Мислим да је добар тај руски систем, ололо...
Znaš kako se Mirko Crocop priprema za rvanje i klinč? Ima nekog medvjeda, momak je plod ljubavi između tenka i traktora, i s njim se gura po ringu i hvata se u klinč. Samo se guraju, ništa drugo :D
EDIT: Mislim, pripremaO...
Samo ljudi koji nisu normalni uglavu mogu i treba da se bave borilačkom veštinom tog tipa. Pod "nisu normalni uglavu" ne mislim ništa loše, naprotiv. Volim takve tipove. Pod "bave borilačkom veštinom" mislim na tru treniranje, a ne na one koji upišu neki kurac kako bi mogli da pričaju šta treniraju, a nedugo zatim i šta su trenirali.
Taj ruski sistem se primenjuje svuda u svetu samo što je nama sve što ima prefiks "ruski" do jaja. Nije ni ruski ni bugarski, to je normalna stvar.
Naravno, obožavam da tjeram svoje pulene da rade sa većim ljudima od sebe. Isto tako, koliko god je bitno da radiš sa većim - bitno je da radiš i sa manjim od sebe. Tako se kristališe tehnika, ne možeš svima raditi isto. Bitan je taj raspon, što više različitih težinskih sparing partnera (i različitih po stilovima, ako je dostupno) to je bolje.
Borilačke veštine su jebene veštine i na njih tako i treba gledati. Poenta je da moraš i neku tehniku da imaš. Skoro sam gledao na Jutjubu Kristijana Golubovića u ringu i oplak'o sam. Jebote, dva međeda da su se tukla bila bi to tehnički mnogo bolja borba.
А зашто се не важи аикидо?
Zato što za njega ne važe stereotipi, a i trenirao sam realni aikido, po meni je najgej sport koji postoji.
Mada ne znam jesam li u pravu, ali kod nas se najčešće od treniranja pravi odličan biznis, to jest veliki broj tih klubova (pre svega govorim o ruskom sistemu i sličnim) ne radi na tome da te nauči nešto nego se radi na tome da ti plasiraju ono što se traži, što više makljaže. Ali svakako ima klubova gde se krene od jebenog osnova i gde se mnogo brže napreduje. Napominjem da nemam pojma kako se radi u drugim zemljama, neću da kažem da su loše veštine (sistemi) nego samo da se ovde loše radi.
Па... ево пола године кик бокса, и могу да кажем да сам само најбоље људе упознао тамо на тренингу, друштвени људи, нормални, не знам одакле ти стереотипи уопште
Nije fer što si izbacio aikido. Eto da znaš da sam revoltirana!
Pa upravo. Ali stereotipi postoje.
Nema stereotipa za aikidiste. :)
Знам девојку има двадесетак година, тренира бокс десетак година, осваја неке медаље, иде на такмичења. Има можда шездес кила, перфектна грађа, поломила би ми пичку да се побијемо, а ја преко деведесет имам. Кад поменусте Кро Копа, и она има левицу, да супишаш. Никада ништа тренирао нисам, само билдао неко време, али имам доста јарана који тренирају карате, одлични момци. Стереотипа увек има, шта ћеш, такви смо, чим чујеш да неко тренира неки борилачки спорт, у глави туке, врзма се мисао, шта ће сировина, сигурно хоће да се бије и сл.
Treniram 3 puta nedeljno u elitnoj gimnaziji, odnosno zadužbini pod pokroviteljstvom grada i zaštićenoj od strane unesko. Pored našeg malog kluba i malih matematičara razbijača, unutar zgrade je ruski hor, društvo rusko srpskog prijateljstva i čini mi se škola esperanta. Unutar kluba imamo magistra, par inžinjera, par srednjoškolaca, par milicajaca i studenti. Svima je podjednako neprijatno da šetaju okolo modrice na glavi.
Ja lično znam da su nabadanje i bacanje jedna velika škola, a ja sam rođeni učenik. I tako mogu dok me noge budu nosile da učim kako da se borim golim rukama. Osim toga, Tesla i Pupin su se bavili boksom. Velika većina Američkih precednika su se bavili boksom (tada se vala zvalo pesničenje). Gomile glumaca, balerina i baletana vise po tekvondo i kikboks klubovima.
Ja trenirala davno karate, bilo je kul dok je trajalo, imala zeleni pojas bla bla. Ne bih se opet vraćala na to i nikada nisam bila sigurna da li bih mogla nekog da udarim iz sve snage ako me stvarno napadne, jer nikada na treninzima nismo imali full kontakt. Mada ako bih opet morala da treniram neki borilačku sport, onda ne bih eksperimentisala, opet bih isti.
