Dakle, filmovi
Rekli o sajtu
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
zamisli da snimas sebe kako spavas, jezivo
od pozitivnih osobina i vrednosti prikazuju jedino skromnost i popustljivost.obicno su glavni junaci skromni ljudi koji se ne zale na mala primanja i ako im neko nanese zlo oni ne uzvracaju jer bi onda i sami postali zli.ljudima se salje poruka da ne valja pruzati otpor.to jos i nije strasno, mnogo strasnija je kontrola uma pomocu zvucnih frekvencija ili slika.ja sam bio pod uticajem takvog filma 6 meseci, uvece sam ga odgledao a odma ujutru otisao da platim dug za struju i sve komunalije placao redovno, parking placao vise nego sto treba uvek sam placao 5 sati i kad znam da mi ne treba vise od pola sata.samo sam gledao da sto vise para dam drzavi
Ameri? Problem je što je kod Amera čest taj popušaj artsy drame koja ne odradi dobar posao ni na kom planu i na kraju ispadne tako. Jer je rade debili koji zapravo sanjaju da će postati novi Kjubrik/Lin/Vels/neko nti.
Pa Ameri i imaju najveći broj sladunjavih sranja sa Hju Grantom i slično. Onda Notebook i slične sladunjave bljuvotine.
Ako hoćeš da uzmeš obične ljude, fazon dobićeš Seranove u najboljem slučaju.
Što se filma sa sjebanim ljudima tiče, uglavnom su oni koji nepristrasno to prate i prave tešku dramu gde ti skapiraš lika, ali nećeš da postaneš taj lik.
Pogle Network koliko je dobra karakterizacija likova i koliko ti na kraju svi budu gadni. Pogledaj takvog lika o kom pričate u There Will Be Blood, pogledaj istog tog lika u Synecdoche New York. Paris Texas ti je ponovno spajanje ćaleta i sina, sina i majke, u suštini bežanje od te priče (mada ga je radio Nemac). Pogle priču u Eternal Sunshine, Never Let Me Go, Wild at Heart, Room.
Ako gledaš tako, svaki film je propagandni. Ovi sa porodicama možeš da kažeš da su za američke domaćice kojima treba potvrda da je to sve divno i da treba da budu srećne svojim statusom. Mladim usijanim glavama treba priča o jurcanju ka nečemu.
Ne verujem da ima tu neke zajedničke tačke, bukvalno ono što kaže Maestro. Ali daleko da nema onih drugih filmova.
Okej, poslednjih par godina Oskar pokušava da se uvuče u dupe svima, beži od rasističke reputacije pa prosečan film bude nominovan jer ga je napravio pakistanac ili bilo ko. A neki dobri filmovi ostanu nezapaženi.
Poenta je u tome što se ceni kvazikvalitet pri dodeli nagrada, postoje kategorije filmova koje se snimaju za petak popodne, postoje filmovi za koji se gledaju u bioskopu itd. Samo što gledajući nominacije za oskara sigurno nećeš naleteti na film sa jebenim Stiv Martinom koji ima 65 dece i srećan je kada ide na familijarna okupljanja gde se takmiče sa drugim porodicama iz familije u rušenju debla.
Čak i usrani Interstellar propagira žrtvu za porodicu.
Mislim, generalno da je sve tamo vođeno lovom, jebe se producentu da li ćeš ti da s kotiš ili ne, oće da ti proda proizvod na koji ćeš ti da se gasiraš, koji ćeš da kupiš, proizvod koji će godinama kasnije da ti donosi novac. Pa jebeni statisti iz Titanika danas uzimaju 300 dolara godišnje od tog filma, reci koliko uzimaju zapravo producent i režiser.
Ako ćeš da tražiš propagandu, traži je u onim smećarskim filmovima iz prošle godine, gde je od 8 kandidata za oskara 7 pričalo o gej crncima, arapima i sličnim kao o nežnim pahuljicama, i apsolutno je svaki od tih filmova zanemario osnovni razvoj filma.
Ne mereš gledati oskara kao primer američkog filma, jer je oskar generalno kurčina od nagrade.
