Postoje, brate, razne ale i aždaje, čume, veštice, stvorenja i džidža bidže, minotauri i ostale pernate živuljke. Divovi i promaje, zmajevi i čardaci ali sve je to kerov kurac, da se tako pesnički i mitološki izrazim, kad se samo pomene a kamoli pojavi Guja Nevesta.
Veštice bacaju čini, divovi su ogromni, vampiri piju krv a Guja Nevesta ima tu osobinu da ne znaš kako izgleda. Tj znaš, bude ti odmah jasno kada je vidiš, ali se uvek pojavljuje u drugom obliku pa nikad ne znaš odakle vreba i kibicuje seme joj jebem krvožedno. Dešava se, doduše, da se više puta pojavi u istom obliku ali to su ekstremni slučajevi i tada izgleda ko boginja jbg-znaš da je Guja Nevesta al je ipak vodiš na šampite i limunadu.
Jedino što je sigurno kod ove nemani je da napada samo muškarce. Ništa rodna ravnopravnost, ništa tolerancija, nulta emancipacija, čista feminizacija. U ovom podskupu ljudske populacije kriterijume nema-od balavog čupavog masnog metalike do matorca čijim venama teku proteinski šejk i vijagra. Penzioneri? E pa kurac malo-nije vam ovo gsp da se švercujete ni tv pretplata da budete povlašćeni.
Kida, lomi, grize, grebe, skida, čupa, gura u ambis, skida pare sa računa, zadužuje, emotivno osakaćuje, izaziva impotenciju, isisava život, krade mladost, obogaljuje starost, baca u sivilo, depresiju(mitsko stanje, objasniću drugi put), stvara kamenac na zubima i sede vlasi, zaliske i bore, krivu kičmu i rogove na glavi, dlake gde im mesto nije i otromboljena muda, ego ti postane kao drug iz vojske-gotivan je ali ko zna gde, obaveze rastu a užitaka sve manje(tendencija nuli) i(jedno veliko I(sad bi rekao sa još većom tačkom iznad ali ćirilica rođaci čuvajmo naše)) nema jebenog trika da pobegneš.
Nemaže. Taman da si brat Roko Sifriedi ili burazer Čarli Šin možeš samo da gledaš kako te usisava i proždire(prvo bukvalno a posle i metaforički) i to ti je. Naspram ovoga neki tamo drekavci deluju ko ekipa za pogledati tekmu sa njima.
-Izvini jel možeš samo malo...
-Jel ti izgledam kao neko ko može......e jebem ti kosmos. Pu.
-Šta ti je odjednom, samo sam te pitala da se malo pomeriš da prođem?
-Znam ja šta si ti mene pitala i znam kuda ćeš proći a znam, jebiga, i kako ću ja proći.
-Haha, ti si neki čudak što nosi fiksni ulicom? Kako ćeš proći?
-Ko kokoška u Vojvodini nedeljom.
-E, ja stvarno samo hoću da prođem! Bože...
-Ne pomaže meni više ni Bog ni Sotona ni Arkan ni Niksa Zizu...
-O čemu ti, čoveče, pričaš?
-Pričam o tome da već vidim kako te zovem da šetamo obalom reke u suton i jedemo šećernu vunu, kako ti recitujem stihove i vodim na degustacije vina, kako se ljubimo, kako se zaljubljujem, kako zvone svadbena zvona i mažemo se tortom po nosiću i nosini i ode sve u kurac.
-E, ovako me još niko nije startovao. Duhovit si.
-Nisam ja duhovit nego realan. Evo ti odmah ključevi od kola i kreditna kartica, lakše mi je ovako odjednom kao da skidam flaster sa dlakavog mesta.
-Hahaha, pa ti si sjajan. Hoćeš da se jebemo u kolima?
-Može, samo da javim ortacima da se ne družimo više. I da bude u dupe, ako već ginem-neka bal bude maskembal.
