
Фраза коју увек користимо непосредно пре краја разговора, када је са друге стране особа која неразговетно прича или пак, припита особа. Садржај реченице упућене вама никада вам неће бити познат, па се онда правите да је сигнал слаб и да се губи веза.
Звони телефон..
Ја:
-Да?
Припита особа (ПО) :
-Добро вече, да ли је ту можда Живорад,треба ми да се договоримо око оних дрва за.... ?
Ја:
-Ммм, погрешили сте број. Позвали сте стан Вукашиновић.
ПО:
-Аааа, извини, сине.. А кажи ми, знаш ли када ће да зллзлмијфосфадсдф... ?
Ја: (А? Вотафак? Чек` мало, са` ћу да се правим да га не чујем)
- Хало.. ХАЛО ?
ПО:
-Ма, кажем да ли знаш када ће да злзлзлзмфуиасфкндсабца .... ?
Ја:
- Аха, аха, довиђења.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ma prekines i gotovo nema tu price