On je lik koji je dobar u duši, ali nedovoljno jer ima to nešto što ga odvaja od ostatka ekipe koja dolazi premijerno, prvi dan. Prvi dan je rezervisan za najbliži krug ljudi i nije ti potrebno on svima dokazuje kako nije neizvodljivo staviti četiri sarme u usta i okrajak hleba, da balansira kašiku na nosu dok pije špricer iz bokala od litar u polu raskoračnom stavu sa jednom nogom blago podignutom, ili da nagovara tvoju strinu koja te je podizala kao svoje dete da izjede parče jagnjetine sa njenih sisa, čisto da iskaže žal za davno prošlim vremenima kada ste vas dvojica mrkali kokain sa sisa neke kurave u kolima na parkingu motela "Milomir i sinovi". Upravo zbog tih davno prošlih vremena ga i zoveš na slavu, jer ste nekada bili dbri. Nema veze to što si se ti od tada oženio, osnovao porodicu, on te i dalje zove Svileni jer nisi onomad smeo sa njim honorarno da dresiraš medvede za potrebe lokalnog cirkusa. Njemu uglavnom ne smeta to što dolazi drugi dan sve dok je pivo hladno, a jagnjetina topla.
- Gde je Branislav?
- Roki? On dolazi sutra.
