisane melodije ko s "puskice" skolske,
grcke,turske,indijske,bogami i skotske.
Kompjuterska obrada sve to upakuje,
nigdje nema orkestra da se ljepse cuje.
Nestali su umetnici,ideje se ispucale,
pevaci se nabildali,pevacice napucale.
Na radiju slusam zelja jedan citav blok,
sve se to sad ljudi zove TURBO DIZEL FOLK.
PATNJA
U njemu patnja je sve jača,
seče ga gore od bilo kog mača,
i u WC zbog toga ide da sere,
odatle se čuje kako se dere.
Bol je jak vrisak je sve jači,
njemu bi da se um pomrači.
Čuje se u vriscima sve li strašnih,
''Što sam se najeo onih pica masnih?''
Uz taj bol koji je sve jači sad,
pridružuje se kao iz pakla smrad.
Suze li se oči vrisci su sve jači,
na ovaj prizor samo zaplači.
A onda se čuje zvuk olakšanja,
neće biti više plakanja.
WC šolja se sada čuje,
pakleni sadržaj je krenuo da putuje....
Iz WC mlađan momak izlazi i ruke briše,
a iz njegovih usta se čuje ''Nikad više''.
...ljubav je lepa samo dok se ceka dok od same sebe nagovestaj da...
Znam i ja da napišem besmu bez određene metrike. Pesma je nastala u jednom dahu za 10 minuta.
Pospana pesma
Ispred mene slova razasuta leže.
Mislim, Bože podari mi moći
da mi misli od ruku ne beže
da stihom osvetlim
gluvi deo noći.
Na umorne grudi klonula mi glava,
na jedvite jade snu se odupirem
snu se ne dam, a duša mi spava.
San donosi snove. Ja neću da sanjam.
Čini mi se da tada umirem.
Pogrešna je od samog početka
staza koja kroz život me vodi
na grešnog se ja izmetnuh pretka
golim srcem na nepravdu jurim.
Što me mati naopako rodi?
U poslednjem trenu svesnosti sopstvene
pre dolaska neželjenih snova
Misao se rađa. Postoji li vreme?
Možda ga i nema pa posle buđenja
ja ću ista ova napisati slova.
Greške
Ne verujem više ni rođenoj senci
da me sama dobrovoljno prati
i ona bi pobegla od mene
kad bi mogla sve o meni znati.
Ne verujem ni sopstvenom srcu
u grudima što uporno bije
jer ne vidi prevare i laži
kad pogreši od mene se skrije.
Duša grca zbog ludoga srca
jer zbog njega jedva da je živa
tone stalno u tužne dubine,
a trudi se da kroz život pliva.
Jedna greška napravi se lako,
a uz prvu ostale se kače,
kad izbrojim greške napravljene
do zore bih kao dete plak'o.
Izvirih spokojno. Naizgled nečujno....
Izvirih iz života, iz stvarnosti mrke.
Izvirih i ugledah. Shvatam! Nebitno....
Nije ništa sreća ni životne muke.
Na kraju ove ravni, nova stvarnost bdije.
Na kraju ove reke, reka druga teče.
Iza svakog zida novi zid se krije.
Posle svakog dana sledi novo veče.
Svi potpuno novi, ali isti ostali.
Svi stari umovi novi lik su postali.
Ne menja se uloga. Ne menja se ćud.
Ko je bio odbačen i sada je lud.
Scene sve su iste, glumci svi su slični.
Mi svi život glumimo, al' glumi nismo vični.
Prizori su nebitni, bila noć il' dan.
Publici smo suvišni. Sve je samo san....
Ali, istina ipak leži u tome svemu.
Svu lepotu odbačenu doživljavam u trenu...
Svet ili scena, gluma ili san....
Ničeg novog nema. Život je usran.
....zove se "Predstava".
Pogledi slepih u mraku se ne sreću...
A jutro retki dočekaju budni.
U mraku mi živimo, za mrak smo stvoreni,
O čednosti i grehu nas uče bludni...
Ponekad nam kapi kiše osveže oči, od mraka zakržljale.
Te veštačke suze utehu u tuzi uvek su nam pružale...
I pitamo se onda da li će siluete ikada postati lica.
Ne vredi nam kiša, mrak guta sve...
Prevazilazim čula, razum, svet...
