Пандан данашњем Хагу. Назив за главни суд у античкој Грчкој. Особа која је председала њиме је била грчка богиња ратних оптуженика Хадла Дел Фипонте. Она би их након завешених сдских процеса слала у опште познати творза, Хад, одакле се они никада нису вратили. Увек је постојала нада за повратак која је временом јењавала. Свима би пре или касније било јасно да повратка нема. Хадла је била Бог и батина тог времена и то се знало. Трибунал је служио да их, шатро, легално осуди и пошаље на горе поменуто место.
Хадла Дел Фипонте: Оптужница се састоји из седам ставки, дајем реч главном судији, одма иза мене, наравно хехе.
Поликронис Јустицијус: Хвала, пресвета. Зевс ти помог'о! Како се оптужени изјашњава?
Хектор Промазепан: Можете сви колективно да ми изглабате Бобаницјуса!
Поликронис Јустицијус: Како то разговараш са ултра врховном суткињом, Аполоново копље углаву те спичило, неверниче!
Хектор Промазепан: Онако како караконџула и заслужује!
Поликронис Јустицијус: Уколико се одмах не извинеш, смрт је неизбежна! Не желиш да нахушкамо Зевса на тебе!
Хадла Дел Фипонте: Ово је нечувено! Спалите га!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Plus na stari antičko-grčki sleng glabanje bobanicijusa lolo
Anticki sleng jebe! Kvakus!