SRANJE SA IMIGRANTIMA

  1. Sami su sebi zakuvali sami i nek reše. To je što se tiče ovih iz Sirije. Što se tiče ovih iz Libije, Gadafi im nije valjao jebem im mamu, a oni hoće demokratiju pa im eto demokratije, ne može u zemlju. Što se tiče ovih iz Avganistana tamo rat nije nešto posebno, ne rokaju se bog zna kako jako. A ovi ostali Alžir, Tunis i ostali kurci mrš kući pa podiži privredu a ne da se hraniš od Nemačkog budžeta.

  2. A ni nama nije valjao Milošević - izručili ga. Ni Đinđić - ubili ga. I evo, dobili smo Vučića. Ko nam je kriv kad smo govna. I treba nas jebati.

  3. ма какав бре авганистан, они су у рату од 80тих година са русима још. Прво су их рује јебале па тек сада од деведесетих амери. Код њих је рат 30 година. Они само искоришћавају ситуацију јер могу дивље да скакућу преко граница

  4. Pa kod nas nikome nije sudjeno za veleizdaju, zato je to tako i zato nam nikad niko nece valjati.

  5. Kad je narod glup, treba glasati za nekog patriotu sa ekonomskim planom koji ima muda da recimo zatvori granicu, zabrani bosanski u Novom Pazaru, napravi gej paradu- pa naredi policiji da se skloni...

  6. Da se svake 2,3 godine organizuje pobuna znaš kakva bi nacija bili. Onda se politikom ne bi bavili lopovi i debili.

  7. Treba madjari da pucaju na ove kad ih vide blizi granice ko merikanci na meksikance kapiram da bi dobar broj njih odustao od odlaska tamo a samim tik ih ne bi bilo ni kod nas

  8. Ameri ih jure helikopterima džipovima, ponašaju se prema njima kao da su divlje životinje a nama se sere o ljudskim pravima.

  9. Mada mi se svidja onaj njihov zakon o zaštiti sebe i imovine.

  10. Daje im izgovor da osete 'čari' ubijanja. Ionako su redom latentno fascinirani svojim serijskim\masovnim ubicama

  11. Šta jedu govna ovi mađaresku pa i sami su bili imigranti pre 1300 godina

  12. СРБИ У ЗЕМЉИ МИГРАНАТА?

    НЕНАД ПОПОВИЋ

    Поносим се гостољубивошћу и добротом наших грађана. Али морам учинити све да заштитим интересе свог народа

    Саосећам са судбином миграната, али још више бринем за будућност свог народа. Такође саосећам са уваженим социологом Јовом Бакићем, који је имао амбицију да постане комесар Борку Стефановићу и обнови Прву пролетерску и Шесту личку, али је после кратког излета у непознато, што политика за њега свакако јесте, одустао од пројекта „Српска Сириза“. Ипак његов револуционарни дух не мирује, па не одустаје од критике деснице и наводне злоупотребе мигрантског питања.

    Описавши ме као Орбановог следбеника и руског миљеника, Јово Бакић ми заправо несвесно упућује комплименте. Као што је несвесно својом визијом српске левице послао свог „друга“ Борка Стефановића, српског Ципраса, и целу такву левицу у историју. Али, док је полемика са професором Бакићем забавна, питање миграната постаје највећи безбедносни изазов Србије, која пред собом има два пута. Лакши је да покаже оно што заиста јесте. Да са хлебом, сољу и Јовом Бакићем прима несрећне људе из Сирије, Ирака и Авганистана, да гради прихватне центре и да се помири са чињеницом да ће је ускоро населити стотине хиљада миграната.

    Али да ли смемо да дозволимо да нам се пред очима дешава такав сценарио, док ми седимо скрштених руку, а европски и светски званичници нас тапшу по раменима, хвалећи чувену српску гостољубивост? Дакле, Србија је до пре месец дана била кандидат за геноцидну земљу која је наводно намеравала да истреби муслимане, а сада је пример мирољубиве и хумане државе, која прихвата као своје најрођеније, управо муслимане из арапског света. Али то је ледена, прагматична политика Запада. Ако је у њиховом интересу, геноцидну земљу ће за тили час претворити у државу која је пример хуманости према муслиманским мигрантима.

    nenadpopovic 620x0Као човек, изузетно се поносим гостољубивошћу и добротом наших грађана. Али, као политичар, морам учинити све да заштитим интересе свог народа. То је тај други, тежи пут, који Србија треба да изабере. Зато ћу наставити да инсистирам на изградњи заштитног зида на граници са Македонијом, понашајући се одговорно према својој земљи и народу, као што то чине лидери свих земаља ЕУ и САД.