PS: Stavih ovde jer me je smorilo da je stalno gledam na profilu, ali bi me mrzelo da je opet kucam, ako slučajno ne poželim opet da je stavim.
Ne sudite kradljivici...
... što ne zna misli bolje iznjedriti.
Ona ljubav svoju u njedrima krije,
na ugaslom ognjištu svoju nadu grije.
Oh, ne pišem ja s lakoćom.
Teško mi idu ovi stihovi i rime
što kažu „ da ti u stabla urezujem ime.”
Ne tražim ti pogled ne slutim ti glas.
Ne molim da kraj mene te bude jutra sva.
“Hoću izdaleka da volim i želim tvoja oka dva.”
Ne zovem te „Dođi“, neka…
Ostani uz sjeverna mora daleka…
“Jer sreća je lepa samo dok se čeka…”
Neću te naći u dubini što me mami.
Tek u snovima svojim srećem te u tami.
„Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.“
Ne vidjeh te nikad, al' si bio stvaran.
I uvijek živi neka krhka nada.
„U svakome stihu ima suza jada.“
Ne, ne nižem ja misli s lakoćom.
I stoga… kad poželim reći nešto,
ja ukradem pjesniku koji znao je to vješto.
A. Šantić; D. Maksimović; J. Dučić ; (i ja)
(pozdrav od nove članice)
Da, ja čujem te, u tvojim očim volim ono što niko ne
jer samo ti si taj koji je uspreo da promeni me
i stvari koje nisam pre.. koje nisam pre.
Cvet
Nešto nežno
Neešto tužno
Nešto tako lepo i malo
na moj dlan je stalo.
Njegova mala latica
miluje mi dlan
a sve to izgleda
kao večit' san.
Pitam mamu,
pitam tatu
niko ne zna šta je to
samo jedno drvo zna:
"To je cvet ohoho"
(napisano u prvom osnovne) ^^
Joj,ludi psihijatru sto se erotskih pesama tice nema ti ravnog na sajtu.Ovu pesmu sam sada smislila jer sam nasla inspiraciju u tvojim pesmama.:D:D:D
Ovo je neka vrsta pravdalacke pesme::D:D:D:D:D
Jos uvek hodam na ivici
Izmedju sumnji i ponora
Ubija me to sto ti nisam verovala
Zar ziveti dalje bez tebe moram
Jos te volim,jos u meni
onaj plamen tinja
Bez tebe je moj osmeh usiljen
A,zivot pustinja
Tvoje reci bole,
povredjen si i ljut
Ali ja znam da i ti mene
volis,mozda ce se jednom ukrstiti
moj i tvoj put
Mozda ce nam zivot dati priliku
da nastavimo,
Da krenemo dalje i ono
lose zaboravimo.
A mozda cemo ipak naci druge
i sa njima u srecu
pretvoriti nase tuge.
A,ovo su moje ostale pesme
Trudim se da ne mislim
Da se nicemu ne nadam
Da zaboravim sebe silim
Zbog Vas ja sad stradam
Niste znali koliko Vas volim
Na tlo te me bacili
i ugusili moju hrabrost
da se za Vas borim
Srusili ste do Vaseg srca most
Nemam snage da pokusam dalje
od ivice provalije
Ja Vas volim,iako znam
da sudjeno nam nije
Mogla sam da Vam kazem da Vas volim
Mozda bi bilo manje bola i tuge
Mogla sam da se posvetim Vama
Umesto sto sam se trosila na druge
Znam,pitanje je dana kada cete otici
Bojim se da Vam kazem sve sto osecam
A,tako bih potrcala za Vama
iako znam da vas necu stici
Bar da pokusam...
Da bar jednom u zivotu
umesto razum
srce poslusam...
Ovo je stota noc
bez tebe neprospavana
Sanjam te da si tu
Sanjam budna i zacarana
Opijena tvojim glasom
Sve teze podnosim kraj
Jos te moji prsti traze
Zelim da odem u tvoj zagrljaj
Mrak je,senke me guse
Zidovi govore tvoje ime
Odjekuje plac moje duse
Jer ti ostavio si me
Echinacea, preporučujem ti da ovde napraviš temu i objaviš samo svoje pesme. Pozdrav.
http://www.mycity.rs/Nasa-pisana-dela/
Hvala na preporuci:D