Za vreme detinjstva, to je bila igra u kojoj prvi u nizu šapne na uho drugome neku rečenicu, a ovaj je zatim prenese sledećem i tako sve do kraja lanca. Na kraju bi to ispalo nešto sasvim treće i uglavnom jako smešno.
Dok si dete, misliš da je ovo samo smešna igra a tek kasnije u životu skontaš da je to osnova skoro svakog odnosa među ljudima.
Nikola: E ćao Jovana, mogli bismo nekad na kafu?
Jovana: Super, važi, ićemo ovih dana....par dana kasnije...
Nikolin ćale: Nikola sine, moram te pitati jel istina što mi kaže Jovanina majka da si je zvao da živi sa tobom?
Nikola: Š-ta?
