
Већ шеснаести сат пролази у величанственим подухватима и схватате да је време да се приводи крају, треба сутра устати, а и мало вас пецкају очи. Main menu, Save, Quit, Are you sure?, hmm... Yes и готово.
А онда, чим склоните поглед са екрана и устанете, у истом моменту вас преплављују све могуће физиолошке потребе и почињу да вас разарају најразнији болови. Умирете од глади, само што се нисте упишали, говно вам већ вири, дехидрирали сте, глава пулсира и пуца, не можете да је померите, прикуцана за врат, кичма се уврнула, дупе не осећате, нога се нешто трза, врти вам се у глави, видите дупло и светлуцаво, знојите се као стока и не знате шта пре да урадите да се не бисте распали ту по сред собе.
Најпаметније би било одмах се вратити у столицу и само наставити са игром.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
:(+ tako se može i u radnu hibernaciju :))
Хибернирао тако много пута уз Хероје три и Цивилизацију два.