Шта мислите о дебелим људима? Да ли сте индиферентни, или их можда мрзите? Да ли су они криви што су дебели? Треба ли их зајебавати, или им пак треба помоћи? Да ли сте гадљиви кад видите дебеле људе? Нпр. ја не могу јести кад видим неко одвратно дебело створење у свом видокругу. Једном сам у некој ћевабџиници направио мали инцидент кад сам замолио радника да каже неком дебелом пару да се помери, јер су заиста били геноцид за очи.
Треба ли упутити дебеле, или им померати дупе па их саме натерати да промене нешто у свом животу? Ја сам био дебељушкаст, сад имам који килограм вишка, али нисам дебео, можда је то један од разлога због ког их мрзим. Да ли дебели људи имају прасећи менталитет који је у корелацији са свињском фацом? Треба ли игнорисати дебеле људе, или ипак да игноришемо њихову дебљину?
Желео бих напоменути да није свако с којим вишком килограма дебео, већ овде мислим на оне људске материје без облика и отеклим венама по ногама.
Мислим да не треба никог мрзети јер кад видиш неког први пут а има прекомерну тежину, не можеш да знаш због чега је то тако. Можда имају неки поремећај, болест... Лично се гадим оних Амера по ТЛЦ-у што се натовошу без разлога (или су били у благој депресији), па онда то скидају месецима. Тад помислим колико деце гладује док они једу по пет киле меса свакодневно.
Једном сам у некој ћевабџиници направио мали инцидент кад сам замолио радника да каже неком дебелом пару да се помери, јер су заиста били геноцид за очи.
Ахахахахах.
"Извините, желео бих да вас замолим да ако није проблем померите ова два прасца до мене, не могу да једем од њих."
Неким људима је то генетски одређено и ту не може ништа да се учини, сем бајпаса на желуцу, а то је јако скупо, па сви нису у могућности да одраде тако нешто. Таквим људима треба заиста помоћи и пружити подршку.
Људи који се преједају и свједоци су сопственог прогресивног товљења за веома кратко вријеме, треба указати да треба да учине нешто поводом тога, али се не трудити превише, кад неће сами ништа да предузму, шта да се ради.
Ја имам јако доброг пријатеља који има 150 килограма, али је њему то од дјетињства и у генетском склопу. Покушавао је са свакаквим дијетама и регулисањем исхране, али то једноставно није ишло. Опет, он се изузетно добро носи са тим и има велико самопоуздање.
Jedno su ljudi koji mogu da skinu kilograme al' ne rade ništa povodom toga, takve ni ja ne podnosim puno al jebga.
Druga stvar su ljudi kojima je metabolizam takav da ne mogu da ne budu debeli ili ljudi sa hormonskim poremećajem de nemaš izbora i kilograme je nemoguće skinuti
zavisi od roditelja... ako tove decu da budu debela, i toliko ih naviknu na to, njemu ce to posle ostati u "genetici" koju je dobio od roditelja... a generalno kad prodjes kroz detinjstvo debeo, tesko se mrsavi posle. skoro nemoguce. moras bas bas da prestanes da jedes, a debelim ljudima to ne ide bas.
navika, ne genetika.
disklejmer - svako moze da se nagoji (bio mrsav pa se nagojio taditad). pricam o vecini morbidno debelih osoba.
ali opet, ti debeljani njsu sami krivi, njihovi roditelji su. jedino je problem ako prenesu na decu, a prenece, ne mo ti da mu pricas to ne valja, a ti svinja, vidi i samo.
i ta nenormalna debljina je vidljiva uglavnom u siromasnijim slojevima, ili potomcima siromasnih, sa stavom "debo, rumen zdrav srecan". sto je daleko od istine, i vazilo je onomad kad su deca umirala od gladi, ali ne vise.
И мени. Провалио сам да буквално не могу да имам нормалан однос са дебелим људима, при том мислим на баш дебеле, не на попуњене. Гледам их са предрасудама, фолирам финоћу, а уствари се гадим њиховог сала, подваљка и тешког дисања. Јесам говно? Јесам. И знам то. Ал' опет су ми одвратни.
Proveo sam ceo život ispod 80 kilograma, tu "magičnu liniju" sam prešao pre pešes godina i odmah odleteo na 118. Skinuo 18, ponovo dobio 6. Deda mi je u najboljim danima merio preko 140, a strica je šest ljudi nosilo na groblje, četvorica nisu mogli. Ne verujem u genetiku, verujem u navike u ishrani. Volim da žderem, volim da kuvam, volim hranu i lepo se osećam kad sam u kuhinji, pogotovo ako kuvam za druge. Potpuno mi je svejedno šta kuvam, a ona najbolja jela jedem u minimalnim količinama.
