Pa nisam ja rekao da je to nekul, nego da nije bilo kul tamo u prošlosti, a da je sada kul. Ja to ne volim, ali sam malo zbunjen oko svega toga, a još i nisam bio nikad u Guči, tako da ne mogu da kažem ništa pametno. Samo mogu da pljujem po Ceci, ali to je već klasika.
Само ми није јасно зашто људи имају толико високо мишљење о себи, при том мислећи да могу да критикују (пљују, пошто постоји и позитивна критика, али је такви никад не испољавају) све на шта наиђу и што им се не допада, иако никакав контакт немају са догађајем. 'ајде, разумем, скоро је неко дошао на тему и попљувао организацију концерта, ово-оно, ал' је био тамо, па и може да пљује, зна како је. Ако је толико тешко избити себи пар хиљада из џепа и посетити највећи фестивал у земљи поред Егзита, онда се једноставно потрудите да прескочите и конверзацију о томе. Никад нисам био на Егзиту, али никад нисам ни нашао за сходно да га пљујем, иако знам да је пуно дрогираних курвештија које се јебу наулици. Зато ми не иде у главу да људи за Гучу вичу "ма то је кичерај, легло разврата и алкохола, само пијане будале и наркомани, лаке рибе, циганчице, ту нико не иде због трубе...", а нико је није посетио. Чак и да је неко посетио, сигурно није са згрожен гледао све призоре на улици, већ се провео до јаја. Ја одо' опет и догодине, а ви пљујте кол'ко 'оћете.
U suštini, BeerFest Egzit i Guča se razlikuju samo po muzici i po dominantnoj subkulturi, inače je sve isto... Kao što na Beer Fest dodje neki opančar , tako i u Guču dodje neki roker ili metalac... Na Egzit verujem da idu samo "kul" likovi i likuše, tako da je tamo pun fenseraja... O fenserima na drugim festivalima nemam reči, idu d' im nije mesto..
Ali, to je samo moje mišljenje.
Što se mene tiče, ja nisam "kul" čovek, ne prezirem ni kafane, ni čiča-Dražu, ni trubače, ni pečenje, volim da se družim, volim svoj narod, ali imam jednu, da je nazovem predrasudom: što masa voli, to ne može baš mnogo da valja. Prema tome isto su mi i Egzit i Guča, s tom razlikom što ću na Egzitu da čujem malo više muzike koju mi želudac vari, ali svejedno ću biti zgrožen nad tolikom količinom mejnstrima. Sad, mejnstrim je mejnstrim baš zato što je popularan među najvećim brojem ljudi, tako da apsolutno ne mislim da će većina da se složi sa ovim što sam napisao, ali valjda je pitanje u uvodnom postu: "Šta mislite o..." E, to mislim.
Šomi tipu trankila. Piše da svako napiše šta misli o Guči, šta nas napadaš koji kurac. Guča je navikana do zla boga i nije opravdala reklamu. Jbt kod mene u selu vašar je bolji. Dođe Baja mali knindža i Goci bend i luuuuudnica rođo.
Guča je nekad bila trodnevni festival radosti i veselja, nebeski vikend za lud provod i dobro raspoloženje. Onda je to primetio Tijanić i u svojoj kocki smislio pakleni plan da to pretvori u mašinu za pare i sve sjebao.
Voleo bih da mi neko pojasni, po kojim standardima se odredjuje kuloca muzike? Zasto Ceca nije kul, a kul je neka debela Engleskinja koja na Egzitu pokusava da peva neki propali plod snosaja bluza, dzeza i zvuka koji, barem meni, lici na zvuk vepra koga stroje. Zasto Dzenan nije kul? Zasto truba nije kul? Zasto Miroslav Ilic nije kul?
Zasto Ceca nije kul, a kul je neka debela Engleskinja koja na Egzitu pokusava da peva neki propali plod snosaja bluza, dzeza i zvuka koji, barem meni, lici na zvuk vepra koga stroje. Zasto Dzenan nije kul? Zasto truba nije kul? Zasto Miroslav Ilic nije kul?
Svima je poznato:
- Ako ne voliš Guču, ti si automatski za Egzit.
- Ako ne slušaš Cecu, ti si isfoliran.
- Ako ne voliš sve što vole mladi, ti si hipster.
- Ako ne voliš kafane i Jašara, ti si peder.
- Ako ne voliš Šešelja, ti si Čedin izrod i obožavatel Sonje Biserko.
- Stvarnost je potpuno svodiva na dve suprotstavljene kategorije.
- Nema potrebe suviše forsirati mozak pokušavajući sebi da objasniš nečiji stav.
- Treba se opustiti i lepiti etikete na ljude, tako je lakše i jasnije.
