savest

колико је человек спреман да се промени и суочи се са својим грешкама? Шта је потребно за такво нешто? На који начин он чисти своју савест? Има ли је? Какву савест има ''вођа'' који себи даје за право да се нађе на челу колоне? Зашто се непрестано краде од ћивота, како то да су ретки они који не прихвате све што им се понуди?
Какав је он ако своју слободу злоупотребљава и тиме утиче лоше на живот других?
Има примера тако, свештеницима на исповест долазе муж и жена. Жена прича о тајним побачајима, а муж о варању жене, на крају исповести поп обично пита ''кајеш ли се'' , следи одговор ''кајем се''... и какво је ово покајање? Да л је искрено? Мислим да ни мало није, јер је ово дело само одраз спирања себе пред самим собом. У случају да оона опет затрудни, а муж опет дође и искушење да кара нешто поред своје жене, и једни и други ће опет исто поступити, она побацити , а он јебати. И какво је ово кајање, кад не натера човека на промену?