gluvo doba

Period od ponoći pa do tri. U to vreme ne možete videti nikog na ulici, ništa ne prolazi, ništa se ne dešava... Samo muk i tišina, ništa se drugo ne čuje, sem poneki mistični noćni šapati koji se preko dana gube u glasnim navikama života. Osećaj gluvoće je neminovnost ako se zateknemo budni u ovo doba noći.
Ljudi spavaju, odmaraju se od prošloga dana i za sledeći dan. Sutra ih čeka posao, njiva, pijaca, vinograd, škola, ovce, fakultet, fabrika... To je priča svakodnevnice, ako ne školarci i studenti, ono bar životinje mora da se nahrane.

Međutim! Tako je bilo nekada, kada se znao neki red!

Danas je gluvo doba svedeno na nedelju ujutru, od prvog zraka sunca u 6, pa do nekih 9 sati ujutro, kada posle jutarnje kafe oni najvredniji ranoranioci izadju da se okupaju u jutarnjem suncu.

pola tri noću, sve je mirno, lik visi na Vukajliji i fejsbuku paralelno.
Zvoni telefon.
- Ko li je sad u ovo gluvo doba? Halo!
- A bre Đole, što si hejter, večito nešto zajebavaš, treba tebi posebna pozivnica! Spremi se, dolazimo po tebe, znaš na kakve smo ribe naišli (milaneeee...), čekaj cico... Đole! Dolazimo po tebe i pičimo njihovim kolima za Novi Sad!
- Čekaj brate, ne zapitaš se možda dal' ja spavam, dal' me budiš? Vidiš koliko je sati?
- Ne kenjaj bre! Visiš tu na netu svaki dan do pet, spavaš posle do tri. Znaš me, znam te.