    Међутим, чини се да су другосрбијанци који се залажу за Европу без граница, очигледно преспавали вест да Мађарска, уз подршку Брисела, подиже зид на граници са Србијом, да Бугарска, такође чланица ЕУ, изводи оклопна возила на границу са Македонијом и гради зид на граници са Турском, да је чешки председник Земан затражио формирање заједничке војске ЕУ која ће спречити мигранте да уђу на њену територију. Очигледно нису чули да званична Словачка, плашећи се исламског фундаментализма, пристаје да прими само 200 миграната хришћанске вере, нити да је Дејвид Камерон изрицито рекао да Британија неће примати мигранте јер желе да се „огребу о социјална давања“ и угрозе „европски животни стандард“. Нападати Српску народну партију за идеју о изградњи зида на граници са Македонијом, називајући ту идеју нехуманом, а ниједном речју не критиковати исте такве, па још и драстичније мере које према мигрантима спроводи ЕУ, представља чин врхунског лицемерја. Иако сам евроскептик, имам највеће поштовање за политику коју ЕУ води према мигрантима, јер је то политика која на прво место ставља безбедност и интересе грађана ЕУ. Ја само желим да безбедност и интересе свог народа и своје земље заштитим на потпуно исти начин као што то чини ЕУ.

    Тако се догодио својеврсни политички апсурд. Као евроскептик и противник атлантских интеграција, заправо спроводим мигрантску политику лидера ЕУ, САД и њихових савезника. Док се, с друге стране, припадници цивилног сектора и евроентузијасти, залажу за политику која је супротна политици оног света ка којем тако жељно стреме. Али зашто не упитају америчког амбасадора – због чега је граница између САД и Мексика заштићена зидом и бодљикавом жицом? Због чега Обама не пусти сиромашне Мексиканце да уђу слободно у Америку? Зашто их влада САД не дочекује хамбугерима? Зашто им не понуди да населе пусте делове Америке?

    Упитајмо се још нешто. Због чега мигранти не беже ка најбогатијим земљама света, које су практично њихове комшије и исламске земље, попут Саудијске Арабије, Кувајта, Уједињених Арапских Емирата, већ тако масовно хрле у Европу? Зато што је Саудијска Арабија, највећи савезник САД у арапском свету, почела да гради хиљаду километара дуг зид са низом жичаних ограда и јарака како би се заштитила од неконтролисаног прилива миграната, а међу њима и потенцијалних терориста. Саудијска Арабија ово ради иако су мигранти њој близак муслимански и арапски народ.

    Отуда, као неомиљени политичар Јове Бакића, од једног не одустајем. То је хитна изградња заштитног зида на граници са Македонијом. То је први корак, а, када зауставимо енорман прилив миграната у Србију,и ставимо под контролу тренутну мигрантску кризу у нашој држави, онда са свим земљама у окружењу и ЕУ треба разговарати како даље да поступамо и како заједнички да решимо овај хуманитарни и безбедносни проблем.

  13. ovo gore je odgovor na sledeći tekst

    ИЗБЕГЛИЦЕ И ПОЛИТИКА

    ЈОВО БАКИЋ

    И у Србији радикални десничари злоупотребљавају избегличко питање у нади да ће појачати подршку у бирачком телу

    Пре неколико седмица председник владе je казао да је он „већи ММФ од ММФ”. Ради се о пејоративној парафрази оптужбе да је неко „већи католик од папе”, а занимљиво је да ју је употребио говорник за самога себе, напомињући, при томе, да свесно преузима улогу лошег момка. Доиста, од А. Вучића се свашта може очекивати, али овом изјавом превазишао је самога себе, уневши коначно мало забаве и смеха у мучну свакодневицу. Тешко је сетити се да је неки представник мале, сиромашне и задужене земље, у какве Србија зацело спада, сликовитије представио глобални капиталистички систем. Идентификујући се с агресором, жртва постаје грђа од њега, све зарад хвале од агресора. А народ? Као и досад, ако преживи, причаће. Заиста, највећи део најновије генерације, која обухвата оне који имају 25–30 година, није упознао ништа друго до муку и невољу.

    Занимљиво је такође да политички аналитичари, до јуче познати по свом национализму и критици „жутих” влада, између осталог, и због привржености неолиберализму, а данас препознатљиви по подршци овој влади, не само да уопште не критикују премијера и политику штедње, која је према становништву знатно оштрија од свега што су претходне владе радиле, већ ни не помињу горњу изјаву. Да ли њихов став према неолиберализму зависи од тога ко је на власти? Какво поверење јавности могу уживати ако немају исти став према истој појави; ако им однос према власти не зависи од става властодржаца према неолиберализму, већ од тога ко власт врши?

    Но још је занимљивији њихов однос према избегличкој кризи, јер подржавају подизање зида према Македонији, ширећи тако ксенофобију у јавности. Истовремено, уопште не критикују председника владе због тога што је рекао да неће учествовати „у кампањи против миграната” и, штавише, у непосредном обраћању невољницима нагласио: „Урадићемо све за вас да будете сигурни као у свом дому, и увек сте добродошли у нашу земљу“. Заиста, ако већи део онога што Вучић ради као председник владе заслужује критику, овде му се мора одати признање. Поступа као човечан и одговоран председник владе једне земље, јер нема веће одговорности него у границама својих могућности помоћи невољнику. Отуда је и потписник ових редака поносан што се Србија у поређењу с блиским земљама, па и оним удаљенијим и много богатијим, понаша хуманије према избеглима. Заслуга за то припада како неким солидарним грађанкама и грађанима Србије, који већ недељама самопрегорно помажу избеглима, тако и влади, која није потпала под утицај ксенофобичних позива. Према томе, конвертитски жар А. Вучића је искрен и има, осим раније поменутих негативних, и позитивне последице.

    Најбоље се то види у поређењу са оним што је изговорио његов негдашњи шеф Војислав Шешељ: „(...) Пример треба да нам буду Мађари, који су били паметни, па почели да подижу зид (...) пошто нам је Сирија пријатељска земља, требало (би) да наше власти похапсе све за рат способне мушкарце који су дошли из те државе, јер они су војни бегунци.”

    Уопште, имигрантско питање већ деценијама у западној Европи користе крајњи десничари у покушајима да распале ксенофобични и ауторитарни национализам међу грађанима и тако доспеју на власт. Последњи прилив избеглица, азиланата и имиграната, највећма муслимана и Арапа, према којима већ дуже време бесни исламофобично непријатељство, које крајњи европски десничари намерно потпирују, без преседана је у ближој историји и сасвим је извесно да ће подстаћи јачање радикалнодесних странака, па и насилних екстремистичких група које, на пример, у Немачкој већ подмећу десетине пожара у избегличким центрима.

    У Србији се, такође, радикални десничари, али и неки који се налазе наивици између конзерватизма и радикалне деснице, попут Орбанових следбеника и руских миљеника Ненада Поповића и Бошка Обрадовића, препознају по томе што злоупотребљавају ово питање у нади да ће појачати подршку у бирачком телу. Стари ауторитарни националиста и ксенофоб Војислав Шешељ има тако нове другове по ксенофобији, уз терцирање поменутих политичких аналитичара. Тако, док председник владе показује човечно лице званичне Србије према избеглицама, морећи истовремено штедњом грађане, а партијском контролом средства масовног општења, и ухлебљујући „напредне” борце, који неретко ни не долазе на посао, на буџетским јаслама, дотле политички аналитичари у служби вођине борбе против нејаке скупштинске опозицијене критикују огрешења владе о сопствене грађане и правду, али подржавају предлоге ванпарламентарне десничарске опозиције у вези с избеглим невољницима. Да ли најављени избори имају неке везе с тим?

  14. Šta jedu govna ovi mađaresku pa i sami su bili imigranti pre 1300 godina

    Hm, da. Opet ova slika.
    https://ucionicaistorije.files.wordpress.com/2012/11/seoba-srba.jpg

  15. Malo duze cu da tupim kurac sada i ovde i nece biti preterano interesantno, a tice se shvatanja svetske politike. Prastajte.

    U svetskoj politici, i ja cu reci nazalost, nema mesta za humanost. Mi kao Srbi jako tesko to shvatamo. Stalno se citira Staljinova parola "Smrt jednog coveka je tragedija, a smrt miliona statistika", ako je to on uopste rekao, a to je u stvari modus operandi svih danasnjih svetskih sila, prvenstveno USA. Ako je potrebno da se srusi avion iznad Ukrajine da bi se stvorio teren za sankcije Rusiji to ce biti uradjeno, nebitno da li su oni poslali avion tuda sa nadom da ce ga Rusi srusiti, ili su poslali Ukrajinski avion da ga srusi, nesto takvo je bilo potrebno, i ljudi su izginuli ni krivi ni duzni. Isto kao Racak ili Markale kod nas, ako je potreban povod-dacemo povod a jebes zrtve.
    Bog da im Dusu prosti.
    Svako geostratesko desavanje treba gledati kroz taj kontekst i slika postaje mnogo jasnija. Svaka akcija ima reakciju, i ova zajebancija sa migrantima je posledica necjeg mnogo sireg plana. U narednim mesecima ce pasti sve maske sto se toga tice.
    Mi kao mala, i sa svim stranama neprijateljima i izdajnicima okruzena zemlja moramo mnogo pazljivo da balansiramo, i ma sta ko mislio o Vucicu to za sada i radimo.
    Evo vam jedan primer onako bas svez.
    Vucic je bacio dosta karti na Nemacku i ima nemacke savetnike koje slusa i to se i vidi. Kratko uzrocno-posledicno:
    Ono govno u Engleskoj cici da se usvoji rezolucija o srebrenici u UN da bi se zacementirali muslimani u Bosni kao poseban slucaj i izvukli iz nastupajucih evropskih promena po njih neprijatnih.
    Rezolucija biva sjebana u UN pomocu Rusije, momentalno je solidarno usvaja USA kongres i EP. No big dil.
    Onda Vucic kaze ja sam za pomirenje ocu da idem u srebrenicu, prebacuje loptu na njihov teren. Istovremeno se daju nalozi za hapsenje Orica koji je negde po EU. (Od toga nema ni go kurac, ali ih razdrazuje)
    Onda oni organizuju kamenovanje, jer sta ce? Ako prodje sve kako treba ne valja nikako ispasce slabi. U organizaciji ucestvuje i Oric.
    Vucic se vraca i kaze ma ne, ne ljutim se ja, ja sam i dalje za mir, ajd dodjite ovamo.
    Oni moraju da dodju, a crkli bi. Smeju se hehe, a detonirali bi sto bombi da mogu. Ali kurac, mora.
    Onda Svabe kazu, e sad mora da pojavite one sto su kamenovali Vucica. Ajd brze to malo. Oni tuc-muc kurac-nece. Ovi vade iz naftalina optuznicu protiv Orica i ONI je aktiviraju. Za Vucica=profit.
    Interesantno je pogledati danasnji Dojce Vele, na strani sa engleskim jezikom je ta vest na naslovnoj, a na Srpskom je NEMA. Ali zato ima tekst o bobardovanju Markala na danasnji dan, naravno autor teksta musliman iz Sarajeva, kao i 70% redakcije DW za balkan uz par Srba neoliberalnih govana.
    Sta je tu bitno uociti? Njih BOLI KURAC i za nas, i za Orica i za Markale, njima je samo bitno da se oni bespogovorno SLUSAJU. Ako kroz to mozes da proturis neki svoj interes-pustice te.Ako ne slusas-uterace ti ga. Za malu neposlusnost-malo, za veliku-palamar.
    Amerikanci vole izraz u politici "Punching beyond your weight" za nekoga ko pokusava da ostvari politicke ciljeve a nije sposoban za to. Za njih smo mi, kao balkanske zemlje vredne samo onoliko, koliko smo veliki potencijalni problem.
    Slovenija-neutralisana, Hrvatska-kupljena, Bosna-potencijalni problem, Crna Gora-uhvacena za jaja, Makedonija-potencijani problem, Srbija-potencijalna katastrofa.
    Ali za sada ne prelazimo u visu kategoriju bespotrebno.
    Zamislite tunjavog Kostunicu kako je sada na vlasti i igra kazacok jer sada SVI VIDE kako je politika zapada promasaj, zove Putina da napravi ovde vojnu bazu i postavi raketni stit i uclani nas u Evroazijsku uniju dok nas tovare beskrajnim sankcijama.
    To je super tema za razmisljanje, zato i jesmo potencijani problem, ali to i treba koristiti kao pretnju a ne sprovoditi u delo ne bi li bili vreca za udaranje.

    Mnogo sam kenjao, prodje osam, ajd zdrao.

  16. валдемаре истрипово си се с том сликом много. погрешно је да тако анахроно поредиш ствари из по свему различитих епоха. сличности су занемарљиво мале и неважне.

  17. davide, ljubavi, aj na čet :*

    valdemare hvala za anketu brt

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.