Već šesnaesti sat prolazi u veličanstvenim poduhvatima i shvatate da je vreme da se privodi kraju, treba sutra ustati, a i malo vas peckaju oči. Main menu, Save, Quit, Are you sure?, hmm... Yes i gotovo.
A onda, čim sklonite pogled sa ekrana i ustanete, u istom momentu vas preplavljuju sve moguće fiziološke potrebe i počinju da vas razaraju najrazniji bolovi. Umirete od gladi, samo što se niste upišali, govno vam već viri, dehidrirali ste, glava pulsira i puca, ne možete da je pomerite, prikucana za vrat, kičma se uvrnula, dupe ne osećate, noga se nešto trza, vrti vam se u glavi, vidite duplo i svetlucavo, znojite se kao stoka i ne znate šta pre da uradite da se ne biste raspali tu po sred sobe.
Najpametnije bi bilo odmah se vratiti u stolicu i samo nastaviti sa igrom.
