Ok, već je odavno paradigma na brdovitom Balkanu da su prethodnih 20-30 godina bile očajne, i da se ne vidi kada će više to stanje da prestane. Ali, u opštoj čamotinji naiđe neretko jedna individualna baš baš loša godina. I nemam pojma zašto to tako bude, ali nekako je taj period uvek oko godinu dana, koji mesec gore-dole. I tu godinu bi najradije zaboravio. I nekako, posle ti se čini, recimo, da iz perspektive životnog aspekta možeš da povežeš, recimo, 31. decembar 2012. sa 1. januarom 2014. Dakle, da u tom slučaju 2013. godinu možeš jednostavno da izbrišeš i da time ništa nisi izgubio. Mislim, osim 365 dana, ali hajde sad. Ne znam šta je razlog za to. Hrišćani, Muslimani i Jevreji bi rekli da si nešto gadno zeznuo, pa te Bog kažnjava; Budisti i Hinduisti da nešto moraš da naučiš iz toga; horoskop da je Saturn u konjugaciji; ali jedino je sigurno da je tebi cela godina bila u menstruaciji.
Mika: Halo, jebem ti sve da ti jebem sve! Više od godinu i po dana te nema da se javiš! Pa imaš li ti pobratima ili ne!?
Pera: U, jebote, pobro, ima li toliko?
Mika: Ima, ima. Baš juče gledam listu poziva, ja to ne brišem često, poslednji put si zvao 26. oktobra 2012. godine. Danas je 2. jun 2014, pa ti preračunaj. Ja te zvao par puta, ti se ne javljaš. Ni za Slavu da dođeš...
Pera: Pa nikako nešto da skontam da te pozovem. Brate, iskreno, nema veze sa tobom, godinu su mi, ono, pojeli skakavci.
Mika: Što, brate?
Pera: Kako bih ti rekao. Već negde u januaru mi je istekao probni rad u firmi i šef nije hteo da me zadrži. Jedno dva meseca sam kopao neke poslove, i ništa. Na kraju se na kopanju i završilo, tako da sam počeo da radim na građevini. Sezonski, naravno, ali to su mali prihodi.
Mika: U jebote. Pa kako to da te otpusti. Bio si maltene student generacije, diplomirao u roku...
Pera: Ma džabe to, brate, kada pripravnica sa srednjom školom pored kafe svako jutro služi i bloudžob... Nju zadržao, mene šutnuo.
Mika: U jebote...
Pera: I sad, kada sam ja prethodno dobio taj posao, znaš da smo Sanja i ja počeli da živimo zajedno. Brate, sa dvajesdevet sam najzad izašao iz kevinog stana od šezdeset kvadrata...
Mika: Da, pa pomagao sam ti oko useljenja...
Pera: E, pa negde u maju ona kaže: "Vidim da ovo više ne ide!" i iseli se brate...
Mika: Dobro, posle svega prethodnog nije bilo za ne-očekivati. Ali ono, malo je fukljanski...
Pera: Enivej, išao da berem voće na leto, pa opet na građevinu na jesen, vratim se ja kod keve da živim...
Mika: Tebe život zajebo gore nego u Pavićevoj seriji, brate, ako hoćeš, daj da ja povučem neke veze, ima u jednoj firmi...
Pera: Stani, stani. Sledeća epizoda, kopernikanski obrt. Krajem novembra, bilo je na TV-u, mog bivšeg šefa uhapse zbog korupcije. Novi direktor dođe u decembru direktno iz Nemačke i njega ne zanima ko kome šta. Pretrese sve profile, pronađe moj, pozove me na razgovor i odmah mi ponudi trajni ugovor. Posle novaka ja ponovo iznajmim stan. Veći nego kevin. U februaru me pozove Sanja, hoće kao da razgovaramo nešto.
Mika: Trebalo je da je odjebeš...
Pera: Ma i kontao sam, ali nemam pojma, još je bilo hemije... Enivej, od marta počnemo ponovo da živimo zajedno. U aprilu se verimo. Pa sam mislio, ono, da te pitam da mi budeš kum...
Mika: Brate, naravno, kumstvo se ne odbija...
Pera: E, pa drago mi je. Svadba će u septembru, čisto da znaš...
Mika: Super. Tebi je bukvalno cela prošla godina kao da je nije ni bilo. Gde si stao pre svega toga, tu si nastavio kada se završilo...
Pera: Realno.
