Dok sudbina svoje kockice slaže
U magli života duše se traže
Nekad zacrtan put se briše
Jer san se sanja sve više
Sve do početka kraja
Kad put se sa putem spaja.
Na raskrsnici mira i nemira,
dodira i nedodira,
sna i jave
nalaze se suprotnosti
što srce more
i dušu dave.
Da li tamo il’ ovamo,
Da li biti ili hteti,
da l’ sigurnost ili greh,
da li život il’ sivilo,
jednoličnost ili smeh.
Odgovora biti neće
Sve do tužne raskrsnice
Puta sreće i nesreće,
a na kraju krajeva
na jedno se svede sve,
kockati se ili ne,
povrediti samo sebe
il’ rušiti sve pred sobom
sve do zadnje kapije.
Nešo, sviđa mi se tvoja " Senka", a što se znaka tuge tiče, samo da se podsetimo da su budisti patnju uzdigli na nivo najviše duhovne spoznaje, pa i hrišćanska crkva smatra plač, kao i bdenje i molitvu sigurnim putem ka Bogu. Predivan je " Lament nad Beogradom", M. Crnjanskog, a ti se, moj ti je drugarski savet, mnogo ne osvrći na one koji to ne razumeju, ko im jebe mater u krajnjoj liniji ; )
P. S. Super ti je ovaj nov avatar. Obožavam Peru Genija : )
Čoveci, moram da vas kritikujem. Prestali ste da objavljujete pesme. Ja nemam puno vremena jer radim puno, a vi?
Ali da ne bude da samo zvocam evo dva haiku stiha.
Krst pored puta
i mala spomen ploča
govore tugu.
Reči su tužni
svedoci ljubavnog sna
što posta java.
Pošto sam osetljiva na kritiku ;)))))))))))) tvoj prekor je urodio plodom. Znaš, nikad se nisam sasvim navikla na ravnicu i nekada mi se čini da, kao što je pisao Kiš u " Peščaniku", čujem kako ispod slojeva i slojeva peska diše još uvek Panonsko more, koje je umrlo ko zna kad i eto , što rekao Balašević," čekalo me pa presušilo, mog mora nema i ne znam šta da radim, moj stari kaže da ni Dunav nije loš.. " Valjda zbog toga nastade i ova pesma, koja, mada moja, ni meni nije sasvim jasna, ali moja je, pa sam na nju ponosna, naravno:)
Mrtvo more
Mrtvo more od suza bi slano,
Mrtvo more s višnjeg preslikano
ano domini, domini ano.
Tad rodi se Duh što rađa duhove
i duše zove da love snove
dok ulovljene plove po Mrtvom moru.
.................
I duh im dade ralo
da oru po Mrtvom Moru.
U brazdama Rođeni posejaće Zoru
da budi one što sad sanjaju,
kad more umre a bude slano
kad utone u višnje neslikano
ano domini, domini ano.
Moraš priznati, ako ništa drugo, da sam bar ritam ubola. Vuče na uspavanku. Nešto kao Disova " Možda spava" ili Od Poa " Anabel Li". Nije da se poredim, vidi se odmah da sam bolja;))))))) ( šala mala)
Garavi moj,smedjih ociju
Rodjena sam da te ljutim
Svasta cu da ti kazem,
a najvaznije da precutim
Ridjokosa,djavolice
U srce me stalno peces
Zasto me juris,pises,smaras
A u sutini me neces
Ja te garavi jurim,davim,smaram
i hocu ali ne odmah sada
Nisam ja od onih koje bi ono
bilogde i bilokada
Mala,onda ti nisi moj tip
Ali ipak od pogleda tvog
ja od frajera postanem kip
Ja necu kip,ja hocu nesto
sto se krece!
Imam devojku,mala i to moci nece!
Ne verujem ti ni rec!
Inako ja nisam za tebe shvatices vec!
Ja volim barabe,s njima je veselije!
Vidim ti se zezas,ne izgledas bas najzrelije!
