Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ја путујем пут
Пратим своје пријатеље
Убијам насликану козу
Све прекрива мрак
Ватра окружује моју душу
Ја сам жив
Ја сам мртав
Ја сам ништа
Пацови почињу мучити мене
Три гнома играју у круг
Ја вриштим
Нема звука
Моје срце удара и удара
Ја сам жив
Ја сам мртав
Ја сам ништа
Dobra je ova.
Doimao mi se jedan osmijeh,
osmijeh tvoj, ti pogana, bijedna kurvo,
i treptaji tvoji čedni,
i te oči što ne znaju da gledaju gluvo,
prsti ko u vile, duguljasti i smireni,
noge koje opatice, kurvo,
nikad ne bi krile,
hoćan glas što pleše,
i što zvuk presiječe,
voljeh tebe nekada
sve češće i češće.
Danas, dok ti slike gledam,
zašto tebe voljeh - ne znam,
danas, dok ti slike gledam,
tako ružnu dok te gledam,
brišem znoj sa svoga čela,
jebem li ti majki - sedam,
danas truneš u samoći,
tvoje oči više nemaju tih moći,
izgledaju jadno poput truta što se trudi
na glavu da skoči,
raja gleda toga truta,
i u bokal tugu toči,
svršio ti on dabogda
na te tvoje ružne oči.
Стајале су испред старог кина
гдје се некад давала Казабланка
опијене мирисом великог града
Вања, Јована и Катарина
Вања је била лијепа
љетовала са дечком на Виду
Јоца је била дивља
Каћа је имала сиду
девојка која ради у тератани ми је дала изненадђенје од викотора то је лјубам момци попут нјега су вредни тога
испоставило се да јој је момак написао писмо и оставио га у теретани
писмо од виктора
немој да се смејеш
лепо је
написао јој је да је блесава
људи које воим не ме желе
не верујем да ми пише писма после једне вечере
психопата
ваљда се лако заљубљује
не свиђа јој се писмо
претерано
дошао сам у клуб са плавушом и црнком
испоставило се да је абрахама потпуно луцкаста
хтеле су са нама на каучу
ићи ћете са нама
може
обећале су нам
опседнута јега гњавиш
позвали су ме у џакузи
њу не желим
ти можеш престани да гњавиш момгка зашто га малтретираш било ми је жао због плавуше
рекао само јој да је то нервират
ти не знаш ништа о томе
не терај девојку да о томе разговара
не мооже да
не нервура само мене и остатак групе је љут на хеленију
не морају да престану али нека буду умерене
pre 3 minuta
Погледајте, мученици;
Није то Сунце што вам пржи очи док гледате ка врху бурбонске палате,
То је одсјај оштрица што нас подмуклим сјајем подсјећа на вартоломејску ноћ.
Зар мислите да је повјетарац то што плеше међу варшавским зидинима?
То само ваздух дрхти док одаје омаж првом септембру.
Пролазе дани,
Све више је бора на лицу мудраца од милион година,
И сузе се сливају низ промрзли образ старице без слуха и вида,
И тутње кораци зла, чељустима откидају дјелове Сунца,
Пролазе поред Распећа, без трунке срама и стида.
И звијезде плутају у океану тимне,
Дрхте као очи уплашене лисице на цести,
И то је једино о чему мислим, то је једино што ме брине;
Да ли ћемо га поново срести?
Tumara gradom nedjelja,
ide od kuće do kuće,
ko da je sluačjno naljegla,
pa ne zna šta će i kud će.
Zastane ispred izloga,
da tobož kosu popravi,
a otud nema nikoga
da je bar okom pozdravi.
U krčmi nađe tišinu,
na trgu, opet, tišina,
praznuju ljudi, praznuju
i svud je samo praznina.
Tumara gradom nedjelja,
tek da vrijeme ubije;
ko da je greškom naljegla
pa sad bi nekud-što prije.
Vito Nikolic
Витомир Николић је господин што се поезије тиче, али мислим да је та пјесма просјек.
Споменар
Ти ме питаш кога волим –
Стварно питаш кога волим?
Ево да ти одговорим –
Морам да ти одговорим.
Брзо читај прва слова –
Редом затим коса слова;
Ето теби одговора –
Тражила си одговора.
Сад ме питаш кога волим? –
Стварно питаш кога волим?
Ево да ти одговорим –
Морам да ти одговорим.
Кад прочиташ прва слова –
Редом читај друга слова;
Стићи ћеш до одговора –
Теби ето одговора.
Који си болесник, лололо
+ и *
Dobro je dok pišem :)
Ово ми баш таман за лаку ноћ :)
Drugarica mi (nakon što joj pokazah ovu pesmu) reče da sam Majakovski za siromašne. Šta vi mislite?
Време се пресекло једним "Збогом."
"А..."- слово. Реч - не могу да саставим
Како објаснити да ми недостајеш?
Безукусни разговори, аларм
и нешто толико обично као што је пешкир
Портал за бол у мом стомаку,
снови о теби и мучна буђења
Љубави,
схватам да си ме чувао од стварности
"Хеј, да ли ти мене уопште слушаш?
Поглед ти лута..."
Људи
Злокобни јецаји свакодневнице:
саобраћај, смех, лавеж и лахор
"Пријатељу, поглед ми је
уперен ка унутра."
Океан и ноћ
Брод, утваран, посеже за таласима
очајнички
не слутећи да су из другог света
Трепери и губи курс
Капетаница мирно тоне
ветар јој вијори косу последњи пут
Mislim da nisi Majakovski za siromašne, već Majakovska za nekoliko godina :) Ako nećeš da budeš Cvetajeva, Ahmatova :)
Ne, one nisu dovoljno sirove :) Hvala :)
Pa nisi ni ti baš sirova :) Dobro, Silvija Plat za siromašne :)
Šta znam, ja se uvek trudim da misao ogolim koliko mogu. Daleko od toga da mi to savršeno uspeva, ali težim tome
Sjajna si malena ♡
Да се јавим с нечим свежим...
Лепотица је звер
A lepotica je zver.
Kako to mislim?
Ovo će zvučati smešno,
ali bio sam toliko sitan
da me je sa lakoćom držala u ruci.
Zatim bi me primakla usnama
i ispila sav proključali sadržaj
iz šuplje glave.
Ostajao bih lak i prazan.
I priznajem da lažem,
a istina je
da ne volim životinje.
A kad te budu vodili
da udomiš životinju,
ne biraj mene,
jer ja sam ona divlja.
Dobro smo (se) znali
da volimo nepoznato.
Slepilo je reč od sedam slova,
baš kao i tvoje ime.
Ispeglano, smotano
Umiremo spontano…
И 6ар (шестар)
punom tankih svilenih zavesa
osećao sam
svetlo plav miris
i bilo je neudobno
kao vožnja brodom
Bele ptice
su stajale
između
Zvuci su prekidali
da bi zatim oni
bili prekinuti
Linije su se pomerale
rasle
padale
i ukrštale se
tu ispod
a iznad se okretala
filmska traka
Nokti cepaju zavese
a zavese cepaju nokte
Iza spuštenih roletni
ruke su bile umazane
ljubičastim flomasterom
i tako znojave i meke
umirale su
kupajući se u hladnoj vodi
Trideset plavih knjiga
od katedrale do građanskog rata
od Egipta do falseta
equilibrium je
negde
u sredini
Odjebi Dilane seljačino.
nego
svetlo plav miris
Ovo je neka stilska figura, ne sećam se koja, nešto kao mešanje čula, al' drug kad je navodio primer za nju u srednjoj, kaže "Sunce šušti"... hahahaha sunce šušti :D