Detinjstvo
Rekli o sajtu
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Kakvo vam je bilo detinjstvo? Pišite gde ste odrasli, kakvo je bilo odrastanje, zanimljive događaje. Želeo bi da napravimo paralelu između našeg detinjstva i ove nove dečurlije koja ne zna da postoje ulica, kolibica, klajferi, šuga, žmurke...
Krenuću prvo od sebe.
Odrastao sam na Karaburmi i zaista sam zadovoljan svojim detinjstvom, jeste bilo dosta sranja(koja sam većinom sam pravio) ali sam srećan zbog svakog dana koji sam proživeo na ulici. Gledajući današnju decu koja kad bi im dao kliker mislili bi da valjam eksere i zgutali bi ga na keca.
Ja sam rano detinjstvo proveo u celodnevnom igranju,znao sam biti po ceo dan na ulici, bio sam glavni harambaša u kraju. Kad god je bilo neko sranje svi su znali da sam ga ja napravio. Sad kad se setim baš mi puno srce...
U selu, još nisam odrasto skroz, javim se kad odrastem. Je l' sam ja dečurlija ili ne? Igrao sam sve što si naveo. Ne a? Ok.
*nezanimljive
Dosadno, nikakva zlostavljanja i slično, ni psiholog ne bi naš'o nešto posebno iz tog perioda, kontam da ne mogu računati na vađenje na to ako počinim neki zločin.
Haha, ne seri da si obrisao deo teksta jer sam te ispravila. Pa, ja neeee verujem.
Inače, detinjstvo prva liga.
Mi se devedezdevete skupljali čim se čuje sirena da se igramo rata.
nezanimljivo jer je otac pijanica bio sve u kući svako drugo veče...inače ovako nie bilo loše, šutnu me na ulicu da se igram i ja se igram.
Ja sam te devedesdevete provalio ćaletovi kolekciju Pan erotike, bio sam glavni baja u kraju. Kad smo igrali rata svi stariji su 'teli sa mnom u ekipu, da bi imali uvid u moju ''bazu podataka'' . loloo
Лепо. Крали трешње, возили се бајсом, пливали на реци, пецали. Не могу да се пожалим на детињство
http://www.youtube.com/watch?v=OO7HEw2r9UA
Joj trešnje!!! Jednom kad sam ih krao pojuri me seljak ja trčao ko kreten, nisam se okretao, i kad sam zabalio dobrano i bio siguran da ga nema na pet km od mene, ja i ortak legnemo u travu i počnemo da hasamo trešnje iz džepova.
Ja osetim nešto smrdi, smar'o ortaka da se upuvao, smaro smaro.
Dok nisam ustao i provalio ogromnu govnještiju preko celih leđa...
Naravoučenije ko drugome trešnje krade, leći će u vnugo.lolo
Сећам се, док сам живео у Новој Скојевској, имао сам најбољу другарицу, моје годиште, одрасли заједно и дружили се до 6те године. Било је свачега, баш луди клинци били, скидали се голи иза неког жбуња, гледали шта ко има доле, ја 'пишу' она 'рибицу' како смо били закључили, хаха. То ми је баш остало у сећању, остало је све у некој магли, знам само да сам се тукао стално са неким Пајом и да ме увек пребијао. Ех, онда сам се преселио на ову Карабурму и тад сам прекинуо читав контакт са свима из Скојевске, сад ми је жао, ал' шта ћу. Овде ме прво нису прихватили, стално сам правио нека срања, баш жешћа. На пример, погодио сам једног дечка каменом, задобио потрес мозга, нису провалили да сам био ја, сва срећа :Д онда сам шарао аутомобиле од комшија са спрејОм, ломио ретровизоре. Баш био мали бунтовник. Е, после кацам напунио око 10-11, био сам један од готивнијих чељадети у крају, смишљао неке песме са друштвом, спрдао се сваки дан. Од занимљивијих тренутака бих издвојио, ненормално ваћарење старијих за сисе и дупета и нешто непроцењиво, што никад нећу заборавити и увек му се смејати, је тренутак, кад сам извадио киту и ударио другарицу (која је сад жешћа курва, а и тад је имала потенцијала, па сам вероватно то зато и урадио) по потиљку и она се окрене и пита као : 'А шта ми то радиш?' , а ја фљас по челу, било вриштање и плакање од смеха, незаборавно.