Zezam se malo tamo vamo!
Imas ti simpatija dosta zenska barabo!
Imam ali ti mi se svidjas vise
Luda si!Blesava!Blesavo mi se s tobom pise!
Ne lazem!Mozes mi verovati na rec!
Ne verujem ja tebi vise ti si me slagala vec!
Oprosti sto sam tako zensko naopako!
Necu jer sam resio tako!
(8 meseci svadja i teskih reci)
1. deo(prvih 6 meseci od 8)
Ne pisi,ne zovi
Samog me sa svojim bolom ostavi!
Aman,izlecicu te veruj mi samo opet!
Budi moj i dacu ti ceo svet!
Sve je prokleto od tebe,
Vec sam dovoljno ocima tvojim
prokleo samog sebe!
(i tako se isto ponavljalo iz dana u dan)
2.deo
(poslednji meseci)
Izvini sto te zovem,
i tvoje roditelje nerviram,
ali ja svoja osecanja
ne mogu da negiram!
(prekida se veza)
(sutradan)
Sta ti bi da me zoves
Djavola li trazis????
Trazila sam tebe i ti
mene cim mi prilazis!
(a,to je bilo nasilno hvatanje za ruke od strane mladica u pesmi)
Nikad nisam mislila da mozes izavati strah
Dokle cu vise trpeti tvoju upornost
Vidis li da sam tvrd orah!?
(zatim sledi guranje i samar od devojke radi samoodbrane,ubrzo samar biva uzvracen i devojka pada u nesvest)
3.posle udarca
Za to sto si ucinio
Ti se ne kaj!
Ako se ipak kajes
onda se radi sebe ne vracaj!
* (poslednji korak nesrecno zaljubljene devojke je bilo pismo koje je poslala tom takodje nesrecno zaljubljenom mladicu u nju samo sto on devojci nije verovao da ga voli i on na kraju nije poverovao u to pismo i po ko zna koji put ju je ubio,a i ubio je samog sebe sto zivi u nepoverenju,ne bukvalno nego u dusi)
Hajde ozivi ovu jesen za mene
Hajde da opet onaj kisan dan pronadjemo
Hajde da pokusamo iznova
I da se zajedno u ovom ludom svetu snadjemo!
Sada je jos samo tvoja rec ostala
Da bi ova pesma kraj imala
Ako je ostalo nesto od nas
i ako sam jos uvek tvoja mala...
I mislim da je dobro što smo stvoreni ovakvi, što smo siromasi, sami i tankog zdravlja i neugledni.
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude i što možemo (besprimerna dragocena milosti!) tako često da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu i svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad i muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao.
Pa i kad ne uspemo u tome mi nalazimo uvek pokornost i sažaljenje.
Moj karantin,
kao noću šuma gust,
sjajne niti vadim,
al' za dubine pust,
otvaram ti dušu,
zašto, pitam se,
možda bezveze, možda zbog ritma,
možda menjam se.
Za Žirafka: Šta Po, šta Dis, još malo pa ćeš biti dobra ko ja. Šalim se. Veoma lepa pesma.Ende. Roki, ti baš imaš buran ljubavni život, blago tebi(mislim teško tebi) kako se uzme i sa koje strane gledaš. Pesma je totalno otkačena i do sada neviđena u svakom smislu. Ne želim ti još ovakvih pesama, mislim u stvarnosti da te više niko ne mlati.
Za Dovlinhosa: Jaka pesma, ali stvarno.Ende. Pozzzzz svima pesnicima.
Cvetaju na kisi
tragovi koraka koje nismo ucinili
zbog nedostatka vremena
ili neceg drugog,jedna banalna rec
Koja ponekad se zove ljubav
I kuca na vrata
Odjek reci koje nismo izgovorili
zbog zvezda koje su padale iz
Velikih kola ili od nekud drugde
i koje mi nismo mogli ili
nismo hteli da cujemo
Preostalo nam je samo
da odslusamo
otkucaje srca koji cute
u recima neizgovorenim jos
i da vidimo da li su jos uvek isti...
