Dži Es Pi je glomazna kutija na točkovima savršenog anti-aerodinamičnog oblika koja u kombinaciji sa sprskim putevima i temperamentnim vozačima koji vole da se zaleću u druga vozila a onda naglo zakoče predstavlja dobitnu kombinaciju ukoliko želite da povratite ono što se upravo pojeli.
Takođe, to je ambijent koji u ljudima pobuđuje sve one divne životinjske instinkte za preživljavanje kao što su grebanje, guranje, udaranje, letenje, stajanje na jednoj nozi i sl. Središnji deo autobusa harmonikaša, tkz. "podijum", je prostor koji pojedinci koriste za dokazivanje svoje neustrašivosti i savršene fizičke forme ("Ne držim se za šipku" efekat). Krovni prozor na GSP autobusima je često predmet sukoba između putnika jer se uvek nađe neki pametnjaković kome je vrućina u sred zime pa ga otvori i ostalih ljudi koji ne žele da im ledeni vazduh šiba direktno u lice. Sedišta u ovim autobusima, osim toga što smetaju ljudima koji stoje, omogućavaju ispoljavanje plemenitih osobina kao što su učtivost i briga za starije ("Haj'te gospođo sedite na moje sedište, vidim da se već 25 minuta ljuljate nad mojom glavom").
Za ljude na stanici, GSP autobus koji se pomalja na horizontu često predstavlja olakšanje i spas u zadnji čas jer ih spašava od pešačenja ili zaustavljanja taksija. To olakšanje, naravno, traje sve dok ne uđu u isti...