Ne, x puta sam cuo da su narodnjaci kic, seljacka muzika, nekul muzika, da je slusaju samo ljudi sa podrobicom umesto mozga... Zasto je to tako? Po kojim kriterijumima je to odredjeno?
Не знам... Мени су, рецимо, најдражи жанрови џез/фјужн и шаторска музика, дакле, наша народна музика, румунска, циганија. Једноставно ми одржавају пажњу, а сваки музичар са крштеним теоријским знањем може да да потврду о неспецифичним и инвентивним мотивима и хармонијама, паметном употребом хроматике и дисонанце, као и оригиналним стилом импровизације која се коренито разликује од ''западњачког'' модела свирке. Свакога ко се уско жанровски опредељује сматрам затупљеним и ускраћеним.
StefanBičBožiji
Ne, x puta sam cuo da su narodnjaci kic, seljacka muzika, nekul muzika, da je slusaju samo ljudi sa podrobicom umesto mozga...
Ај, брате, ко да досад није прежвакана тема ''сале поповичи на ломачу, упропасти народњаке јебо оца''... Углавном људи не циљају на ''праву''(мрзим овај израз) народну музику.
Ne, x puta sam cuo da su narodnjaci kic, seljacka muzika, nekul muzika, da je slusaju samo ljudi sa podrobicom umesto mozga... Zasto je to tako? Po kojim kriterijumima je to odredjeno?
Nisu narodnjaci kič i seljačka muzika. Kič su oni narodnjaci koji su kič, a oni koji su dobri, oni su dobri. Istina je da mnogo među narodnjacima mnogo više kiča ima nego onog dobrog, ali to važi recimo i za savremeni film. Ipak, postoji nešto što narodnu muziku čini posebno pogodnom za kič. Pre svega, cilja na veoma širok spektar ljudi, i njihov estetski ukus mora da pokrije. Dobro je poznato da ne mogu svi da budu muzikalni, kao što svi ne mogu da budu ni brzi, pametni itd. Narodna muzika, po svom karakteru dopadljiva širokim narodnim masama, mora da bude dopadljiva i onima koji nemaju sluha. Odatle slabiji kvalitet muzike, a boga mi i tekstova, jer naravno da ne mogu svi da imaju poetski ukus na nivou Malarmea i Rilkea. Osim toga, narodna muzika, opet da bi bila bliska narodu, obrađuje jedan broj opštih mesta, najčešćih tema i situacija iz narodnog života. To su ženidba i udadba, kafanski život, tužna sudbina, nesrećna ljubav i još par njih. Emotivni dijapazon junaka narodne pesme nije veliki: to je uglavnom čovek nasamo sa svojim osećanjima, sukobljen sa njima. To određuje sentimentalni karakter narodne pesme: ona ne apeluje na intelekt ili duh, nego pre svega na emocije. Ograničen izbor tema dovodi do toga da su tekstovi šablonizovani, neinventivni i predvidljivi. Okoštalost se ogleda u ponavljanju istih fraza, kako tekstualnih, tako i muzičkih. Opet, normalno je to, ne može narod da sluša Mocarta i Rahmanjinova. Ali ono što je zaista kič u novokomponovanoj narodnoj muzici jeste sentimentalizacija stvarnosti, afirmacija šablona i obrazaca iz starog patrijarhalnog sveta, groteskno prelomljenih kroz modernu vizuru, žal za prošlim, poluartikulisani vapaj Dinarca za sigurnošću utočišta kolektivizma. Još jedna osobina, a ova čini mi se najštetnija, jeste potpuna društvena neangažovanost narodne pesme. Sentimentalne teme u tolikoj meri zasenjuju sve ostale da narodna pesma sasvim odgovara društvenom konzervativizmu, koji želi da sačuva društvene procese od mešanja širokih narodnih masa. To se devedesetih videlo na Palmi, kasnije na Pinku, i evo ovaj RTS sa Žikinom šarenicom pravi isto. Šabloniranost narodne pesme korespondira sa šabloniziranošću i krutošću društvenih obrazaca koje konzervativizam hoće da održi: forma stoji, ono nekoliko formi, da ima izgled suštastvene pojave, a iznutra je šuplje i lišeno sadržaja.
Ne znam, ja uzivam u tom sablonu, tako da mi Darko Mangulica Lazic deluje vise artikulisano od onog mrsavog iz Elektricnog Orgazma, na primer. Iskreno se nadam da je to odraz moje muzicke neobrazovanosti i ''gluvoce'' pre nego gluposti. Pa kaze- GODINU DANA 300 KAFANA, JOS ME PLAVO OKO CEKA...
