Приче о духовима, ванземаљцима и сл.
Rekli o sajtu
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.
Овде можете да постављате приче о паранормалним догађајима које сте негде чули... Такође, ако сте сами доживели нешто чудно, мистериозно, испричајте.
Ево ја да кренем, мада није прича од мене, већ од ћалета:
Кад смо се враћали из Италије овог лета, кроз Хрватску. Приближавали смо се Хрватско-Српској граници. Било је касно, око 11:30, шибала је жешћа киша. Одједном, мој ћале, који је возио, нагло је скренуо ауто и зауставио се у зауставној траци. Ми смо га питали зашто је то урадио, шта се десило? Он је рекао да је на сред пута видео човеколику фигуру како стоји на киши, и скренуо је да је не би ударио. Али изгледа да ничега није било. Наставили смо пут, и касније, близу БГ-а десило се исто: Ћале је приметио неку сенку на сред пута, ал овај пут је само прелетела са једне стране на другу. Није закочио ал нам је рекао шта је видео.
Верујте ми, није луд, не дрогира се, вози већ 30 година и никад му се нешто овако није догађало. Да напоменем: Остали путници, тј сестра, кева и ја нисмо ништа видели. Чудно, а?
Сад је ред на вас.
Ljeta 2010. četvorica ortaka i ja smo visjeli po naselju, ali nažalost naselje je bilo relativno prazno tada, pa nije mnogo ljudi vidjelo ono što smo vidjeli. Na nebu se pojavilo žuto svijetlo, koje kao da je padalo na zemlju (kao kometa), padalo je, padalo, odjednom naglo skrenulo pravo i nestalo na horizontu, svjetlo se rasplinulo po horizantalnoj ravni i nestalo. Izgledalo je kao filmski efekat. Trojicu ortaka je boleo kurac, a jedan ortak i ja smo čak pokušali da pratimo svetlo, dok nije nestalo. Kada sam ovo pričao, niko mi nije verovao, a onda su neki momci iz naselja sa sasvim drugog dela grada rekli da su videli tako nešto. Ne kažem da je NLO, kurac, palac, ali helikopter ili avion definitivno nisu.
P.S. Nisam bio drogiran, ni ortaci ni ja.
А... а та маса магма, отишла је у правцу гроцке јелда?
хаха... ја сам једном давно, док сам се враћао из школе енглеског, на небу видео неко светло, као што се види код авиона кад лете преко ноћи, само што је ово пролетело у делићу секунде. Ал зато што никог није било поред мене да то потврди, уверавао сам се да сам био уморан и убрзо сам то заборавио.
za vreme prošlog Exit-a baba koja je prodavala one glupe đavolje rogove i ostale skarabuđžije je iz čistog mira na sred ulice izvadila obe mlitave velike sise i puštala da je 150 ljudi snima mobilnima. Totalno paranormalno za moj ukus.
О овоме може да се кења и кења али ако волите ове приче прочитајте Дилан Дога. Страва је!
štakurac?
Poremećena baba, jaka konkurencija...na 100 metara njih 70 prodaje te rogove, nije joj išla prodaja i da privuče pažnju uzme i počne da pravi budalu od sebe. U roku od odma se stvorilo 100 ljudi oko nje, snimali je 2 minuta i samo se okrenuli i otišli svi. Niko joj živ ni kurca nije dao, a kamoli dinara
Брате можда јесте паранормално за тебе, али није за ову тему :Р
Ima nešto što se desilo mom pradedi a može da se svrsta u paranormalno.
Otišao je jednom prilikom u posetu rodbini u neko treće selo jer je ovaj podizao krov na kući pa da mu ko ekspert pomogne i ostao tamo par dana. Krov su podigli taman na vreme jer se tek što su završili digla oluja decenije koja je potrajala čitavu noć. Naredni dan pradeda je pomagao rođaku da opravi šupu koju je oluja rasklimala tako da je odocneo i u povratku uhvati ga mrak u šumi. Računa, nema veze, bio mlad i silovit čovek a konj ionako zna put bolje od njega. Kako je zašao dublje u šumu sve se više smrkavalo a i ono malo mesečine nije se videlo od drveća, uto konj stade.