Kockice
Dok sudbina svoje kockice slaže
U magli života duše se traže
Nekad zacrtan put se briše
Jer san se sanja sve više
Sve do početka kraja
Kad put se sa putem spaja.
NesaDeBeli
P E V A N A P O E Z I J A
Voli li iko pevanu poeziju, B. Vijan, Ž. Prever B. Okudžava, V. Visocki, Ž. Moustaki P. Verlaine i tako to:
Raskrsnice
Na raskrsnici mira i nemira,
dodira i nedodira,
sna i jave
nalaze se suprotnosti
što srce more
i dušu dave.
Da li tamo il’ ovamo,
Da li biti ili hteti,
da l’ sigurnost ili greh,
da li život il’ sivilo,
jednoličnost ili smeh.
Odgovora biti neće
Sve do tužne raskrsnice
Puta sreće i nesreće,
a na kraju krajeva
na jedno se svede sve,
kockati se ili ne,
povrediti samo sebe
il’ rušiti sve pred sobom
sve do zadnje kapije.
NesaDeBeli
Moje je celo nebo
Mene je rodila majka,tebe je donela roda,
Ti si iz zlatnog zamka, a ja s gusarskog broda.
Moje je celo nebo, a tvoj je kavez od zlata,
Ti radiš šta drugi žele, a ja sve iz inata.
Rekao si da želiš kola, tata ti je kupio Mazdu,
Ja nemam ni biciklu,ali nemam ni gazdu.
Ja svoje cehove plaćam, ti račun proslediš tati
Kako je slobodan boti nikada nećeš znati.
Ja obučem ono što želim dok ti na krpice paziš
I dok ja po zemlji hodam ti po jajima gaziš.
Ja neću da robujem novcu, a ti si njemu sluga
Zato ja imam sreće, a ti nemaš ni druga.
Ti si dobar, ti si fin, idealan tatin sin,
Ali nikad nisi samo svoj.
Ja ću biti gusar ljut što ponosno gazi put
I zbog snova odlazi u boj.
Posvetio svim gusarima
NesaDeBeli
Senka
Lutam k’o senka kroz noćnu tminu
Dok hladan vetar seče mi dah,
Život mi stvara zbrku u glavi
Tugu i ljubav u isti mah.
Samoću dobih uz tugu pride
Pa i u gužvi opet sam sam
Sudbino hajde daj mi bar nadu
Da će na oči doći mi san.
Nemir u duši tera me dalje,
Korak je svaki k’o večnost dug
Samo se bogu molim da nisam
Na putu koji zove se krug.
Dok noćas niko sa mnom ne tuži
Tugu što nosi vetar kroz mrak,
Onom što voli,a voljen nije
Tuga na srcu ureže znak.
I onda shvatiš da svako nov koga upoznaš vidi taj znak i sebi da za pravo da te sažaljeva, a to osećanje je ubica ljubavi.
Pozzzzzz NesaDeBeli
Nešo, sviđa mi se tvoja " Senka", a što se znaka tuge tiče, samo da se podsetimo da su budisti patnju uzdigli na nivo najviše duhovne spoznaje, pa i hrišćanska crkva smatra plač, kao i bdenje i molitvu sigurnim putem ka Bogu. Predivan je " Lament nad Beogradom", M. Crnjanskog, a ti se, moj ti je drugarski savet, mnogo ne osvrći na one koji to ne razumeju, ko im jebe mater u krajnjoj liniji ; )
P. S. Super ti je ovaj nov avatar. Obožavam Peru Genija : )
Četri haiku stiha za sve
Svaki put ima
svoj početak na kraju
suprotne strane.
Pesak u satu
uvek sklizne na dole
na vrh da stigne.
Na groblju snova
nadam se da vreme će
promeniti sve.
Svedok ljubavi
na nebu je mesec što
tugom treperi.
