Miljenik svake učiteljice, mala pametnica (u nekim krajevima poznata i kao pčelica Maja), uvek spremna da sa svoja dva visoko podignuta prstića (onaj ko za takve humanoide nije dotle znao bi lako pomislio da ustvari pokušavaju da učiteljicama isteraju oči), ide paklenim jurišom u borbu u kojoj će pokazati svu svoju veštinu i znanje.
Veoma često precene ili sebe ili situaciju (ili oba), pa se tako nađu u nebranom grožđu koje najednom postane živo blato koje ih lagano usisava, Taj lagani ritam pojačava agoniju i osećaj bespomoćnosti, dok se klonulost duha proširuje na celo telo. Svaki pokret je težak kao da se golim rukama podiže džak od deset kila, svaka reč je toliko sporo izgovorena, da bi se i Entovi smorili, svaki uzdah je tako naporan, da se jedino stvori želja za bacanjem kašike.
Dobra! +