U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
* Ево, Дане, нећу више да озбиљишем. Никада, никада.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
Promislih ja tada još jedared,
nisam tol'ke pute prevalio,
da je sada ne bih povalio.
'Ajde, mala, lepo se ti smesti,
ipak ću ja tebe sad otresti.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.
Pošao sam kući,počela je kiša
Na njenom krevetu ostala mi piša.
Izginuo sam ko konj,alal mi vera
Nikad neće zaboraviti Djuru šofera.
Ostavila mene moja Ana
Donela mi 3 korpe banana
razalih se nema gde da stane
Uzeh korpe, vratih joj banane
Аман, што си ментол :). Надовежи се на њихову песму, не пиши своје, јаааоооо. Шта ћу с вама овде :))
pa brate, nastavi se ti na ovo sto je napisala mila... :D
Не пишем ја, имам блокаду. лоло. Ае, не спамуј него настави на Милино :)
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
* Ево, Дане, нећу више да озбиљишем. Никада, никада.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me moyda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
Promislih ja tada još jedared,
nisam tol'ke pute prevalio,
da je sada ne bih povalio.
'Ajde, mala, lepo se ti smesti,
ipak ću ja tebe sad otresti.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.
U svitaj zore, dok jutro polagano rudi,
Skupljam stvari lagano i tiho,
Čujem njen dah nežni,
I pažljivo zatvaram vrata.
Da se ne probudi.
Zastajem lagano, uzdahnem duboko,
poželim da se vratim,
da se još jednom zagledam u to crno oko,
ali ipak nastavljam dalje,
moja je sudbina da patim.
Spavala je bila ne videh joj oci
Moracu da bezim zakasnicu na bus
Nikad vise ovde necu ja da krocim
vratio bih se da ne ispadnem bambus
znam, uzecu joj broj i sutra da umocim.
Kad sve to prođe probaću da sročim
"Ja te volim",a ako onda ne umočim
biću spreman s mosta da skočim,
S mosta da skočim,s mosta da skočim.
Evo veče kasno, polako je stiglo
Sunce je zašlo, a Mesec se digo.
I dok šetam sam po mesečini
sećam se priprema u Osečini,
al` to nema veze sa ovom pesmom.
U tom lutanju nađoh se pred česmom,
odlučih da glavu ohladim tu,
možda ću napokon naći odgovore,
koji meni, paćeniku, zbore
kako da opet umočim u nju.
A voda hladna, pa me glava boli,
jebeno je to, kada covek voli,
svojski se trudim da joj nesto srocim,
onda me možda pusti da umocim.
Trgnuh se naglo, otresoh glavom,
more, zadovoljna je ostala sigurno ona,
kud pobegoh k'o pizda neka,
sa' ću se vrati, sa punim pravom,
sigurno na krevetu gola me čeka.
I beše zaista tako, na krevetu gola
sedela je s drugim, a ja ko dijabola
nestala je želja, uzeo sam mač
švaler joj pobeže, ona brižnu u plač.
A ja bacim mac, koji ce mi djavo,
jer sam se vraio, da bih s njom spavo,
da umocim i konacno se resim muke,
bez umakanja otekle mi ruke.
Pošao sam kući,počela je kiša
Na njenom krevetu ostala mi piša.
Izginuo sam ko konj,alal mi vera
Nikad neće zaboraviti Djuru šofera.
Dosta je ja mislim :D taman srecan kraj :D
hahaha slažem se. Kraj ;)
И као и све песме морала је да оде у сексуалну крајност. Назваћу је "Вукајлијаши против нејебице"
Šeks sedi na stolici,
Mocin rekvijem na polici.
Leo slika Mona Lizu,
Njut putuje vozom u Pizu.
Kraj.
Ахахахахахахаха, Никнејм за ово имаш 3 пива и 6 ракија у кафани :=))))