Sudeći po milionima ljudi bolja je od seoske bez obzira da li u tom selu ima vodovoda ili piju bunarsku ili izvorsku vodu. Ne znam zašto onda ljudi koji žive u gradu kupuju flaširanu i bacaju pare. Žale se bre i da nije zdrava za piće i da smrdi na pokvarena jaja, sram ih bilo, a činjenice govore drugačije: ko jednom proba gradsku vodu na selo se ne vraća.
Telefonski razgovor majke i ćerke studenta u većem gradu:
majka: Ćero, oduži se to tvoje studiranje...
ćerka: Šta ću mama, teško je. A i profesori me ne vole.
otac dobacuje iz pozadine: DA, DA, SAMO SU TEBE ČEKALI DA TE MRZE!!!
majka: Nedostaješ mi puno! A i ocu iako ne izgleda tako...
ćerka: I vi meni mama! Kada smo kod toga, pošalji mi malo suvog mesa i neki dinar po Džombi, vozi ovih dana turu dole.
otac: TO TEBI NEDOSTAJE, DA TE JA LEBOM RANIM! NEMOJ DA SE ZAJEBEŠ DA NAUČIŠ DA KUVAŠ ZA TO VREME DOK NE UČIŠ GORE!
majka: (ocu) Ćuti bre! (ćerki) Joj oće majka, oči majkine! Kada ćeš više završiti školu pa da si svaki dan sa majkom da ne jedeš suvu ranu sama tamo u gradu...
otac: AHA, SAMA KO NA AUTOBUSKOJ! VEROVATNO I TAKSISTI DOLAZE!
ćerka: E mama, ja sam mislila da ostanem ovamo i kada diplomiram, lakše ću, znaš, naći posao...
majka: Živorade daj šećer i vodu...KUKU! Tu tu tu tu