STRANE SVETA
Juzna strana sveta,
Tamo su sva svetska leta!
Istok me inspirise,
Tamo cvece mirise!
Sve je mutno,sunce zalazi
Zapad sada na zemlju silazi...
Čoveci, moram da vas kritikujem. Prestali ste da objavljujete pesme. Ja nemam puno vremena jer radim puno, a vi?
Ali da ne bude da samo zvocam evo dva haiku stiha.
Krst pored puta
i mala spomen ploča
govore tugu.
Reči su tužni
svedoci ljubavnog sna
što posta java.
Pozzzzz NesaDeBeli
Pošto sam osetljiva na kritiku ;)))))))))))) tvoj prekor je urodio plodom. Znaš, nikad se nisam sasvim navikla na ravnicu i nekada mi se čini da, kao što je pisao Kiš u " Peščaniku", čujem kako ispod slojeva i slojeva peska diše još uvek Panonsko more, koje je umrlo ko zna kad i eto , što rekao Balašević," čekalo me pa presušilo, mog mora nema i ne znam šta da radim, moj stari kaže da ni Dunav nije loš.. " Valjda zbog toga nastade i ova pesma, koja, mada moja, ni meni nije sasvim jasna, ali moja je, pa sam na nju ponosna, naravno:)
Mrtvo more
Mrtvo more od suza bi slano,
Mrtvo more s višnjeg preslikano
ano domini, domini ano.
Tad rodi se Duh što rađa duhove
i duše zove da love snove
dok ulovljene plove po Mrtvom moru.
.................
I duh im dade ralo
da oru po Mrtvom Moru.
U brazdama Rođeni posejaće Zoru
da budi one što sad sanjaju,
kad more umre a bude slano
kad utone u višnje neslikano
ano domini, domini ano.
Moraš priznati, ako ništa drugo, da sam bar ritam ubola. Vuče na uspavanku. Nešto kao Disova " Možda spava" ili Od Poa " Anabel Li". Nije da se poredim, vidi se odmah da sam bolja;))))))) ( šala mala)
Pozdrav za tebe :) i svrati češće :)
Ljubavna prica u stihu i dijalogu
(Prvi meseci upoznavanja i razocaranja)
Garavi moj,smedjih ociju
Rodjena sam da te ljutim
Svasta cu da ti kazem,
a najvaznije da precutim
Ridjokosa,djavolice
U srce me stalno peces
Zasto me juris,pises,smaras
A u sutini me neces
Ja te garavi jurim,davim,smaram
i hocu ali ne odmah sada
Nisam ja od onih koje bi ono
bilogde i bilokada
Mala,onda ti nisi moj tip
Ali ipak od pogleda tvog
ja od frajera postanem kip
Ja necu kip,ja hocu nesto
sto se krece!
Imam devojku,mala i to moci nece!
Ne verujem ti ni rec!
Inako ja nisam za tebe shvatices vec!
Ja volim barabe,s njima je veselije!
Vidim ti se zezas,ne izgledas bas najzrelije!
Zezam se malo tamo vamo!
Imas ti simpatija dosta zenska barabo!
Imam ali ti mi se svidjas vise
Luda si!Blesava!Blesavo mi se s tobom pise!
Ne lazem!Mozes mi verovati na rec!
Ne verujem ja tebi vise ti si me slagala vec!
Oprosti sto sam tako zensko naopako!
Necu jer sam resio tako!
(8 meseci svadja i teskih reci)
1. deo(prvih 6 meseci od 8)
Ne pisi,ne zovi
Samog me sa svojim bolom ostavi!
Aman,izlecicu te veruj mi samo opet!
Budi moj i dacu ti ceo svet!
Sve je prokleto od tebe,
Vec sam dovoljno ocima tvojim
prokleo samog sebe!
(i tako se isto ponavljalo iz dana u dan)
2.deo
(poslednji meseci)
Izvini sto te zovem,
i tvoje roditelje nerviram,
ali ja svoja osecanja
ne mogu da negiram!