Gleda pradeda šta je al džabe kad se ne vidi skoro pa ni prst pred okom, uglavnom, parip stoji i neće dalje koliko god ga mamio i nagovarao. Šta će, siđe on i povede konja za uzde, nije ni par koraka napravio kad mu sunu preko puta neko svetlo, kao plamen i konj se poplaši da ga je jedva obuzdao. Nije ni njemu bilo svejedno ali se ipak odvaži da proba opet, korak - dva i opet proleti svetlo a konj ga zamalo baci u žbunje kako se propeo. Vidi on tu da nisu čista posla i odluči da ide kući okolnim putem tako da je stigao kući pred zoru.
Kroz nekoliko dana ispriča on svoju priču nekim drvosečama što su naišli i oni mu rekoše da je bujica od one oluje odnela put na brdu kuda je išao i da bi se sigurno strmoglavio da je nastavio dalje.
ustanem ja u pola sest...kad ono puna basca vode!....
otkud voda, kisa nije padala, avgust mesec...
sta ti znaci zivotinja kao saputnik. ona oseca, nema boljeg druga na zajebanom putu.
Ova prica se dogodila 90ih godina.Radi se o jednom mom rodjaku koji nije imao srece u ljubavi pa je njegov sasavi otac odlucio da ide kod gatare.Konsultovao se sa nekim njinim kucnim prijateljima da ga voze do tamo.Baba je zivela jedno trijes kilometara daleko, isao i ja iz puke znatizelje.Bili tamo, baba napravila spisak sta im sve treba.Sledecih dana nastupilo je sakupljanje kojekakvih trica.Zive kokoske, kasike, tanjiri, zemlja sa groblja i jos desetak pizdarija sa kojima je vestica uspostavljala kontakt sa onostanim silama.Krenuli smo taj dan prilicno raspolozeni, na ulasku u prvo selo na putu gusta magla.Na izlasku nista.Idemo dalje.Gepek od lade tristaca se otvara i izlece pernata zivina vezana jedna za drugu.Trcimo po polju jureci pobesnele koke i hvatamo ih.Na ulazu u drugo selo opet magla, pocinjemo da komentarisemo fenomen.Na ulazu u trece selo opet magla.Govno nam polako trne u guzici i strah nam ulazi u kosti, preispitujemo se da li nam je sve ovo trebalo.Na ulazu u selo stare vestice nista.Oni ulaze unutra, ja ih cekam u kolima i pitam se koji mi je kurac da svuda trpam svoj nos.Zavrsavamo misiju i vracamo se nazad.Rodjaku je posle jedno godinu dana najzad krenulo i bio je sa par kurava koje je jebalo pola okoline.Ozenio se sa jednom sasvim trecom koja sada dnevno iscedi dve litre jelena i poneku rakiju ako joj komsije daju.Maglu nikad nisam uspeo sebi u potpunosti da objasnim, znam samo da neke stvari nisu za zezanje.Malo je neverovatno da je to prirodno, ipak je magla bila samo na ulazima u sela, nikako ne i na izlazima.Cist x-file.
Da, priznajem, naježio sam se dok sma čitao ove priče, ali da li ponekad osjećate da ste se naježili na jednom kraju tijela (npr. desna strana), a lijeva je normalna. Okrenete se i naježi se lijeva strana, a desna se smiri. Čudno?
Imala sam 16 godina. Sedim ja sa roditeljima u dnevnoj sobi i gledamo tv. Odjednom skrenem pogled na kalendar koji je okačen o ekser koji viri par santima iz zida. Gledam u datume, kad odjednom kalendar se podiže, polako krenuo napred i pade na pod, kao da ga je neko uzeo i tresnuo o pod. A ekser i dalje čvrsto stoji ukucan u zid.
Jednom sam ostavila hemijsku na par sekundi na mom radnom stolu, niko nije bio u sobi, uzimam svesku iz fioke, okrećem se da uzmem hemijsku a hemijske nema. Svuda sam je tražila, ceo sto sam prevrnula i pod sam gledala i nisam je našla dok se odjednom nije otkotrljala na radnom stolu. X file.