Da sam bogat, verovatno bi bio mršav. Obzirom da nemam para za jagnjeće kotlete i teleće minjone nego samo za matijevićeve paštete i salame, smatram da sam dobar sa kilažom. Vodim računa da me je koliko-toliko prijatno za gledati. O faci ne diskutujem, samo o kilaži.
Da ne bi neko shvatio kako ja ovde vređam i pozivam na linč, ispričaću vam svoju situaciju... Ja sam čovek koji apsolutno ima sve preduslove da bude debeli freak kao oni o kojima pričam: nisko i široko dupe, relativno sam visok, spor metabolizam, uz ogroman apetit. Dakle, ubeđen sam da ne postoji vukajlijaš koji MOŽE pojesti više od mene. U januaru ove godine sam za neke 3 nedelje dobio 10kg i to sve kao rezultat nenormalnog jela. Još pored svega toga, ja koliko-toliko pazim pre svega ŠTA jedem. Junk gotovo nikakav, hleb skoro nikako, što više proteina etc., i opet imam problema da se zadržim na željenoj kilaži, ali nisam takvo june kao neki. S majčine strane imam dijabetičare sklone gojaznosti, tako da sam k'o rođen za hardcore gojaznost. Sad mene zanima: kako jebeno debeli čovek ima ponosa da jede usrani burek?! To priče da je neko predodređen da bude debeo u potpunosti ne piju vodu, jer je to samo alibi.
Можда једе бурек јер је већ ожењен и боли га уво, нема више коме да се свиди што се риба тиче, или једноставно више воли бурек него да смрша и боли га уво. Ја сам нормалне тежине и ретко једем бурек, можда једном у два месеца. Волим га и није због калорија, него је масан превише.
Једино што не могу да схватим је преједање. Како јеботе?! Ја не могу да се натерам пар килограма да набацим, а неко успе, кад наступе они ланчани новогодишњи празници рецимо, за 7 дана да набије 10 кила... Јебена стока.
Мислим, једем колико за тиме имам физичке потребе, ништа преко тога не могу.
Шта мислите о дебелим људима? Да ли сте индиферентни, или их можда мрзите? Да ли су они криви што су дебели? Треба ли их зајебавати, или им пак треба помоћи? Да ли сте гадљиви кад видите дебеле људе? Нпр. ја не могу јести кад видим неко одвратно дебело створење у свом видокругу. Једном сам у некој ћевабџиници направио мали инцидент кад сам замолио радника да каже неком дебелом пару да се помери, јер су заиста били геноцид за очи.
Треба ли упутити дебеле, или им померати дупе па их саме натерати да промене нешто у свом животу? Ја сам био дебељушкаст, сад имам који килограм вишка, али нисам дебео, можда је то један од разлога због ког их мрзим. Да ли дебели људи имају прасећи менталитет који је у корелацији са свињском фацом? Треба ли игнорисати дебеле људе, или ипак да игноришемо њихову дебљину?
Желео бих напоменути да није свако с којим вишком килограма дебео, већ овде мислим на оне људске материје без облика и отеклим венама по ногама.
http://bmedia.fooducate.com/wp-content/uploads/2013/06/obese-mans-belly.jpg
http://zeldalily.com/wp-content/uploads/2011/02/fat-woman03.mcfats.com_.jpg
http://i2.asntown.net/5/fat_woman_world_.jpg
Debeli imaju dobru dušu.
Meni idu na kurac debela deca.
Мислим да не треба никог мрзети јер кад видиш неког први пут а има прекомерну тежину, не можеш да знаш због чега је то тако. Можда имају неки поремећај, болест... Лично се гадим оних Амера по ТЛЦ-у што се натовошу без разлога (или су били у благој депресији), па онда то скидају месецима. Тад помислим колико деце гладује док они једу по пет киле меса свакодневно.
Ахахахахах.
"Извините, желео бих да вас замолим да ако није проблем померите ова два прасца до мене, не могу да једем од њих."
ne verujem da si otvorio temu de ćeš da pljuješ debele :'D
Да не отвараш више такве теме децхко, не свиђа ми се.
Неким људима је то генетски одређено и ту не може ништа да се учини, сем бајпаса на желуцу, а то је јако скупо, па сви нису у могућности да одраде тако нешто. Таквим људима треба заиста помоћи и пружити подршку.
Људи који се преједају и свједоци су сопственог прогресивног товљења за веома кратко вријеме, треба указати да треба да учине нешто поводом тога, али се не трудити превише, кад неће сами ништа да предузму, шта да се ради.
Ја имам јако доброг пријатеља који има 150 килограма, али је њему то од дјетињства и у генетском склопу. Покушавао је са свакаквим дијетама и регулисањем исхране, али то једноставно није ишло. Опет, он се изузетно добро носи са тим и има велико самопоуздање.