Pogledaj Bergmana, Tarkovskog, Francuze jebene (tipa Le Samourai), ili ne daj bože Antonionija gde se ne zna ko je otuđeniji i razjebaniji od likova, gde su svi svakoga ostavili, gde se svaki brak, veza, dijalog raspada na parčiće, s tim što kod njih likovi uglavnom besciljno tragaju. Recimo i Švabe odgledaj.
A i normalan je tok da se neko do tridesete gasira na to da će postati zvezda, a posle da sazri i napravi porodicu. Bukvalno oni koji se nisu jebali u dvadesetim počinju da se jebu u pedesetim i dobijaš Američku lepotu.
I generalno svaki film pojedinačno je propaganda, ko god ga napravio, bio to ja, Bombaš, Apofis ili Rasni, propaganda je, jer uvek ima neku priču koju ti ispriča i koju ti prihvatiš i ima cilj da ti prikaže nekoga ili nešto. Zavisi od ličnog doživljaja. Ameri već pedeset godina furaju taj stil života, nelogično je da toga nema u filmovima. Bukvalno je pre da im stil života diktira kakvi su filmovi, nego da filmovi diktiraju kakav je život.
Jeste.
Elem, da se vratimo temi. Dajte još ovih krajm drama misteri filmova.
Greota da ne linkujem i ovde
http://www.imdb.com/title/tt4857264/
Ovo što je napisao reme je tačno. Ali valjda takva saznanja dođu kad pogledaš iljadu filmova
Reme, sve sto si rekao je u sustini tacno, i super je sto si izdvojio vreme i fokus da das svoje misljenje o toj temi, Mislim da bismo mogli mnogo bolje da iskoristimo ovaj deo foruma, upravo radi razglabanja o svakojakvim univerzalnim temama vezanim za filmove, a ne za svaki film pojedinacno.
Pogotovo se slazem sa delom gde kazes da je film medij koji govori ljudima kako da zive. Cak i Zizek govori o tome da je film zapravo realniji od zivota, jer diktira njegov tempo, govori sta je kul, sta nije itd.
Jedino se ne slazem u delu gde kazes da svaki film ima svoju propagandu. Istina, vecina je tako skrojena, ali ima i filmova gde je na objektivan nacin ispricana prica, a gledaocu ostavljeno da, shodno svom zivotnom iskustvu i trenutnoj kontemplacionoj fazi, izvlaci sopstvene zakljucke.
Jebiga, odvratne filmove trenutno prave. Dodje coveku trenutak kada mu se i gleda nekakva glupost, da stavi um na stand by, ali ne moze bas 90 % produkcije da proizvodi takve filmove u dosluhu sa advertajzingom, koji je toliko evoluirao da je izvrsio ne samo metamorfozu filma (kako preko direktnog, tako i subliminalnog uticaja), nego i samih ljudi. Covek koji nosi ajfon i smatra da ga to cini boljim od drugih, jeste nista drugo nego hodajuca reklama Epla. Dalje, ako se mi ne pobunimo, nece niko. Moze film da ima ocenu 10 na imdbu, da dobije 10 oskara, da svi oko tebe govore da je dobar, ali ako je sranje moras reci da je sranje. A, to je glavni problem danas, sto niko za sranje film to nece reci ukoliko masovno nije prihvaceno da je film zaista sranje. Dakle, imamo golog ispraznog okicenog, kul idola kojem se klanjamo, ali samo zato sto mu se i drugi klanjaju, kojem dopustamo da nas jebe u dupe, jer nismo primetili da se iko pored nas pritome ne mrsti, i pretvaramo se da ga vorsipujemo, sve da onaj pored nas slucajno ne bi pomislio kako zaista nismo podobni da budemo jebani u dupe. Ili tako nesto. :)
TAKOE!
Vratimo se u devedesete, zlatno doba filma.
Evo moje preporuke, u omiljenih 5 filmova sigurno k'o Sigurni Viver.
http://m.imdb.com/title/tt0115678/ Big Night
Odličan film, ali mnogi ljudi propuste poentu. Poenta je o tri aspekta imigrantskog života i podeljena je na dva glavna i jednog sporednog lika u filmu.