Imala sam 17 godina.Dok sam bila u polusnu, osetila sam malu ruku sa tankim prstima kako mi po glavi nešto rade. Kada sam otvorila oči, videla sam da nikog nije bilo i da moja sestra spava dubokim snom.
crnigrujane, jel ti deda bio jedan od onih američkih vojnika što su vršili LSD eksperimente na njima lolololo zajebavam se xD
evo mojeg ispovedanja:
išli smo u ortakovu vikendici na rajac, išli na prvomajski uranak. Krenemo ti mi oko 21, da vatamo neku lastu. U lasti tries baba i pet-šest likova. A babe sve izgledaju ko neke veštice, samo što nemaju predugačke nokte. Zaustavlja se bus posle pola sata na sred magistrale, bez migavaca i bez ičega, samo se vozač kojem je pola face nestalo u ratu i izgleda vrlo jezivo oglasio sa "momci, ovde izlazite".
izađemo ti mi tu, počne kiša oko 00 i mi pokisnemo ko mačići za prvih petnaes minuta pešačenja. Zaboravih da kažem da smo ja i dva ortaka stukli flašu rakije i busu. Nije nam bilo ladno iako je padao vetar i duvala kiša. XD šetali smo paralelno sa magistralom do 01h da bi konačno naišli na jednu raskrsnicu gde treba da idemo levo, mi otišli desno. Inače, rajac je poznat po jako dubokim kraškim jamama u koje su bacani partizani, i danas su one pune zmija i sl. Prolazimo kroz šumarak, da bi došli do vikendice jel, i meni se učini da čujem neki vrisak. Niko drugi ga nije čuo. Taj fenomen se ponovio svima petorici, i kad ga jedan čuje, ostala četvorica ga ne čuju. Prolazeći kroz šumarak, svaki od nas se posekao, onako valjano, još imam ožiljak preko usne... Kad smo došli u najdublju deo šume, sva petorica smo čuli strašan vrisak i usrali se. Ortaku je ispao mp3 na tom mestu. Tu se mi dogovorimo da okrenemo jer smo očigledno pogrešili.
Oko 04h smo stigli drugim putem do vikendice. Sutradan su taj lik što mu je ispao mp3 i još jedan otišli po njega, oko podnevai našli ga na samoj ivici jedne jame, na kojoj po dnevnoj svetlosti ne može da se vidi dno. Ortaci kaže da su čuli opet glasove. Pokupili smo se i otišli gajbi odmah posle ručka.
malo sam pogrešio vremena... Krenuli smo u 22, izašli iz busa oko 23 i pešačili do tog šumarka do 01...
Zašto ja ovo čitam naveče? Ovo je najbolje za ujutru, do mraka se zaboravi.
Nije, ali konj jeste.
P.S. Nisam bio drogiran, ni ortaci ni ja.
E ja sam to vidio 31. avgusta ljeta gospodnjeg dvije i osme. Vraćao se kući sa sela, nestane mi goriva, i dok sam sjedio u autu, slušao Draganu Mirković i čekao da mi moji dovezu kanister bezolovnog ukazalo se to na horizontu. Izvadio sam telefon i usnimio budibogsnu. Čisto da kasnije ne kažu da sam halucinirao.
A što se konja tiče...
Ljudi, ako se konj uzmeniri iz čista mira znajte da to nisu dobre stvari. A ako se uznemiri po mraku ili iznenada stane, izmolite Očenaš i prekrstite se.
Bio sam ja u lov. Sam. Idem ja tako 2 Kilometra. Ništa. Vraćam se. I na pola puta, na mestu gde pre toga nije bila, sad je bila ogromna rupa. Dvadeset metara. Razmišljam da siđem dole, mislim nacistički bunker, taman da siđem vidim dva oka. Pomislim kuna. Onda ta dva oka polako nestanu. Pojave se opet i sa njim još dva. Noge su mi se odsekle. Ne mogu da pucam jer ima veliki kamen i može da rikošetira. Polako krenem i odem. I posle sam se celim putem okretao da vidim ima li čega. Vratim se ja kući. A ono bašta puna vode. Kiša nije padala. Avgust mesec.
Zaključak : tamo više neću da idem u lov.