Granice

Granice su nešto što postoji samo na papiru i u našim glavama.
Granice država su iscrtane na papiru, ali linija koja razdvaja države se ne vidi.
Ipak važnije su one granice koje mi sami sebi namećemo.
Od malih nogu, tačnije od onog trenutka kada prohodamo, počinju sputavanja:
" Nemoj tamo, pašćeš."
Kada pravimo prve greške u školi opet se postavljaju granice:
" Nikada od tebe neće biti čovek."
Kada želimo da se osamostalimo sledi :
" Pazi dobro šta radiš, ja neću da izdržavam barabu."
Kada postanemo roditelji, ma koliko mrzeli granice koje su nam bivale postavljene počinjemo da svojoj deci postavljamo iste one granice koje su i nama bile postavljene.
Posle nam je neko drugi kriv kada nam naša deca zbog generacijskog jaza okrenu leđa tražeći samo svoj put prema njihovoj budućnosti.
Na tom putu smo i mi nekada bili zbunjeni jer nismo znali gde su granice i dali ih možemo preći. Nesigurni u svoje odluke, omeđeni nepostojećim granicama bauljali smo sporednim putevima tražeći onaj pravi koji će nas dovesti do sreće.