Gledao film, uzivao neizmerno, priznajem da nisam gledao iz te perspektive. Podseti me sad na Babetts feast, Tampopo i onaj brazilski Estomago, ako nisi gledao cekiraj, isto kombinuju hranu i odlicnu pricu.
Hoću, vidim da ima preporuka za te filmove kod ljudi koji su gledali ovaj.
Ovo za podelu na tri lika nisam ni ja skapirao, dok nisam pročitao danas na imdb user reviews, mislim da je druga ili treća kritika, kako je čovek provalio poentu svaka mu čast.
Moze film da ima ocenu 10 na imdbu, da dobije 10 oskara, da svi oko tebe govore da je dobar, ali ako je sranje moras reci da je sranje. A, to je glavni problem danas, sto niko za sranje film to nece reci ukoliko masovno nije prihvaceno da je film zaista sranje.
Али оно што је теби срање не значи да је и другима срање, као и обрнуто.... Свако мишљење о филму, књизи, слици ил' не знам ни ја чему је субјективно.... Нпр. мени је Дистрикт 9 жестоко прецењена и излизана курчина од приче, а гро људи га је нахвалило....
А и код европских, латино-америчких и азијских филмова људи немају велика очекивања у старту као што имају са америчким па ће им ти филмови лакше лећи иако имају и они пун курац прецењених или лоших филмова.... Барем сам ја стекао утисак код доста људи да ће далеко више ценити добар европски него добар амерички филм управо због таквих ствари, иако су квалитативно у истом рангу.... И Американци на сваког Мајкла Беја, Фридберга и Селцера имају и по неког Коена, Тарантина, Лоуерија, Андерсона, Шазела и сличне....
А и кад продуценти уложе фазон 100+ милиона долара у филм и режисери ће се потрудити да га направе да буде за већину људи добар, што управо подразумева мањи квалитет радње....
http://www.imdb.com/title/tt5859238/ preporuka.poslednji film heri din stentona
Apofis,mislim da je Reme reko da im život diktira filmove,a ne obratno. Mada mnogo utiče film na tvoj pogled na svet i sve. Kod nekih banalnih stvari je to očiglednije,tipa pedesetih je Hemfri Bogart bio bogotac,a sad su svi nabildovani. I nije ni samo to kakvi su filmovi koji se snimaju, već pada u oči i onog čega nema, tj. razmisliš malo o tome kakvi se filmovi NE snimaju. Jebena je rabota što je film skup sport, pa neki reditelji ne mogu baš da rade šta hoće i neke priče ne mogu ni da budu snimljene. Jedino rešenje da je kroz neku random priču koju bi ljudi gledali,provučeš i ono što hoćeš. Meni je zbog toga Tarantino ćaća, njegovi filmovi mogu da se svide baš različitoj publici, i školovanim i neškolovanim, i upućenim u film i laicima. Pa i kod nas su svi živi gledali Maratonce, a 90 % ljudi se nikad nije zapitalo koja je poenta tog filma,a opet ga svi vole.
A ovo što kaže Reme da su svi filmovi neka propaganda, ima smisla, mada bih ja pre reko angažovanost, propaganda mi ima nekako negativan prizvuk. Tako da mislim da je bolje da se kaže da su svi filmovi angažovani u nekom smislu,a kad je taj angažman protiv nekih univerzalnih vrednosti, da je ondak propagandni.
A sad je malo neko mrtvo vreme, malo je toga kvalitetno, ni kod nas nemaš dobrog filma već 20 godina, romana nema već preko 50-60,al proći će i to.Valjda
Zvjagincev "Povratak" http://www.imdb.com/title/tt0376968/
Ovaj je za svaku preporuku,savremeno čitanje biblijske priče predstavljene kroz porodičnu dramu, mada bolje da se kaže da je neka vrsta dijaloga između Starog i Novog zaveta (zvučim ko najava na RTS-u,al msm da je baš tačan opis). Mislim, to je jedan ključ u kom može da se gleda,nije jedini. Odlična je priča
Coco dobar je.