Ех, сад долазе мрачни дани, кад сам постао мала дебилчина, хулиган и не знам како још да се назовем, углавном, не кајем се ничега што сам икада радио у животу, све гледам као искуство и грешке које никад нећу поновити. Кренуле су туче, нисам ишао у школу, свако вече сам само тражио са екипом некога ко хоће да се бије, а и сам сам ишао. И тако је то трајало скоро целу ту школску годину, коју сам наравно пао. Задња туча замало да буде кобна по мене.
Ту сам се зауставио, започео нови живот, кренуо у много готивно ново одељење, прихваћен као никад у животу, пролазио сваку годину врло добар, сем 8. разреда јбг, ево ме сад у 3. средње политехничке. Задовољан сам собом, немам неке замерке на живот, живим како се може, иако је ово Србија, искрено до јаја ми је, колико год се некада изнервирао.
Нормално, што се тиче игара и разоноде, кликери, бемеикс, понике, не љути се човече, монопол, ризико, сва та добра стара срања, чак смо један ортак и ја готивили шах.
CTATкад сам извадио киту и ударио другарицу (која је сад жешћа курва, а и тад је имала потенцијала, па сам вероватно то зато и урадио) по потиљку и она се окрене и пита као : 'А шта ми то радиш?' , а ја фљас по челу, било вриштање и плакање од смеха, незаборавно. TATIC
Hahahaha umirem!
Meni isto bilo vrh do desete-jedanaeste onda sam krenuo na poker, bio sam glavni klinac u kladionici, svi matorci su me gotivili. Posle sam baš zapao u probleme sa kockanjem...
Isto sam išao na tekme ložio se na OFK-u, tripov'o da sam neko mudo. Do druge godine srednje sam pravio sranja, onda su mi upucali najboljeg ortaka, i tad sam jednostavno stao sa tim glupostima, tučama, tekmama i shvatio da ćeš uvek na kraju ostati sam...
Sad idem ko Mesije i propovedam mir. Kad čujem neke klince kako se furaju na rulet, tekme i ostale gluposti odma bacam moju čupri jer ne želim da niko prođe to što sam ja...
Ja sam u srednjoj cepao šah po ceo dan, ja i ortak smo sve časove proveli ''zamišljeni'' lolooo
Одрастао сам у Павиљонима, у Џона Кенедија да будем прецизнији. Било ми је до јаја све док нисам напунио 12, тад ми је умро ћале. Али до те 12. године, све је било савршено, од 11 до 11 напоље и Дигимони и Гоку и све човече...Ех, сваки дан после школе фуца, а кад год смо имали слободно поподне излазили би напоље и играли се рата и ваљали по блату. Сећам се имао сам неку утоку Кондора који је пуцао гумене метке, свима сам изазивао завист. Кликери јеееееботе, имао сам металца и никад нисам играо поштено, ђид'о сам као прави. Али после ми ушло из дупета у главу кад су ме провалили и мазнули кликер, остао ми само један стакленац па сам са њим освојио гомилу џомби и шарених лололо. А јебига онда се десило то што се десило и све ми је постало летаргично, одрастао сам прерано и никад се истински нисам више осећао као клинац, још се ја зевзечим и кревељим али није то то..Тол'ко од мене.
E pa iz Paviljona je moj ortak koji je upucan. Sigurno znaš Pileta?!
Пиле, Немања је био страшан лик, мој буразер је стално блејао са њим иако је годину дана маторији. Ишао сам пар пута на фуцу са њим...И дан данас у његово име организују турнир и могу ти рећи да је фантастичан одзив.
Znam ja sam igrao prve godine. Bio mi najbolji ortak iz srednje, ja sam treb'o da idem na tu peglu de su ga upucali, strašno. To mi je promenilo život! Žalosno je kako treba tako neko sranje da se desi da bi ti otvorilo jebene klinačke oči...
Знам брате како је...Једна ствар измени апсолутно све.
Једна ствар измени апсолутно све. + милион