Jedno su ljudi koji mogu da skinu kilograme al' ne rade ništa povodom toga, takve ni ja ne podnosim puno al jebga.
Druga stvar su ljudi kojima je metabolizam takav da ne mogu da ne budu debeli ili ljudi sa hormonskim poremećajem de nemaš izbora i kilograme je nemoguće skinuti
+1
и деца генерално
ја не разумем родитеље дебеле деце који их још воде у мекдоналце, купују им кокаколе и слично.
zavisi od roditelja... ako tove decu da budu debela, i toliko ih naviknu na to, njemu ce to posle ostati u "genetici" koju je dobio od roditelja... a generalno kad prodjes kroz detinjstvo debeo, tesko se mrsavi posle. skoro nemoguce. moras bas bas da prestanes da jedes, a debelim ljudima to ne ide bas.
navika, ne genetika.
disklejmer - svako moze da se nagoji (bio mrsav pa se nagojio taditad). pricam o vecini morbidno debelih osoba.
ali opet, ti debeljani njsu sami krivi, njihovi roditelji su. jedino je problem ako prenesu na decu, a prenece, ne mo ti da mu pricas to ne valja, a ti svinja, vidi i samo.
i ta nenormalna debljina je vidljiva uglavnom u siromasnijim slojevima, ili potomcima siromasnih, sa stavom "debo, rumen zdrav srecan". sto je daleko od istine, i vazilo je onomad kad su deca umirala od gladi, ali ne vise.
И мени. Провалио сам да буквално не могу да имам нормалан однос са дебелим људима, при том мислим на баш дебеле, не на попуњене. Гледам их са предрасудама, фолирам финоћу, а уствари се гадим њиховог сала, подваљка и тешког дисања. Јесам говно? Јесам. И знам то. Ал' опет су ми одвратни.
celte, da nisi ti možda gladan? :)
Proveo sam ceo život ispod 80 kilograma, tu "magičnu liniju" sam prešao pre pešes godina i odmah odleteo na 118. Skinuo 18, ponovo dobio 6. Deda mi je u najboljim danima merio preko 140, a strica je šest ljudi nosilo na groblje, četvorica nisu mogli. Ne verujem u genetiku, verujem u navike u ishrani. Volim da žderem, volim da kuvam, volim hranu i lepo se osećam kad sam u kuhinji, pogotovo ako kuvam za druge. Potpuno mi je svejedno šta kuvam, a ona najbolja jela jedem u minimalnim količinama.
Da sam bogat, verovatno bi bio mršav. Obzirom da nemam para za jagnjeće kotlete i teleće minjone nego samo za matijevićeve paštete i salame, smatram da sam dobar sa kilažom. Vodim računa da me je koliko-toliko prijatno za gledati. O faci ne diskutujem, samo o kilaži.
Da ne bi neko shvatio kako ja ovde vređam i pozivam na linč, ispričaću vam svoju situaciju... Ja sam čovek koji apsolutno ima sve preduslove da bude debeli freak kao oni o kojima pričam: nisko i široko dupe, relativno sam visok, spor metabolizam, uz ogroman apetit. Dakle, ubeđen sam da ne postoji vukajlijaš koji MOŽE pojesti više od mene. U januaru ove godine sam za neke 3 nedelje dobio 10kg i to sve kao rezultat nenormalnog jela. Još pored svega toga, ja koliko-toliko pazim pre svega ŠTA jedem. Junk gotovo nikakav, hleb skoro nikako, što više proteina etc., i opet imam problema da se zadržim na željenoj kilaži, ali nisam takvo june kao neki. S majčine strane imam dijabetičare sklone gojaznosti, tako da sam k'o rođen za hardcore gojaznost. Sad mene zanima: kako jebeno debeli čovek ima ponosa da jede usrani burek?! To priče da je neko predodređen da bude debeo u potpunosti ne piju vodu, jer je to samo alibi.
ne znam, mozda i jesam, vracam se polagano na zdraviji rezim ishrane, nakon srbije i exita :)
a jes i ovo sto kaze brus, ako oces zdravo da se hranis, a da to bude ukusno, treba pare...
Можда једе бурек јер је већ ожењен и боли га уво, нема више коме да се свиди што се риба тиче, или једноставно више воли бурек него да смрша и боли га уво. Ја сам нормалне тежине и ретко једем бурек, можда једном у два месеца. Волим га и није због калорија, него је масан превише.
Једино што не могу да схватим је преједање. Како јеботе?! Ја не могу да се натерам пар килограма да набацим, а неко успе, кад наступе они ланчани новогодишњи празници рецимо, за 7 дана да набије 10 кила... Јебена стока.
Мислим, једем колико за тиме имам физичке потребе, ништа преко тога не могу.