da, kada ustanem sa stolice a pogotovu sa kreveta dok gledam teve. jednom sam pao na terasi i slomio se. uhvatio sam se za kvaku i paralelni univerzum, ništavilo nepostojanje odjednom bol i plač, šta se desilo? nisam mogao da utičem na ponašanje samo sam se našao sklupčan i kako plačem na terasi jebote. kada sam postao svestan situacije u kojoj sam, počeo sam da urlam jer nisam znao šta mi se događa, bio sam ljut jer plačem. urlao sam po ulici sa terase. tužno. glupo.

Aj bre odjebi mejmune

ustanem sa kreveta i padnem opet na njega i trzam ponekad nogom dok grizem usnu konstantno prečica do nirvane

posle svakog pada ustaj i ne odustaj brt

to ti je rak

Treba ga očepiti do zime sa banom

Zacrni mi se kad vidim tvoje postove.