
Фраза коју увек користимо непосредно пре краја разговора, када је са друге стране особа која неразговетно прича или пак, припита особа. Садржај реченице упућене вама никада вам неће бити познат, па се онда правите да је сигнал слаб и да се губи веза.
Звони телефон..
Ја:
-Да?
Припита особа (ПО) :
-Добро вече, да ли је ту можда Живорад,треба ми да се договоримо око оних дрва за.... ?
Ја:
-Ммм, погрешили сте број. Позвали сте стан Вукашиновић.
ПО:
-Аааа, извини, сине.. А кажи ми, знаш ли када ће да зллзлмијфосфадсдф... ?
Ја: (А? Вотафак? Чек` мало, са` ћу да се правим да га не чујем)
- Хало.. ХАЛО ?
ПО:
-Ма, кажем да ли знаш када ће да злзлзлзмфуиасфкндсабца .... ?
Ја:
- Аха, аха, довиђења.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
ma prekines i gotovo nema tu price