Stereotipe stvaraju novine:
"Kikbokser ispred kluba šamarao svoju devojku i njnog najboljeg druga" - ovo znači da je lik koji diluje drogu, u pandurskom dosijeju "kikbokser98" i koji je 98 pola godine trenirao kikboks, zaradio slomljen nos i naučio kako da udari nekog nogom u glavu, zadlanio svoju kujetinu pred svedocima, posle čega je ona pozvala miliciju i vrištala da svima prekine zabavu te večeri. Ovaj najbolji dug je verovatno dobio šut u guzicu pokušavajući da plače jer se zateko na mestu vrištanja. Izjavu za novine je skrojio neko ko je imao uvid u loše skraćen dosije.
"Bivši bokser ima problem sa alkoholom" - 4 nedelje se nije ništa desilo u senti i dopisniku preti noga. Spasonosno neko je dobio sina prvenca i pozvao lokalnog trenera da mu bude kum, usled cega je ovaj pola novog auta gurnuo u muzicki instrument, o cemu bruji cela Senta. Zaključak novinara : propio se.
"Ultrafajter maltretirao goste lokala" - BJJ lokalni profesionalac, se izdržava tako što obezbeđuje vikendom lokale u kojima DJ pušta najnovije hitove turbo folka. Čovek drži poprilično stvari u glavi i zvog toga nije godinama popio ni malo pivo. Ipak to veče nije prepoznao nekog klinca od 17 godina koji se dovezao kajenom do lokala i naručio francuski šampanjac za 14 godišnje separeuše i posle toga pokušao da sambuje, izboksuje, izmačuje, izkataniše, izbode, upuca iz poluautmatskog i automatskog oružja obezbeđenje lokala koje ga je upozorilo da sečenje kožnog tapacirunga separea komadom razbijene WC šolje nije bezbedno, jer je već posekao oskudnu garderobu jedne od svojih drugarica. Pošto je isti bio u društvu 15 drugova iz razreda, od kojih je svaki poneo svoju sretnu štanglu, u svojm 10 konačnom pokušaju da vrati pravdu u nepomenuti lokal dobio prednji levi direkt usled kojeg je u padu uspeo da iscepa svoju omiljenuj košulju, on vadi svoj mobilni telefon i uz pretnju : " VIdećete vi ko je bezimeni ja. Zapamtićete ovu neku jesenju subotu." probudi Nenada Čanka, koji onda nazove gradonačelnika i zapreti mu da će srušiti gradsku vladu. Onda se pojavi milicija, koju su zvali 5 puta da inteveniše i piše masnu prijavu, a ovoga od 17 godina zove lično precednik prvoligaškog odbojkaškog kluba, da ga upiše u kadete, kako bi ovaj u sutrašnjem izdanju novina mogao biti osloveljen kao član mlade odbojkaške reprezentacije. Stipendija srazmerna potrošnji kajena.
I tako popizdim svaki put kad a čitam novine. A o lokalnim kupovima i profesinalnim borbama ništa, i borcima koji brane boje države, nikada ništa da napišu. Sramota.
Ja ni ovoliku defku ne bih citala.
Donekle si i u pravu, mada znam masu ljaljana koji upišu kik boks da bi se lakše tukli po ulici. A dok prođe vremena da se pročuje do trenera pa ga ovaj i izbaci napolje - nastalo je sranje.
Jebiga, seljakluk ne bira.
ljudi koji treniraju botrilacke vestine nisu ljudi...
oni su ljudovi i budu po dva metra i kao nindze su takoreci..i ja ih prosto obozavam...
toliko
Свршавам у пози машингери ОПААААА
Odmah da se razumemo aikido se ne važi. Mislim pre svega na udaračke sportove i mma. Kad nekome kažem da treniram muay thai i mma, svi me gledaju kao sirovinu i klošara, a zapravo, u mojoj grupi nije bilo nijednog takvog. Zapravo je to bila skupina neobično kul ljudi. Nije bilo nadrkanih, nije bilo nakurčenih, bili su samo normalni ljudi, počev od srednjoškolaca, studenata, zaposlenih, oženjenih normalnih ljudi. Svaki sparing je bio maksimalno fer i nije bilo namernih podlih udaraca. Naravno, na početku je bilo par majmuna, ali su brzo odustali, valjda im ne odgovara društvo nenakurčenih ljudi. Takvi su prešli na razne ruske sisteme koliko znam, a tamo se treninzi sastoje od toga da ti uvek dovedu lika jačeg od tebe da te bije, pa kad dostigneš njegov nivo, dovedu ti još jačeg, pa još jačeg, itd.
Šta mislite o ovome?