Pa nisam ja rekao da je to nekul, nego da nije bilo kul tamo u prošlosti, a da je sada kul. Ja to ne volim, ali sam malo zbunjen oko svega toga, a još i nisam bio nikad u Guči, tako da ne mogu da kažem ništa pametno. Samo mogu da pljujem po Ceci, ali to je već klasika.
Само ми није јасно зашто људи имају толико високо мишљење о себи, при том мислећи да могу да критикују (пљују, пошто постоји и позитивна критика, али је такви никад не испољавају) све на шта наиђу и што им се не допада, иако никакав контакт немају са догађајем. 'ајде, разумем, скоро је неко дошао на тему и попљувао организацију концерта, ово-оно, ал' је био тамо, па и може да пљује, зна како је. Ако је толико тешко избити себи пар хиљада из џепа и посетити највећи фестивал у земљи поред Егзита, онда се једноставно потрудите да прескочите и конверзацију о томе. Никад нисам био на Егзиту, али никад нисам ни нашао за сходно да га пљујем, иако знам да је пуно дрогираних курвештија које се јебу наулици. Зато ми не иде у главу да људи за Гучу вичу "ма то је кичерај, легло разврата и алкохола, само пијане будале и наркомани, лаке рибе, циганчице, ту нико не иде због трубе...", а нико је није посетио. Чак и да је неко посетио, сигурно није са згрожен гледао све призоре на улици, већ се провео до јаја. Ја одо' опет и догодине, а ви пљујте кол'ко 'оћете.
U suštini, BeerFest Egzit i Guča se razlikuju samo po muzici i po dominantnoj subkulturi, inače je sve isto... Kao što na Beer Fest dodje neki opančar , tako i u Guču dodje neki roker ili metalac... Na Egzit verujem da idu samo "kul" likovi i likuše, tako da je tamo pun fenseraja... O fenserima na drugim festivalima nemam reči, idu d' im nije mesto..
Ali, to je samo moje mišljenje.
Što se mene tiče, ja nisam "kul" čovek, ne prezirem ni kafane, ni čiča-Dražu, ni trubače, ni pečenje, volim da se družim, volim svoj narod, ali imam jednu, da je nazovem predrasudom: što masa voli, to ne može baš mnogo da valja. Prema tome isto su mi i Egzit i Guča, s tom razlikom što ću na Egzitu da čujem malo više muzike koju mi želudac vari, ali svejedno ću biti zgrožen nad tolikom količinom mejnstrima. Sad, mejnstrim je mejnstrim baš zato što je popularan među najvećim brojem ljudi, tako da apsolutno ne mislim da će većina da se složi sa ovim što sam napisao, ali valjda je pitanje u uvodnom postu: "Šta mislite o..." E, to mislim.
Šomi tipu trankila. Piše da svako napiše šta misli o Guči, šta nas napadaš koji kurac. Guča je navikana do zla boga i nije opravdala reklamu. Jbt kod mene u selu vašar je bolji. Dođe Baja mali knindža i Goci bend i luuuuudnica rođo.
Guča je nekad bila trodnevni festival radosti i veselja, nebeski vikend za lud provod i dobro raspoloženje. Onda je to primetio Tijanić i u svojoj kocki smislio pakleni plan da to pretvori u mašinu za pare i sve sjebao.
U mom selu u nedelju vasar. Bice go-go igracica na koje ce seljaci da balave. Milina...
Voleo bih da mi neko pojasni, po kojim standardima se odredjuje kuloca muzike? Zasto Ceca nije kul, a kul je neka debela Engleskinja koja na Egzitu pokusava da peva neki propali plod snosaja bluza, dzeza i zvuka koji, barem meni, lici na zvuk vepra koga stroje. Zasto Dzenan nije kul? Zasto truba nije kul? Zasto Miroslav Ilic nije kul?
Povuci rec, pojescu te!
To pitam one koji kupuju disk Jovana Maljokovica.
što masa voli, to ne može baš mnogo da valja.
http://designyoutrust.com/wp-content/uploads/2012/04/TR1.jpg
Svima je poznato:
- Ako ne voliš Guču, ti si automatski za Egzit.
- Ako ne slušaš Cecu, ti si isfoliran.
- Ako ne voliš sve što vole mladi, ti si hipster.
- Ako ne voliš kafane i Jašara, ti si peder.
- Ako ne voliš Šešelja, ti si Čedin izrod i obožavatel Sonje Biserko.
- Stvarnost je potpuno svodiva na dve suprotstavljene kategorije.
- Nema potrebe suviše forsirati mozak pokušavajući sebi da objasniš nečiji stav.
- Treba se opustiti i lepiti etikete na ljude, tako je lakše i jasnije.
