Vukajlija
Prijavi se

Приче о духовима, ванземаљцима и сл.

  1. magnificent steiner 2015-10-03 00:48:52 +0000

    Pre dvadesetak godina su blizu sela gde sam blejao kao klinac sleteli vanzemaljci, bila i policija i sve. To mesto se zove trijangl i tu se pruga račva i tu živi skretničar koji je imao susret treće vrste. Kune se da su iz letelice izašli neki mali ljudi u skafanderima ali se odma vratili i odleteli. Bio navodno i krug u travi, nisam video svojim očima pa ne mogu da garantujem. Ljudi su mu se smejali i pričali kako je pijanica i budaletina, ali AJ VONT TU BILIV.

  2. torazulu 2015-10-10 01:44:57 +0000

    AJMO MASTERS OF HORROR!

    www.youtube.com/watch?v=YVQTdnrenLI

    Sta mislite o prokletstvu i da li mu je moguce pobeci?

  3. BlueScout 2015-10-10 02:21:32 +0000

    Gadno ali naravno da je moguće

  4. Ludi Psihijatar 2015-10-10 02:27:54 +0000

    Jednom kad sam bio klinac išao sam sa kevom da gledamo neki besplatan film o Isusu u hali su bili sve sami cigani i neka raspala grupa narkomana koji su se histerično smejali sve vreme dok je trajao film... bilo je mračno tako da isprva nisam mogao da provlim da su oko nas sve sami cigani i ti narkomani koji su bili jezivi... na kraju filma upalili su svetla i izašli su neki ulizani ljudi sa kravatama i počeli su da pričaju u mikrofon da uzmemo neke knjige i letke na izlazu i da dodjemo na sledeće predavanje. Tada sam shvatio da je to neka sekta i ja i keva smo uplašeni trčećim korakom pobegli... mislim ovo nema nikakve veze sa paranormalnim ali ako počnete da verujete u razne gluposti tipa religije, vanzemaljaca, demona i mamona možete lako da završite u nekoj sekti...
    Što i nije loše pošto verovatno dele besplatne sendviče i organizuju orgije sa mladim devicama! Bolje to nego da ovde serete o sisatim vešticama kako vas siluju! Što se meni stvarno i desilo kad sam verovao u te gluposti! ali o tome neki drugi put...

  5. izijem flips 2015-10-10 02:32:52 +0000

    ma sta to serete vi gospodine??

  6. Ludi Psihijatar 2015-10-10 02:35:56 +0000

    Govna ko i svi...

  7. Eru Ilúvatar 2015-10-10 02:38:50 +0000

    bilo je to jedne večeri julske
    šetao sam se na kalemegdanu
    vaćario sam se s drugaricom

  8. Ludi Psihijatar 2015-10-10 02:41:33 +0000

    izijem flips ti verovatno sereš tudju spermu pederu!

