Svima nama se bar jednom desilo. Uznemireno, mahnito, a u ekstremnim slučajevima panično traganje za stvarčicom koja se obavezno nalazi u neposrednom dodiru sa našim telom. S tim što mi SAMI to nikada ne bismo našli-da nije ljudi iz našeg okruženja verovatno bismo stigli i do policijske stanice.
-'Ej, dude, jel' znaš gde su mi cvidže? Tražim ih već sat vremena.
-Možda na tvojoj glavi? Samo ti za to i služi.-Jesi spremna?
-Jesam, evo... aaa, gde mi je telefon? Gde, gde, jao, mora da mi ga je neko ukrao ili mi je up...
-Retardu, držiš ga u ruci.