Istina. Pa vi meni opet serite kad okacim Jasarevu pesmu.
Ne, x puta sam cuo da su narodnjaci kic, seljacka muzika, nekul muzika, da je slusaju samo ljudi sa podrobicom umesto mozga... Zasto je to tako? Po kojim kriterijumima je to odredjeno?
Не знам... Мени су, рецимо, најдражи жанрови џез/фјужн и шаторска музика, дакле, наша народна музика, румунска, циганија. Једноставно ми одржавају пажњу, а сваки музичар са крштеним теоријским знањем може да да потврду о неспецифичним и инвентивним мотивима и хармонијама, паметном употребом хроматике и дисонанце, као и оригиналним стилом импровизације која се коренито разликује од ''западњачког'' модела свирке. Свакога ко се уско жанровски опредељује сматрам затупљеним и ускраћеним.
Ne, x puta sam cuo da su narodnjaci kic, seljacka muzika, nekul muzika, da je slusaju samo ljudi sa podrobicom umesto mozga...
Ај, брате, ко да досад није прежвакана тема ''сале поповичи на ломачу, упропасти народњаке јебо оца''... Углавном људи не циљају на ''праву''(мрзим овај израз) народну музику.
jebem li ga, men' su fine i one picke sto pevaju i vrte guzicama, tipa, Milica Pavlovic
Nisu narodnjaci kič i seljačka muzika. Kič su oni narodnjaci koji su kič, a oni koji su dobri, oni su dobri. Istina je da mnogo među narodnjacima mnogo više kiča ima nego onog dobrog, ali to važi recimo i za savremeni film. Ipak, postoji nešto što narodnu muziku čini posebno pogodnom za kič. Pre svega, cilja na veoma širok spektar ljudi, i njihov estetski ukus mora da pokrije. Dobro je poznato da ne mogu svi da budu muzikalni, kao što svi ne mogu da budu ni brzi, pametni itd. Narodna muzika, po svom karakteru dopadljiva širokim narodnim masama, mora da bude dopadljiva i onima koji nemaju sluha. Odatle slabiji kvalitet muzike, a boga mi i tekstova, jer naravno da ne mogu svi da imaju poetski ukus na nivou Malarmea i Rilkea. Osim toga, narodna muzika, opet da bi bila bliska narodu, obrađuje jedan broj opštih mesta, najčešćih tema i situacija iz narodnog života. To su ženidba i udadba, kafanski život, tužna sudbina, nesrećna ljubav i još par njih. Emotivni dijapazon junaka narodne pesme nije veliki: to je uglavnom čovek nasamo sa svojim osećanjima, sukobljen sa njima. To određuje sentimentalni karakter narodne pesme: ona ne apeluje na intelekt ili duh, nego pre svega na emocije. Ograničen izbor tema dovodi do toga da su tekstovi šablonizovani, neinventivni i predvidljivi. Okoštalost se ogleda u ponavljanju istih fraza, kako tekstualnih, tako i muzičkih. Opet, normalno je to, ne može narod da sluša Mocarta i Rahmanjinova. Ali ono što je zaista kič u novokomponovanoj narodnoj muzici jeste sentimentalizacija stvarnosti, afirmacija šablona i obrazaca iz starog patrijarhalnog sveta, groteskno prelomljenih kroz modernu vizuru, žal za prošlim, poluartikulisani vapaj Dinarca za sigurnošću utočišta kolektivizma. Još jedna osobina, a ova čini mi se najštetnija, jeste potpuna društvena neangažovanost narodne pesme. Sentimentalne teme u tolikoj meri zasenjuju sve ostale da narodna pesma sasvim odgovara društvenom konzervativizmu, koji želi da sačuva društvene procese od mešanja širokih narodnih masa. To se devedesetih videlo na Palmi, kasnije na Pinku, i evo ovaj RTS sa Žikinom šarenicom pravi isto. Šabloniranost narodne pesme korespondira sa šabloniziranošću i krutošću društvenih obrazaca koje konzervativizam hoće da održi: forma stoji, ono nekoliko formi, da ima izgled suštastvene pojave, a iznutra je šuplje i lišeno sadržaja.
Ne znam, ja uzivam u tom sablonu, tako da mi Darko Mangulica Lazic deluje vise artikulisano od onog mrsavog iz Elektricnog Orgazma, na primer. Iskreno se nadam da je to odraz moje muzicke neobrazovanosti i ''gluvoce'' pre nego gluposti. Pa kaze- GODINU DANA 300 KAFANA, JOS ME PLAVO OKO CEKA...
Ajd, sad i ti nađe narkomana...
Ok, onda Cane Partibrejkers. :D