(prekida se veza)
(sutradan)
Sta ti bi da me zoves
Djavola li trazis????
Trazila sam tebe i ti
mene cim mi prilazis!
(a,to je bilo nasilno hvatanje za ruke od strane mladica u pesmi)
Nikad nisam mislila da mozes izavati strah
Dokle cu vise trpeti tvoju upornost
Vidis li da sam tvrd orah!?
(zatim sledi guranje i samar od devojke radi samoodbrane,ubrzo samar biva uzvracen i devojka pada u nesvest)
3.posle udarca
Za to sto si ucinio
Ti se ne kaj!
Ako se ipak kajes
onda se radi sebe ne vracaj!
*
(poslednji korak nesrecno zaljubljene devojke je bilo pismo koje je poslala tom takodje nesrecno zaljubljenom mladicu u nju samo sto on devojci nije verovao da ga voli i on na kraju nije poverovao u to pismo i po ko zna koji put ju je ubio,a i ubio je samog sebe sto zivi u nepoverenju,ne bukvalno nego u dusi)
Hajde ozivi ovu jesen za mene
Hajde da opet onaj kisan dan pronadjemo
Hajde da pokusamo iznova
I da se zajedno u ovom ludom svetu snadjemo!
Sada je jos samo tvoja rec ostala
Da bi ova pesma kraj imala
Ako je ostalo nesto od nas
i ako sam jos uvek tvoja mala...
Sine koja epopeja!Nisam mislila ovako da ce da zauzme prostor.Jeste ovo proseravanje al je iz moje duse i trenutno napisano!Sveze!
I mislim da je dobro što smo stvoreni ovakvi, što smo siromasi, sami i tankog zdravlja i neugledni.
Bez ičeg privlačnog za ostale ljude i što možemo (besprimerna dragocena milosti!) tako često da zamislimo i oživimo duhom svaku lepotu i svako dobro ove zemlje i neslućenih drugih svetova.
A za jad i muku i bol ne prestajemo da tražimo smisao.
Pa i kad ne uspemo u tome mi nalazimo uvek pokornost i sažaljenje.
Izvesni Autor
Moj karantin,
kao noću šuma gust,
sjajne niti vadim,
al' za dubine pust,
otvaram ti dušu,
zašto, pitam se,
možda bezveze, možda zbog ritma,
možda menjam se.
Za Žirafka: Šta Po, šta Dis, još malo pa ćeš biti dobra ko ja. Šalim se. Veoma lepa pesma.Ende. Roki, ti baš imaš buran ljubavni život, blago tebi(mislim teško tebi) kako se uzme i sa koje strane gledaš. Pesma je totalno otkačena i do sada neviđena u svakom smislu. Ne želim ti još ovakvih pesama, mislim u stvarnosti da te više niko ne mlati.
Za Dovlinhosa: Jaka pesma, ali stvarno.Ende. Pozzzzz svima pesnicima.
Cvetaju na kisi
tragovi koraka koje nismo ucinili
zbog nedostatka vremena
ili neceg drugog,jedna banalna rec
Koja ponekad se zove ljubav
I kuca na vrata
Odjek reci koje nismo izgovorili
zbog zvezda koje su padale iz
Velikih kola ili od nekud drugde
i koje mi nismo mogli ili
nismo hteli da cujemo
Preostalo nam je samo
da odslusamo
otkucaje srca koji cute
u recima neizgovorenim jos
i da vidimo da li su jos uvek isti...
Veri najs Roki
Nemoć je kao ta
melodija puna težine,
kao piće koje klizi pa boli,
kao ostatak nade uz kiseo osmeh.
Delimo je ravnomerno i cinično,
svakodnevno i svakonoćno,
smireno i panično.
HAIKU POSVEĆEN PRETHODNOJ PESMI
Tuga kad snadje
čoveka koji plače
nemoć obuzme.
Lepo, lepo, momci, ali mi je poslednja pesma anđela nekako baš legla. Bravo, anđele :)