Podseća dosta na The Book of Life
Jest, vezbamo kume, to je rekao, ali sam ja nekako izvukao iz toga zakljucak da smatra da filmovi diktiraju zivot inace, pa sam se sa time slozio. Ali se ne slazem nikako da stil zivota Amera diktira film, mozda u nekoj maloj meri, jer dok su filmovi bili ok, dok se cenio neki kvalitet, drugaciji im je bio i mentalitet. Verovatno da ja gresim ovde, ali eto takvo mi je misljenje, da su filmovi jedan od instrumenata kojim se svesno i podsvesno utice na ponasanje ljudi. Pogledajte nas, pre i posle rijalitija, i pre se pustao ZAM i krs turbo folkcina na tv/u, pa si medju omladinom imao normalne dece, koja je znala da prepozna sta je dobro, a sta nije, da kriticki posmatra, jer je na televiziji bio i neki drugi kvalitetniji sadrzaj. Sada je sve na televiziji optereceno nekim supljim egocentricnim sadrzajem, koji propagira izgradnju svojevrsnog JA idola, kojem ce se klanjati drugi po osnovu nekih prizemnih kriterijuma, uglavnom vezanih za fizicki izgled. Istina, tu je internet, ali je isti prakticno zloupotrebljen u tom cilju, ne sluzi za unapredjivanje sebe, pa samo retki ne podju tim putem i pronadju sebi nesto gde mogu sebi da udovolje i sebe iskazu, na produhovljenijem planu.
Dalje, film uopste ne mora da bude skup i da bude dobar, i to je jedna od zabluda. Primer Primer :) Lost in translation, Rocky... Mora da ima zanimljivu pricu koja ce ljudima dati nesto sa cime ce se poistovetiti. Ali, nazalost, u zurbi za sto vecim profitom, lakse ti je da stancujes filmove gde ces ogroman novac da utrosis na glupu pricu, ali dobar cgi, i za koje znas da ce se isplatiti, jer si svima isprao mozak da su takvi filmovi dobri, nego da konstantno tragas za skrinplejvima kao sto ga ima Matriks, kojih sigurno i ima u velikom broju, ali tebe mrzi to da radis, a i zasto bi kada nekome pre odgovara da im ovcice blenu u ekrane, nego da im vukovi kukaju kako je meso loseg kvaliteta.
A, jbg, istorija je ciklicna, pre svake renesanse ide mracno doba, dobro je sto nas ne pale impejlovane na kolcima, dok nam perima sasolje mosnice, nego nas bombarduju antikulturom.
Isto je sada kao i pre, samo što si sada kao matoriji lik sklon uopštavanju na osnovu mase, jer nisi deo skupine, kada si bio taj klinac, kretao si se u krugu sebi sličnih i tako ti je to delovalo.
Pritom, nagla ekspanzija interneta i povećanje dostupnosti u Srbiji se poklapa sa dolaskom rijalitija, i sada samo imaš više prilike da vidiš onaj suvi prosek.
Ne znam meni se cini da je gore. Ili je nase gore, bilo malo bolje, nego ovo njihovo gore. :)
usraću se od ove naše priče u državi sa tim rijalitijima
kao svi smo pošteni fini i sablažnjavamo se na rijalitije
kao to došlo od preko
jeste kurac došlo od preko
možda koncept al to se ovde toliko primili dobro da je srbadija to sve organizovala u svom stilu
stigao i mek u zr pa ga zatvorili
što kaže drugar, ošao na korporacijsku proslavu. bilo iz celog sveta naroda.
slovakinje igraju sa crnjama iako su sa muževima. holandjani sa švabicama.
slovak pružio ruku srpkinji i ona ustade od muža da ne ispadne da je namćor.
plesali 5min a ovaj naš krkan priđe slovaku i prikuca ga glavom.
jebem te u moral
sto kaze reme najvise mi idu na kurac reziseri koji tripuju tarkovskog, felinija itd.treba da imaju svoj stil i svoje ideje.sto se radnji tice sad je tesko smisliti pricu koja ce da bude nesto skroz novo..novine i tv su uvek imali svoju prostacku stranu samo sto je sad to dostiglo krajnji nivo, mislim da nema dalje.pre su se i ustrucavali sad se ne ustrucavaju nicega.ali msm sta se to tice normalnog coveka, to je uvek bilo za proste ljude.neko takav ce pre da ode da slusa vendi nego recimo u operu i to je prirodno, protiv toga se ne moze