brate, ja sam se upravo ispuco, nisam ovako u zadnjih mesec dana, ako me razumeš, pa ne mogu...
Inače, ako radiš za sebe, za svoje dobro, nek ti tuđe greške budu za nauk... a ako ti treba lejm opravdanje, poredi se sa drugima i njihovim greškama...
Jebi ga, od drugih ništa nikad nisam naučio, sve sam morao da naučim na sopstvenoj koži (ako sam ikad išta i naučio :). Nije isto videti i osetiti, a ja nisam toliko racionalan i razuman da mogu suditi o nečemu dok to ne osetim. Pa čak i kad osetim, zapletem se tu u interpretacije... Defekt, jbg...
treba uciti na tudjim greskama, dobra osobina. al ne treba slusati sta ti drugi prica da je greska, bez razmisljanja.
dobrim balansom sopstvenih pojedenih govana, i gledanjem kako drugi jedu govna doci ces vec negde :)
Односно, боље је увек уверити се где је неко погрешио него чути из приче, јел?
Ne oslanjam se puno na učenje iz tuđih grešaka, oslanjam se na svoja iskustva. Desi mi se da napravim istu glupost, možda u malo blažem obliku, ali nije bitno. Bilo bi dosadno kada bismo bili savršeni...a i nemoguće je :)
pa, neke stvari su ocigledna greska. npr: "nemoj da vatas gole zice, jednom me drmnula struja tako". to poslusas.
druge stvari treba malo balansirati... neko se recimo razocarao u brak pa ti kaze da je velika greska da se ozenis tad i tad, sto moze ali ne mora da bude tacno.
caleta nije lose slusati, posto si verovatno slican njemu, ali posto se vremena menjaju, a i ti trebas da nadjes neki svoj put, slusaj iz prica sta je radio, i probaj sam da provalis gde je gresio, a ne samo da upijes.
banalni primer: tvoj cale nije zavrsio fakultet, to smatra svojom velikom greskom, pa te gura u picku materinu na neko sranje gde ne mozes da nadjes dobar posao ako nisi bas najbolji u klasi, tipa ekonomija, a ti ne volis da ucis i to je...
probas malo da provalis zasto on to smatra svojom greskom, a ne da upijes "fakultet mora". mozda je bolje odmah da ucis neki zanat nego da gubis 5 godina, pa onda da svom detetu pricas kako ne mora da ide na fakultet da bi ziveo a ono bi ucilo i bilo odlican student da se samo malo pogura.
EDIT:
tako se dodje obicno do roditeljskih nerealnih zelja i do frustracija poslom i zivotom generalno.
Ja imam 4 godine starijeg brata... i imao sam priliku da mnogo, mnogo naučim iz njegovih grešaka...
Mislim da se ne može naučiti iz toga što će neko da ti kaže - e to nemoj, to ne valja, ja sam napravio tu grešku... ali ovako, kad imaš nekoga ko je načinio neku grešku i trpi, ispašta, pati zbog toga i ti to sve vidiš, prisutan si, pa još ako si empatičan ko ja, možeš mnogooo da naučiš...
covek je zanimljivo bice i doso je tu gde jeste zato sto moze recima, apstraktno slikom i knjigom da pokaze nesto drugom coveku, sto ostale zivotinje moraju na primeru da pokazuju.
tako da, vecina stvari koje znamo, su ustvari tudja iskustva i greske, inace bi bili negde na nivou simpanze :)
Једном давно сам чуо следеће: на туђим грешкама се учи, на својим се гине.
Међутим, што каже Валдемар, не можеш да судиш о нечему док не осетиш на својој кожи, односно ма колико год ти био рационална и разумна особа, док сам негде некад не погинеш, нећеш знати како да живиш даље.
Наравно, не могу туђе грешке у прошлости да буду ником оправдање за сопствене у садашњости, па нека су и те грешке сасвим друге природе.
čobi
Сетих се данас изјаве Џорџа Бернарда Шоа која вели: ''Нек ти очеве грешке буду опомена, а не изговор за твоје.'' Мислим се, ово би могло да буде применљиво и на друге области живота.
Шта мисли јавност, да ли треба на основу туђих грешака да научимо да постанемо бољи или да се опустимо и да кажемо ''и они су говна''? Да ли нам у пракси туђе грешке чешће служе као наук или као изговор? Ако нам служе као наук, да ли је то само кад се осетимо директно угроженима, тј. кад почну да нас соле по дупету? Пуцајте људи моји