  9. izijem flips 2015-10-10 02:51:13 +0000

    jedi govna, kad moram tak oda ti kazem

  10. Сантјаго Коровјов 2015-10-10 03:02:25 +0000

    Пре неких петнаестак година сам се доселио у једну зграду поред гробља. Дакле, сем мало претеране, и непријатне тишине у току ноћи, дуго није било никаквих необичних ствари, необичних тренутака или било чега сличног. У том тренутку у ком се одиграва радња ове приче, имао сам неких десет година. Сећам се тог дана као јуче да је био. Осредње кишовит, тмуран, прохладан, али не превише. Рана јесен је била. Школа је тек почела тако да није било превише обавеза, поготово не за петак. Како то обично бива, ишао сам преподне у школу, након школе дошао кући, бацио торбу у своју собу и истрчао напоље да играм фудбал са друштвом. Око осам увече, долази и пар девојчица и решимо ми да играмо жмурке. Јебига, доста нас је било, једна другарица је жмурила, лепо чељаде је била, и у потрази за добрим местом за сакривање, ја и једна друга девојка решимо да се сакријемо на гробље. У том тренутку је то деловало као фантастична идеја, јер је већ почело да се смркава, у питању је гробље, па се сигурно ни ова мала неће усудити сама да дође да нас тражи ту. И тако, одмицало је неко време како је ова само нас тражила, али ми смо били упорни у својој намери. Ја сам се сакрио иза једног мало већег споменика, мало кичастог (био је исклесан кип човека и две кобре које су му "милеле" око врата), а ова другарица мало даље од мене. И ништа, почео да пада мрак (прошло пола сата отприлике), и већ је гробље постајало мало језиво, и ми решимо да је доста било, вероватно су и остали одустали од потраге, тако да је логичан след околности био да се вратимо.
    Кренемо ми назад, приближисмо се капији, када осетих додир на леђима. Цимнух се као кретен, девојка поскочи и заплаче, окренусмо се кад је иза нас стајао човек средњих година, седе косе до рамена. Исцепане фармерке и офуцана кожна јакна.
    Богами, то одмеравање "снага" је трајало неких 20 секунди, кад нас лик онако благо успорено упита: "Шта који курац радите овде у ово доба. Мрш кућама". Ок, тада смо укапирали да је матори вероватно чувар гробља или нека офуцана скитница којој смо пореметили сан, али небитно, ситуација је већ била довољно стресна и пожурисмо ван.
    Ћутали смо остатак вечери и у једном тренутку друштво решило да се разилази и иде кућама, па смо то одлучили и нас двоје. Око 22ч сам дошао кући, нисам могао да једем и био сам прилично ћутљив. Лежао сам у кревету и покушавао да заспим. Негде око поноћи, таман је почео да ме хвата сан и онда долази ствар због које причам ову причу. Успавам се ја, макар мислим да сам спавао, кад креће необичан след догађаја, да ли су продукт моје маште и сна, халуцинација, или су се стварно десили, нисам сигуран. Наиме, како сам "заспао", у једном тренутку се дешава следећа сцена. Чује се шкрипа паркета и шапутање. Да ли сам стварно покушавао да гледам или не, не знам, али испрва се ништа није видело. Шкрипа се приближавала, и ја угледах млађу жену (макс 30 година) сву у белом, како стоји испред мене. Онако риђе-црвена коса, и јако лепо лице, премда су очи биле изразито хладне. Фасциниран призором, нисам знао како да реагујем, и кренуше да ми се грче мишићи, покушавам нешто да кажем, али из уста излази само бедни шапат. Ноге, руке се катастрофално грче, поглед ми се губи ко зна где, облива ме зној и тешко дишем. Тај осећај апсолутне немоћи и страха верујем да није трајао дуже од десетак секунди, али је мени деловао као вечност. У једном тренутку се нагло тргнем из сна, сваки мишић у телу је и даље згрчен, купам се у зноју буквално, дишем на уста јер другачије не могу, не допире кисеоник до плућа. Практично се давим. И онда сам угледао нешто невероватно. Жена риђе-црвене косе, од 30 година, сва у белом је нестала и претворила се у беличасту плазму/текућину расуту по кревету. Ужасна ствар. Сутрадан моји нису хтели да ми поверују да се то заиста десило.

  11. Eru Ilúvatar 2015-10-10 03:16:50 +0000

    lucidni snovi

  12. Đoto 2015-10-10 03:40:23 +0000

    E, pazi ovako:

    Bilo je to tamo negde 2006/2007., sve u svemu imao sam nekih 11/12 godina,... a ma koga boli kurac za ovo?

  13. BlueScout 2015-10-13 02:01:25 +0000

    Nije paranormalna ali aj da ispricam... Jedan lik radio u mrtvacnici i jednog dana odluce kolege da ga preplase, i jedan legne i prekrije se i kad je ovaj dosao skoci i pocne da vristi. Ovaj nije mogao sebi da dodje i da otkaz na kraju vise nije smeo da radi tu.

  14. Бохор 2015-10-13 02:03:57 +0000

    Hahahahaha

  15. BlueScout 2015-10-13 02:07:14 +0000

    Box napisi ti neku pricu, al nemoj da obrises posle :D

  16. Бохор 2015-10-13 02:13:49 +0000

    Jao napisaću ti u inbox jednom to

  17. Марко  2015-10-13 06:35:31 +0000

    претворила се у беличасту плазму/текућину расуту по кревету. Ужасна ствар. Сутрадан моји нису хтели да ми поверују да се то заиста десило.

    ањњњњ први мокар сан малог ремета

  18. ArminVanBuuren 2015-10-23 00:23:47 +0000

    pocnem da se gusim odjednom jebote i jedva se iskasljem kad ono konac jebeni !! koji je to kurac jel mi neko baca magije, znam da ste pisali, jebem ti dan ovaj

  19. BlueScout 2015-10-23 01:29:03 +0000

    lol

  20. Larry Underwood 2015-12-14 17:18:49 +0000

    https://youtu.be/Gul-W2mA00o

    lol http://i.pics.rs/kFzbh

Rekli o sajtu

Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“

Danas · 06. Novembar 2008.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt