Imena dece nakon 2030.
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Trči pudla niz ulicu, za njom juri trogodišnje dete, a iza njih žena koja vrišti LEA! LEA!, a ti sve to posmatraš i ne možeš da skontaš da li doziva dete ili psa.
Zanima me jedna stvar : naime, pošto nam je svima poznato da ljudsko bezumlje ne zna za granice, a neoliberalizam se tek zahuktava i neće stati ni pred čim - da li će nam u jednom trenutku biti zabranjeno da deci dajemo imena po rodjenju? Znam da zvuči banalno ali ovu mogućnost ne treba odbaciti - naime, individualizam i totalna sloboda pojedinca nameću se uveliko kao kult i jedina ispravna ideja. Deca već mogu da menjaju pol u izvesnom uzrastu, pominje se uvodjenje termina "roditelj 1 i 2" (kako bi se suzbila diskriminacija), predlaže se ideja da se sačeka da dete odraste i samo se odredi kog je pola itd.
Da li će roditeljima biti ukinuto pravo da odredjuju dete tako što će mu nadenuti ime Milisav, Marinko, Živana i sl? Jasno je da masa dece prezire sopstveno ime jer ne zvuči dovoljno kul, i jer su zbog njega zapatili nekakav nakaradni nadimak koji će vući sa sobom dok su živi.
Da li će imena tipa Ratko, Srbislav, Hrvoje, Muhamed...Biti stavljena na crnu listu jer su politički - ili na bilo koji drugi način nekorektna, suviše vuku na nacionalnu pripadnost (a klinca će možda boleti patka (ako je ne odreže) za to koje su mu roditelji nacionalnosti i veroispovesti)? Već imamo primer kineske i južnokorejske dece koja dobijaju američka imena jer su im roditelji kompleksaši, ili ih sami uzmu kad odrastu - jer su postali kompleksaši.
Tipa dobije čovek posao u Iranu i preseli se tamo sa porodicom, klinac se prebaci u drugu školu, pitaju ga kako se zove, on kaže Ariel, i niko neće da se druži sa malim Jevreinom. Ne zajebavam se, ozbiljno otvaram temu.
Druže...
Za početak, mogu reći da je ovo veoma dobra i aktuelna tema! I da će ubuduće još kako aktuelna biti.
Jedna od velikih istina ovog sveta, je da države i celo čovečanstvo, od vajkada, idu iz krajnosti u krajnosti na svim nivoima, a da u međuvremenu budu na svom vrhuncu, pre nego što ponovo krene sve nizbrdo.
Negde od polovine 19. veka, do početka 20. veka, kod nas su između ostalih neka od ličnih ženskih imena bila i: Ranđija, Mašinka, Velika, Vesela, Pelagija, Stanojka itd.
Tokom komunizma, kod nas su neka od ženskih imena bila i: Jugoslav(k)a, Petoletka, Traktorka, Džemina (po ,,Gemini'' TV aparatu), Bosanka, Drina, Prizrenka itd.
Neka od muških imena iz vremena komunizma behu i: Jugoslav, Tito, Naser, Srboljub, Srbin, Hrvoje, Krešimir itd.
U SSSR-u su u vreme Josifa Staljina bili u modi imena Oktobar / Oktobra, po oktobarskoj revoluciji, i Staljin / Staljina, po Staljinu, i to kod oba pola.
O imenima kod Cigana / Roma, koja se daju po glumcima, pevačima i likovima iz filmova, crtaća i knjiga, tipa Tarzan, Rambo, Esmeralda, ili neka tipa - Kapitalina itd., ne mora se ni mnogo debatovati.
U zadnje dve dekade, naročito, popularna su kratka imena stranog porekla, internacionalnijeg karaktera, a u poslednje vreme i neka neobična imena, koja mahom ne pripadaju poreklu našeg naroda i jezika, muška tipa: Noa, Longo, Rogan, itd., i ženska tipa: Nika, Mia, Maša, Dea, Lea, Ela, Nora, Manuela, Iskra, Voljena itd.
Ovaj trend neobičnih i mahom stranih ličnih imena, može postati ozbiljan problem. Ne kažem da naša deca ubuduće treba da nose imena tipa: Stojadin, Tiosav, Ratomir, Milojica, ali ne trebamo zaboraviti imena svoga porekla. Lična imena su deo kulture poput narodne književnosti n. p. r. i moraju se negovati, da bi narod opstao...
Lea, Mia, Nina, Noa, Denis...Bezlična su ili, u najmanju ruku - nemaju veze sa kulturom, nasledjem...Itd. Više ne dajemo imena deci ni po njihovim dedovima i drugim precima - jednom rečju, em je ime besmisleno i ništa ne znači, em te ni na koji način ne vezuje za porodicu i otadžbinu (jbt šta napravismo od tog izraza). Kad čuješ Makoto znaš da se radi o Japancu, Detlef - mali Švaba, Frančesko - Italijan itd. Ono, razumem da detetu daš neko pomodno ime kako bi ga lakše prihvatili kad za 20 godina ode negde na Zapad, no veća je šansa da će biti automehaničar ili frizerka u sopstvenom selu. Idiotski je zapravo da ti ime odredjuje činjenica da je ćale komunjara, ili šešeljevac, ili je Ognjen bilo popularno te godine pa si ga eto dobio.
Ako, lepo se vidim igrate, još malo pa kući.
Нека им дају дупла имена, на пример Радивоје Тео, или Иконија Леа. После се једног одрекну кад смисле шта хоће.
Ima smisla. Da se zacario Draža a ne titko, teško da bi bio Vladimir.
Upravo tako, u tome je srž!
Za kur me podrž
Mi kao narod, zajedno sa nacionalnom istorijom, jezikom, pismom i sveukupnom kulturom i njenom baštinom, moramo negovati naša imena.
Milan, Vladan, Milutin, Dragoje, Radiša i slična im i sva ona sa sufiksima -mir, -slav, -voj, -bor, -drag, -ljub itd., jer to su imena porekla našeg naroda. Grci, Italijani, Nemci, Turci i ostali narodi čuvaju i neguju svoju kulturu, istoriju i svoja imena.
Chicha morada blajvanju se NADA
Ne bi se Draža zacario. Nije on bio od tih. On bi pre bio srpski i južnoslovenski Šarl de Gol.
Prebaju se omasoviti domaća imena u Srba, tim bi se trebala država pozabaviti, šta mislite o tome i kako bi to moglo da bude?
Pa de bila pamet dvaesedmog marta pitam ja vas
Heroj nacije bez ispaljenog metka
"srpski Del Boy" hahah ajde manite to vise ili imas Del Boja ili ga nemas
Pamet bila u Britanaca i Josifa Staljina, koji nam ga zavukoše u stomak, pa u srce, a onda nam odsekoše muda.
No ovo nije tematska stranica za ovu temu.
Mora da se obezbedi materijal za "narodnu kobasicu"
Da si nas ti vodio onda taman bi nas ostalo za dve kobaje
Oližeš mi jaje