За време детињства, то је била игра у којој први у низу шапне на ухо другоме неку реченицу, а овај је затим пренесе следећем и тако све до краја ланца. На крају би то испало нешто сасвим треће и углавном јако смешно.
Док си дете, мислиш да је ово само смешна игра а тек касније у животу сконташ да је то основа скоро сваког односа међу људима.
Никола: Е ћао Јована, могли бисмо некад на кафу?
Јована: Супер, важи, ићемо ових дана.
...пар дана касније...
Николин ћале: Никола сине, морам те питати јел истина што ми каже Јованина мајка да си је звао да живи са тобом?
Никола: Ш-та?
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.